Održan okrugli sto o Modelu zakona o rodnom identitetu
U Skupštini Autonomne Pokrajine Vojvodine u sredu, 18. decembra, održan je okrugli sto o Modelu zakona o rodnom identitetu, kojim se regulišu prava i obaveze trans osoba. Na okruglom stolu su učestvovali pokrajinski poslanici, predstavnici pokrajinskih organa i organizacija civilnog društva, a o iskustvima Pokrajinskog ombudsmana govorila je zamenica pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova Danica Todorov.
U svom izlaganju Todorov je skrenula pažnju na to da je veoma malo obraćanja instituciji Pokrajinskog ombudsmana zbog kršenja prava na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta, ali da slučajevi sa kojima se susrela ova institucija ukazuju na to da zaposleni u upravi ne postupaju uvek u skladu sa zakonom, već iz ugla sopstvenih predrasuda. Ovu tvrdnju dobro oslikava primer neizdavanja uverenja o slobodnom bračnom stanju, jer je LGBT osoba koja ga je tražila morala da navede svrhu – radi registrovanja istopolne zajednice u inostranstvu. Matičar se pridržavao starog obrasca, iako je trebalo da izda izvod iz matične knjige rođenih sa napomenom da je slobodnog bračnog stanja.
Drugi primer je veoma sličan - reč je o izdavanju nove diplome nakon promene pola, zbog promene imena i prezimena. Visokoškolska ustanova bila je mišljenja da nije potrebno udovoljiti ovom zahtevu, jer za to ne postoji zakonska obaveza. Na taj način ova ustanova je izvršila posrednu diskriminaciju. U oba slučaja nije postojala zakonska prepreka da se ostvare prava LGBT osoba, ali su njihova prava prekršena zbog odnosa zaposlenih u upravi, odnosno u obrazovnoj ustanovi.
Iskustvo Pokrajinskog ombudsmana potvrđuje da je veoma važno zakonski urediti pitanja rodnog identiteta, iako samo donošenje zakona ne znači da će problemi biti efikasno rešavani. Pored posebnog zakona biće potrebno promeniti i druge zakone, na primer, o zdravstvenom osiguranju, o zdravstvenoj zaštiti, matičnim knjigama i dr. Delimična primena Zakona o ravnopravnosti polova potvrđuje da oni koji treba da ga sprovode to ne čine, jer postoji nerazumevanje njegove svrhe i obaveza koje iz njega proizlaze, pa se stalno nameće potreba zagovaranja, obuka, davanja instrukcija upravi, što treba očekivati i u slučaju zakona koji uređuje pitanja rodnog identiteta.
Modelom zakona o rodnom identitetu uređuje se pravo na izražavanje rodnog identiteta, zabrana diskriminacije po osnovu rodnog identiteta, posebni oblici diskriminacije po osnovu rodnog identiteta, prava trans osoba, kao i način ostvarivanja i zaštite tih prava. Ovim modelom zakona posebno se uređuju prava na dostupnost zdravstvene zaštite, prava na obaveštenje i pristanak, prava iz radnog odnosa, prava na osiguranje, prava na bračni i porodični život, prava na zaštitu ličnih podataka, prava na promenu dokumenata (pravo na promenu oznake pola, promenu imena, promenu jedinstvenog matičnog broja građanina), kao i imovinskih i drugih prava.
U izradi Modela zakona o rodnom identitetu učestvovao je pravni tim u sastavu: Slavoljupka Pavlović (Gayten-LGBT), docentkinja dr Jelena Simić (Centar za unapređivanje pravnih studija) i prof. dr Zorica Mršević (Institut društvenih istraživanja), a njegovu izradu domaće i međunarodne organizacije: Fondacija za otvoreno društvo, Ambasada Kraljevine Holandije, TGEU, ILGA, Astraea. Okrugli sto u Novom Sadu organizovali su Gayten-LGBT, Centar za promociju LGBTIQ.
