Конференција „Насиље над женама у ванредном стању“
Кризне ситуације, попут пандемије вируса COVID-19, повећавају ризик од насиља у породици и партнерским односима, а нарочито су рањиви жене и деца.
Током ванредног стања жене су биле изложене двоструком ризику – да буду заражене корона вирусом и да буду изложене насиљу. Мере које су предузимане током ванредног стања, попут изолације или забране кретања, имале су ефекта у сузбијању епидемије, али су женама које су се суочавале са насиљем отежавале положај, приморавајући их да, затворене између четири зида, време проводе са насилником. Такви услови омогућавају појачану контролу жртве од стране насилника и отежавају жртви могућност да га напусти.
Како су се у тој ситуацији понашале владине, а како невладине организације? Које су мере предузимане и да ли су механизми заштите били прилагођени измењеним околностима? – ово су само нека од питања на која су јуче покушали да одговоре учесници видео-конференције „Насиље над женама у ванредном стању“, коју је организовао Покрајински заштитник грађана – омбудсман. Како би се комплексна тема насиља над женама сагледала из различитих перспектива, у раду конференције су учествовале особе различитог професионалног и социјалног искуства.
На скупу је истакнуто да је у периоду ванредног стања опао број пријава институцијама за насиље у породици, али да је био повећан број позива невладиним организацијама путем СОС телефона. Оне су се, како се чини, лакше прилагођавале новонасталим приликама, брзо су реаговале и углавном су биле доступне 24 сата. Говорило се и о раду и подршци коју су пружале међународне организације, пре свега ОЕБС, Савет Европе, УН WOMEN и друге. Иако понекад делују као троме и бирократизоване, наведене институције су током пандемије реаговале веома брзо. Као веома добар оцењен је и потез Министарства правде да се током ванредног стања не одлаже већ да се санкционише насиље над женама, али је, као проблем, истакнуто то што нам је непознат број таквих случајева.
Рад видео конференције окончан је усвајањем закључака. У случају будућих ванредних околности/стања рад свих институција, истиче се у закључцима, треба прилагодити конкретној ванредној ситуацији. Обзиром на то да је држава прокламовала „нулту толеранцију на насиље“ захтев жртве за заштитом у случају евентуалних будућих ванредних околности не може бити ограничен постојањем ових околности. Из наведених разлога свака институција, од правосуђа до цивилних организација, мора сачинити план рада и одговор на то како треба да функционише у време кризе, како би се у будућности спремно суочиле са сличним проблемима. Искуство из ванредног стања захтева да се укључимо у изналажење алтернативних механизама за пружање подршке жртви. Напокон, званичне институције у борби против насиља над женама треба да сарађују са невладиним организацијама и континуирано раде на подизању свести о неприхватљивости насиља сваке врсте.
Поред заменице покрајинског омбудсмана за равноправност полова Снежане Кнежевић, у раду конференције учествовали/ле су: судија Основног суда у Новом Саду Данијела Вемић, професорка Правног факултета у Нишу и представница Женског истраживачког центра проф. др Невена Петрушић, координаторка за борбу против насиља над женама у UNDP-у Маја Бранковић Ђундић, дипломирани социјални радник из Центра за социјални рад Стара Пазова Радмила Стојановић, координаторка Сигурне женске куће у Новом Саду др Нада Падејски Шекеровић, координаторка Сигурне женске куће у Сомбору Тамара Савовић, представница организације „Из круга – Војводина Ивана Зелић, представница СОС женског центра у Новом Саду Ивана Перић, представница Удружења Рома Нови Бечеј и научна саветница Института друштвених наука, др Зорица Мршевић.
