Прилог јавној расправи о Нацрту закона о бесплатној правној помоћи: Одговорити на потребе најрањивијих група
Институција Покрајинског омбудсмана указује на то да је за квалитетно и ефикасно остваривање Уставом загарантованог права на правну помоћ у новом закону потребно посебно обратити пажњу на неколико кључних одредби. Решавање о томе ко има право на ову врсту помоћи потребно је поверити органу који ће о томе моћи да одлучи у прописаном року.
Поступак подношења захтева за остваривање овог права треба да буде што једноставнији како за потенцијалне кориснике и кориснице, тако и за орган који о томе одлучује. Потребно је проширити круг лица – корисника и корисница бесплатне правне помоћи и прецизирати поједине појмове у вези са тим. Начини финансирања оваквих услуга треба правну помоћ да учине доступном што већем броју грађана и грађанки из најрањивијих друштвених група.
Једнак приступ правди једно је од основних људских права. Ово право кључно је за остваривање других права грађана и грађанки пред судом, органима управе и другим организацијама и установама које врше јавна овлашћења. Неповољан социјални статус појединаца и појединки неповољно утиче на могућности остваривања овог права, што само доприноси њиховој додатној маригнализацији, повећању социјалних разлика у друштву, а у екстремним случајевима и системској дискриминацији појединаца/ки или целих друштвених група. Стога је од изузетног значаја да се припадницима/ама рањивих група омогући приступ функционалном и ефикасном систему правне помоћи.
Право на правну помоћ у Републици Србији спада у Уставом зајемчена права. Ово право огледа се и у праву на једнак приступ правди и праву на правично суђење, које гарантује и више међународних докумената које је наша држава ратификовала, на челу са Универзалном декларацијом о људским правима. Држава је стога дужна да у интересу грађана/ки успостави систем бесплатне правне помоћи који ће, уз највиши могући квалитет услуга, бити и сврсисходан и одржив.
Нацрт закона о бесплатној правној помоћи предвиђа да се захтев за коришћење ове помоћи подноси центру за социјални рад, који би потом одлучивао о томе да ли подносилац или подноситељка захтева испуњава услове за њено коришћење. Имајући у виду оптерећеност центара за социјални рад великим бројем захтева грађана/ки за остваривањем права у области социјалне заштите, Покрајински омбудсман сматра да центри за социјални рад неће бити у могућности да ажурно и ефикасно одлучују о захтевима за коришћење услуга бесплатне правне помоћи. Могућност да се надлежност и овлашћење за одлучивање о овом праву, односно начину обезбеђивања и пружања бесплатне правне помоћи повери јединицама локалне самоуправе убрзала би процес обраде захтева и скратила време чекања на ову врсту услуге.
Одређене групе грађана/ки требало би уврстити у круг корисника/ца права на бесплатну помоћ без прописивања додатних услова (нпр. да примају неку врсту социјалне помоћи, дечији додатак, итд). У ову групу спадала би, између осталих, лица према којима је покренут поступак за лишавање пословне способности или поступак смештаја и задржавања у здравственој или социјалној установи затвореног типа, као и лица која судским путем траже издржавање у породичноправним поступцима, жртве насиља у породици, итд. Све ове групе грађана/ки су стицајем животних околности суочене са стварним или потенцијалних кршењем њихових права, што могу и да документују, те би их одлагање пружања правне помоћи услед тражење додатних доказа о њиховој „рањивости” под таквим околностима могло довести у још неповољнији положај.
Буџетска средства за надокнаде за услуге бесплатне правне помоћи треба под одређеним условима да буду доступна свим категоријама пружалаца ових услуга, а не само адвокатима, јавним бележницима и медијаторима, како је Нацртом предвиђено, будући да у Нацрту, између осталог, стоји и да представници удружења и правних клиника могу да пружају секундарну правну помоћ у поступцима пред државним органима управе или организацијама које врше јавна овлашћења. Ово је од изузетне важности у случају лица која спадају у неку од рањивих група, али из неког разлога не остварују право на материјалну новчану помоћ или дечији додатак (нпр. зато што немају личне исправе). Ова лица се за помоћ најчешће обраћају разним удружењима. Будући да се удружења која нуде услуге бесплатне правне помоћи углавном финансирају путем пројеката, њихова средства често нису довољна да би се бесплатна правна помоћ пружила свима којима је то потребно. Оваквим начином обезбеђивања могућности приступа буџетским средствима свима који нуде ове услуге повећала би се могућност приступа бесплатној правној помоћу управо за грађане/ке из група којима је она најпотребнија.
Институција Покрајинског омбудсмана поздравља намеру законодавца да се регулише питање пружања бесплатне правне помоћи, а што ће допринети остваривању, заштити и унапређењу права припадника/ца рањивих друштвених група и примени обавеза наше државе преузетих ратификовањем међународних докумената. Међутим, неодговарајуће дефинисање група корисника/ца и појединих аспеката обезбеђивања бесплатне правне помоћи у пракси може довести до кршења права на једнак приступ правди, која самим тим и даље неће свима бити доступна, а што уједно не доприноси ни владавини права у нашем друштву.
Проширени текст става институције Покрајинског омбудсмана о Нацрту закона о бесплатној правној помоћи налази се у прилогу ове вести.
 Проширени текст уз саопштење | 143 kB |
