Национални савети нису савршени, али функционишу

Закон о националним саветима националних мањина није изазвао хаос у правном систему. Национални савети су се потврдили као кључне институције у артикулисању виталних интереса националних мањина и важан канал њихове интеграције у друштво, истакнуто је у расправи о проблемима са којима се суочавају национални савети, а коју су јуче, у Српској академији наука и уметности организовали Међуодељенски одбор за проучавање националних мањина и људских права и Комисија за проучавање обичаја и живота Рома.

Учесници конференције су се сложили и у оцени да национални савети нису савршене институције, али су износили опречна мишљења о томе како да се уочени недостаци уклоне, а функционисање савета, као важних чинилаца мултикултуралног друштва, унапреди. Док су једни, на пример, сматрали да се рад националних савета мора децентрализовати, а политичким партијама ограничити утицај приликом њихових избора, други су истицали да би децентрализација довела до хаоса и да утицај странака не треба ограничавати, јер би то довело у питање разлог њиховог постојања.

У расправи је указано и на низ проблема који отежавају рад националних савета – неусклађеност закона, проблеме у службеној употреби језика, примени афирмативних мера, финансирању, одсуству санкција за непоштовање закона, неодговорности органа државне управе, неједнаком положају мањина у Војводини и централној Србији и др. Посебно је апострофирано и питање имовине националних савета. Закон о јавној својини, по речима Еве Вукашиновић, заменице покрајинског омбудсмана за права националних мањина, не препознаје националне савете као титуларе својине. Вукашиновић је изразила наду да Уставни суд у својој оцени уставности 14 одредби Закона о националним саветима националних мањина неће смањивати надлежности националних савета, а расправа је показала да и остали учесници јучерашњег скупа деле исту наду.