Međunarodni dan porodice
Međunarodni dan porodice ove godine posvećen je porodici, porodičnim politikama i glavnim ciljevima definisanim u okviru Cilja održivog razvoja 13 – Akcije za klimu. U tom kontekstu, pažnja je usmerena na poboljšanje obrazovanja, podizanje svesti i ljudskih i institucionalnih kapaciteta za ublažavanje klimatskih promena, prilagođavanje, smanjenje uticaja i rano upozoravanje, te na integraciju mera klimatskih promena u nacionalne politike, strategije i planiranje.
Tema je dvostruko značajna, jer ukazuje na uticaj različitih procesa na porodicu, kako klimatskih, tako i socijalnih, ekonomskih, kulturnih, demografskih, ističući, istovremeno, važnost porodice u formiranju, podizanju i širenju svesti o značaju klimatskih promena.
Svedoci smo toga da klimatske promene pogađaju svaku zemlju na svakom kontinentu i da se ove promene značajno odražavaju na nacionalne ekonomije i utiču na živote ljudi, zajednice i planete. Prema podacima objavljenim u publikaciji Srbija i Agenda 2030, klimatske promene manifestuju se prevashodno u promeni trenda prosečne godišnje temperature i količine padavina. „Procene za naše područje do kraja veka ukazuju na povećanje godišnje temperature vazduha i do 4oC (globalna ciljana vrednost je maksimalno 2oC). Takođe se očekuje smanjenje letnjih padavina i do 20%. Implikacije po poljoprivredne kulture su više nego očigledne. Ukupne materijalne štete izazvane ekstremnim klimatskim i vremenskim uslovima u Srbiji, od 2000. do danas, prelaze 5 milijardi evra, a više od 70% gubitaka su povezani sa sušom i visokim temperaturama.“ U istoimenoj publikaciji naveden je i podatak da je tokom 2015. godine 58,5% stanovništva Republike Srbije imalo čist ili neznatno zagađen vazduh, a da 36,2% stanovništva je imalo kvalitet vazduha koji zahteva poboljšanje.
Nesumnjivo da ovakvo stanje značajno utiče na zdravlje i socio-ekonomski položaj stanovništva, a da su najsiromašniji i najviše ugroženi. Istovremeno, nauka danas pruža dokaze da su briga i obrazovanje u ranom detinjstvu osnova za održivi razvoj, zbog čega se insistira na ulaganje u osmišljavanje, implementaciju i praćenje politika usmerenih prema porodici i ranom razvoju.
Porodica je, uprkos značajnim transformacijama kroz koje prolazi u različitim društvima, i dalje osnovna jedinica društva u okviru koje učimo o sebi i svetu oko sebe i razvijamo veštine i kompetencije koje su nam neophodne za aktivno i odgovorno učešće u zajednici i društvenom životu. Na sticanje ovih kompetencija, posebno kod dece, utiču brojni činioci, uključujući: zdravlje, ishranu, bezbednost, sigurnost, odgovarajuće staranje i negu. Socijalni, ekonomski, politički, klimatski i kulturni kontekst u velikoj meri oblikuje prilike za učenje, obrazovanje i pun razvoj potencijala dece i porodice danas, a time i stanje i društvene prilike u budućnosti. Održiv razvoj i odgovorne politike, stoga, nisu moguće bez uključivanja porodice u svoje agende, a ulaganje u programe ranog razvoja dugoročno omogućuje višestruku dobrobit za pojedinca i društvo u celini.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija 1993. godine proglasila je 15. maj Međunarodnim danom porodica. Obeležavanje ovog dana je prilika je da se širom sveta kroz različite aktivnosti i događaje promoviše svest o pitanjima koja se odnose na porodice i da se poveća znanje o socijalnim, ekonomskim i demografskim procesima koji utiču na njih.
