Међународни дан породице
Међународни дан породице ове године посвећен је породици, породичним политикама и главним циљевима дефинисаним у оквиру Циља одрживог развоја 13 – Акције за климу. У том контексту, пажња је усмерена на побољшање образовања, подизање свести и људских и институционалних капацитета за ублажавање климатских промена, прилагођавање, смањење утицаја и рано упозоравање, те на интеграцију мера климатских промена у националне политике, стратегије и планирање.
Тема је двоструко значајна, јер указује на утицај различитих процеса на породицу, како климатских, тако и социјалних, економских, културних, демографских, истичући, истовремено, важност породице у формирању, подизању и ширењу свести о значају климатских промена.
Сведоци смо тога да климатске промене погађају сваку земљу на сваком континенту и да се ове промене значајно одражавају на националне економије и утичу на животе људи, заједнице и планете. Према подацима објављеним у публикацији Србија и Агенда 2030, климатске промене манифестују се превасходно у промени тренда просечне годишње температуре и количине падавина. „Процене за наше подручје до краја века указују на повећање годишње температуре ваздуха и до 4оC (глобална циљана вредност је максимално 2оC). Такође се очекује смањење летњих падавина и до 20%. Импликације по пољопривредне културе су више него очигледне. Укупне материјалне штете изазване екстремним климатским и временским условима у Србији, од 2000. до данас, прелазе 5 милијарди евра, а више од 70% губитака су повезани са сушом и високим температурама.“ У истоименој публикацији наведен је и податак да је током 2015. године 58,5% становништва Републике Србије имало чист или незнатно загађен ваздух, а да 36,2% становништва је имало квалитет ваздуха који захтева побољшање.
Несумњиво да овакво стање значајно утиче на здравље и социо-економски положај становништва, а да су најсиромашнији и највише угрожени. Истовремено, наука данас пружа доказе да су брига и образовање у раном детињству основа за одрживи развој, због чега се инсистира на улагање у осмишљавање, имплементацију и праћење политика усмерених према породици и раном развоју.
Породица је, упркос значајним трансформацијама кроз које пролази у различитим друштвима, и даље основна јединица друштва у оквиру које учимо о себи и свету око себе и развијамо вештине и компетенције које су нам неопходне за активно и одговорно учешће у заједници и друштвеном животу. На стицање ових компетенција, посебно код деце, утичу бројни чиниоци, укључујући: здравље, исхрану, безбедност, сигурност, одговарајуће старање и негу. Социјални, економски, политички, климатски и културни контекст у великој мери обликује прилике за учење, образовање и пун развој потенцијала деце и породице данас, а тиме и стање и друштвене прилике у будућности. Одржив развој и одговорне политике, стога, нису могуће без укључивања породице у своје агенде, а улагање у програме раног развоја дугорочно омогућује вишеструку добробит за појединца и друштво у целини.
Генерална скупштина Уједињених нација 1993. године прогласила је 15. мај Међународним даном породица. Обележавање овог дана је прилика је да се широм света кроз различите активности и догађаје промовише свест о питањима која се односе на породице и да се повећа знање о социјалним, економским и демографским процесима који утичу на њих.
