Prilog javnoj raspravi o Nacrtu zakona o besplatnoj pravnoj pomoći: Odgovoriti na potrebe najranjivijih grupa
Institucija Pokrajinskog ombudsmana ukazuje na to da je za kvalitetno i efikasno ostvarivanje Ustavom zagarantovanog prava na pravnu pomoć u novom zakonu potrebno posebno obratiti pažnju na nekoliko ključnih odredbi. Rešavanje o tome ko ima pravo na ovu vrstu pomoći potrebno je poveriti organu koji će o tome moći da odluči u propisanom roku.
Postupak podnošenja zahteva za ostvarivanje ovog prava treba da bude što jednostavniji kako za potencijalne korisnike i korisnice, tako i za organ koji o tome odlučuje. Potrebno je proširiti krug lica – korisnika i korisnica besplatne pravne pomoći i precizirati pojedine pojmove u vezi sa tim. Načini finansiranja ovakvih usluga treba pravnu pomoć da učine dostupnom što većem broju građana i građanki iz najranjivijih društvenih grupa.
Jednak pristup pravdi jedno je od osnovnih ljudskih prava. Ovo pravo ključno je za ostvarivanje drugih prava građana i građanki pred sudom, organima uprave i drugim organizacijama i ustanovama koje vrše javna ovlašćenja. Nepovoljan socijalni status pojedinaca i pojedinki nepovoljno utiče na mogućnosti ostvarivanja ovog prava, što samo doprinosi njihovoj dodatnoj marignalizaciji, povećanju socijalnih razlika u društvu, a u ekstremnim slučajevima i sistemskoj diskriminaciji pojedinaca/ki ili celih društvenih grupa. Stoga je od izuzetnog značaja da se pripadnicima/ama ranjivih grupa omogući pristup funkcionalnom i efikasnom sistemu pravne pomoći.
Pravo na pravnu pomoć u Republici Srbiji spada u Ustavom zajemčena prava. Ovo pravo ogleda se i u pravu na jednak pristup pravdi i pravu na pravično suđenje, koje garantuje i više međunarodnih dokumenata koje je naša država ratifikovala, na čelu sa Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima. Država je stoga dužna da u interesu građana/ki uspostavi sistem besplatne pravne pomoći koji će, uz najviši mogući kvalitet usluga, biti i svrsishodan i održiv.
Nacrt zakona o besplatnoj pravnoj pomoći predviđa da se zahtev za korišćenje ove pomoći podnosi centru za socijalni rad, koji bi potom odlučivao o tome da li podnosilac ili podnositeljka zahteva ispunjava uslove za njeno korišćenje. Imajući u vidu opterećenost centara za socijalni rad velikim brojem zahteva građana/ki za ostvarivanjem prava u oblasti socijalne zaštite, Pokrajinski ombudsman smatra da centri za socijalni rad neće biti u mogućnosti da ažurno i efikasno odlučuju o zahtevima za korišćenje usluga besplatne pravne pomoći. Mogućnost da se nadležnost i ovlašćenje za odlučivanje o ovom pravu, odnosno načinu obezbeđivanja i pružanja besplatne pravne pomoći poveri jedinicama lokalne samouprave ubrzala bi proces obrade zahteva i skratila vreme čekanja na ovu vrstu usluge.
Određene grupe građana/ki trebalo bi uvrstiti u krug korisnika/ca prava na besplatnu pomoć bez propisivanja dodatnih uslova (npr. da primaju neku vrstu socijalne pomoći, dečiji dodatak, itd). U ovu grupu spadala bi, između ostalih, lica prema kojima je pokrenut postupak za lišavanje poslovne sposobnosti ili postupak smeštaja i zadržavanja u zdravstvenoj ili socijalnoj ustanovi zatvorenog tipa, kao i lica koja sudskim putem traže izdržavanje u porodičnopravnim postupcima, žrtve nasilja u porodici, itd. Sve ove grupe građana/ki su sticajem životnih okolnosti suočene sa stvarnim ili potencijalnih kršenjem njihovih prava, što mogu i da dokumentuju, te bi ih odlaganje pružanja pravne pomoći usled traženje dodatnih dokaza o njihovoj „ranjivosti” pod takvim okolnostima moglo dovesti u još nepovoljniji položaj.
Budžetska sredstva za nadoknade za usluge besplatne pravne pomoći treba pod određenim uslovima da budu dostupna svim kategorijama pružalaca ovih usluga, a ne samo advokatima, javnim beležnicima i medijatorima, kako je Nacrtom predviđeno, budući da u Nacrtu, između ostalog, stoji i da predstavnici udruženja i pravnih klinika mogu da pružaju sekundarnu pravnu pomoć u postupcima pred državnim organima uprave ili organizacijama koje vrše javna ovlašćenja. Ovo je od izuzetne važnosti u slučaju lica koja spadaju u neku od ranjivih grupa, ali iz nekog razloga ne ostvaruju pravo na materijalnu novčanu pomoć ili dečiji dodatak (npr. zato što nemaju lične isprave). Ova lica se za pomoć najčešće obraćaju raznim udruženjima. Budući da se udruženja koja nude usluge besplatne pravne pomoći uglavnom finansiraju putem projekata, njihova sredstva često nisu dovoljna da bi se besplatna pravna pomoć pružila svima kojima je to potrebno. Ovakvim načinom obezbeđivanja mogućnosti pristupa budžetskim sredstvima svima koji nude ove usluge povećala bi se mogućnost pristupa besplatnoj pravnoj pomoću upravo za građane/ke iz grupa kojima je ona najpotrebnija.
Institucija Pokrajinskog ombudsmana pozdravlja nameru zakonodavca da se reguliše pitanje pružanja besplatne pravne pomoći, a što će doprineti ostvarivanju, zaštiti i unapređenju prava pripadnika/ca ranjivih društvenih grupa i primeni obaveza naše države preuzetih ratifikovanjem međunarodnih dokumenata. Međutim, neodgovarajuće definisanje grupa korisnika/ca i pojedinih aspekata obezbeđivanja besplatne pravne pomoći u praksi može dovesti do kršenja prava na jednak pristup pravdi, koja samim tim i dalje neće svima biti dostupna, a što ujedno ne doprinosi ni vladavini prava u našem društvu.
Prošireni tekst stava institucije Pokrajinskog ombudsmana o Nacrtu zakona o besplatnoj pravnoj pomoći nalazi se u prilogu ove vesti.
 Prošireni tekst uz saopštenje | 143 kB |
