Nacionalni saveti nisu savršeni, ali funkcionišu
Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina nije izazvao haos u pravnom sistemu. Nacionalni saveti su se potvrdili kao ključne institucije u artikulisanju vitalnih interesa nacionalnih manjina i važan kanal njihove integracije u društvo, istaknuto je u raspravi o problemima sa kojima se suočavaju nacionalni saveti, a koju su juče, u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti organizovali Međuodeljenski odbor za proučavanje nacionalnih manjina i ljudskih prava i Komisija za proučavanje običaja i života Roma.
Učesnici konferencije su se složili i u oceni da nacionalni saveti nisu savršene institucije, ali su iznosili oprečna mišljenja o tome kako da se uočeni nedostaci uklone, a funkcionisanje saveta, kao važnih činilaca multikulturalnog društva, unapredi. Dok su jedni, na primer, smatrali da se rad nacionalnih saveta mora decentralizovati, a političkim partijama ograničiti uticaj prilikom njihovih izbora, drugi su isticali da bi decentralizacija dovela do haosa i da uticaj stranaka ne treba ograničavati, jer bi to dovelo u pitanje razlog njihovog postojanja.
U raspravi je ukazano i na niz problema koji otežavaju rad nacionalnih saveta – neusklađenost zakona, probleme u službenoj upotrebi jezika, primeni afirmativnih mera, finansiranju, odsustvu sankcija za nepoštovanje zakona, neodgovornosti organa državne uprave, nejednakom položaju manjina u Vojvodini i centralnoj Srbiji i dr. Posebno je apostrofirano i pitanje imovine nacionalnih saveta. Zakon o javnoj svojini, po rečima Eve Vukašinović, zamenice pokrajinskog ombudsmana za prava nacionalnih manjina, ne prepoznaje nacionalne savete kao titulare svojine. Vukašinović je izrazila nadu da Ustavni sud u svojoj oceni ustavnosti 14 odredbi Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina neće smanjivati nadležnosti nacionalnih saveta, a rasprava je pokazala da i ostali učesnici jučerašnjeg skupa dele istu nadu.
