Одржан округли сто о Моделу закона о родном идентитету

У Скупштини Аутономне Покрајине Војводине у среду, 18. децембра, одржан је округли сто о Моделу закона о родном идентитету, којим се регулишу права и обавезе транс особа. На округлом столу су учествовали покрајински посланици, представници покрајинских органа и организација цивилног друштва, а о искуствима Покрајинског омбудсмана говорила је заменица покрајинског омбудсмана за равноправност полова Даница Тодоров.

У свом излагању Тодоров је скренула пажњу на то да је веома мало обраћања институцији Покрајинског омбудсмана због кршења права на основу сексуалне оријентације и родног идентитета, али да случајеви са којима се сусрела ова институција указују на то да запослени у управи не поступају увек у складу са законом, већ из угла сопствених предрасуда. Ову тврдњу добро осликава пример неиздавања уверења о слободном брачном стању, јер је ЛГБТ особа која га је тражила морала да наведе сврху – ради регистровања истополне заједнице у иностранству. Матичар се придржавао старог обрасца, иако је требало да изда извод из матичне књиге рођених са напоменом да је слободног брачног стања.

Други пример је веома сличан - реч је о издавању нове дипломе након промене пола, због промене имена и презимена. Високошколска установа била је мишљења да није потребно удовољити овом захтеву, јер за то не постоји законска обавеза. На тај начин ова установа је извршила посредну дискриминацију. У оба случаја није постојала законска препрека да се остваре права ЛГБТ особа, али су њихова права прекршена због односа запослених у управи, односно у образовној установи.

Искуство Покрајинског омбудсмана потврђује да је веома важно законски уредити питања родног идентитета, иако само доношење закона не значи да ће проблеми бити ефикасно решавани. Поред посебног закона биће потребно променити и друге законе, на пример, о здравственом осигурању, о здравственој заштити, матичним књигама и др. Делимична примена Закона о равноправности полова потврђује да они који треба да га спроводе то не чине, јер постоји неразумевање његове сврхе и обавеза које из њега произлазе, па се стално намеће потреба заговарања, обука, давања инструкција управи, што треба очекивати и у случају закона који уређује питања родног идентитета.

Моделом закона о родном идентитету уређује се право на изражавање родног идентитета, забрана дискриминације по основу родног идентитета, посебни облици дискриминације по основу родног идентитета, права транс особа, као и начин остваривања и заштите тих права. Овим моделом закона посебно се уређују права на доступност здравствене заштите, права на обавештење и пристанак, права из радног односа, права на осигурање, права на брачни и породични живот, права на заштиту личних података, права на промену докумената (право на промену ознаке пола, промену имена, промену јединственог матичног броја грађанина), као и имовинских и других права.

У изради Модела закона о родном идентитету учествовао је правни тим у саставу: Славољупка Павловић (Гаyтен-ЛГБТ), доценткиња др Јелена Симић (Центар за унапређивање правних студија) и проф. др Зорица Мршевић (Институт друштвених истраживања), а његову израду домаће и међународне организације: Фондација за отворено друштво, Амбасада Краљевине Холандије, ТГЕУ, ИЛГА, Астраеа. Округли сто у Новом Саду организовали су Гаyтен-ЛГБТ, Центар за промоцију ЛГБТИQ.