Покрајински омбудсман о примени родно осетљивог језика у службеној употреби

Поводом Међународног дана матерњег језика 21.Фебруара, одржана је трибина под називом Нормирање родно осетљивог језика. Намера организатора - Центра за родне студије и Филозофског факултета у Новом Саду је да отворе питања о процесима нормирања матерњег језика са становишта уважавања права “другачијих” за које до сада није понуђена нормативна службена и јавна употреба, пре свега у срединама у којима се говори и употребљава више матерњих језика (жене, особе са инвалидитетом, избеглице и расељене особе, припадници националних заједница, друге сексуалне оријентације, друге вере итд.).

Заменица за равноправност полова Даница Тодоров је говорила о активностима Покрајинског омбудсмана за примену родно осетљивог језика у службеној употреби које су довеле до препоруке органима и организацијама АП Војводине о томе да се недискриминаторна родна терминологија угради у све покрајинске скупштинске одлуке, покрајинске уредбе, одлуке, декларације, резолуције, пословнике, правилнике, упутства, наредбе, решења, препоруке, закључке и друге акте, те да се приликом доношења појединачних правних аката води рачуна о родној терминологији. Препорука је примењена у Покрајинској скупштинској одлуци о Влади АП Војводине и у Покрајинској уредби о утврђивању звања и занимања запослених у покрајинским органима и о начелима за унутрашњу организацију и систематизацију радних места. Родно осетљив српски језик примењен је у Покрајинској скупштинској одлуци о покрајинском омбудсману и у Покрајинској скупштинској одлуци о равноправности полова.

Покрајински омбудсман је 2009. године за запослене у покрајинским органима управе одржао неколико семинара о могућностима коришћења недискриминаторне терминологије у правним прописима и њеном увођењу у покрајинске прописе, уз образложење да језик прописа шаље поруке, које нису родно неутралне, него родно обојене и да се родно освешћена политика односи и на језичку праксу органа управе, упркос томе што још не постоје јасни стандарди и политика примене језика у службеним документима, нити у јавном опхођењу. Родно неосвешћена употреба језика у прописима обнавља патријархалне кодове у друштву на симболичкој основи и доводи до језичког сексизма, али и дискриминације жена у друштвеној стварности, рекла је, између осталог заменица за равноправност полова Даница Тодоров.

Професорка емеритус др Свенка Савић је говорила о теоријским основама и емпиријским подацима за родно осетљив спрски језик, студенткиња докторских родних студије Смиљана Милинков о родно осетљивом језику у настави на Одсеку за медијске студије при Филозофском факултету, а лекторка Марјана Стевановић о нормативној пракси родно осетљивог језика у дневном листу Данас.

Дан матерњег језика, 21. фебруар прогласила је Генерална скупштина УНЕСКО 1999. године, као сећање на студенте који су тог дана 1952. године убијени у Даки у Источном Пакистану, данас Бангладешу, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични.

Према проценама, готово свакодневно у свету нестане по један језик, а лингвисти предвиђају да ће од око 6.000 језика, до краја 21. века одумрети више од половине, чак и до 90 одсто.

Највише су угрожени језици са малим бројем говорника и језици који припадају малим заједницама које нису цивилизоване са становишта западних стандарда и немају институције, сматрају лингвисти.
Србија је 2006. године ратификовала Европску повељу о регионалним и мањинским језицима.