Konferencija „Nasilje nad ženama u vanrednom stanju“
Krizne situacije, poput pandemije virusa COVID-19, povećavaju rizik od nasilja u porodici i partnerskim odnosima, a naročito su ranjivi žene i deca.
Tokom vanrednog stanja žene su bile izložene dvostrukom riziku – da budu zaražene korona virusom i da budu izložene nasilju. Mere koje su preduzimane tokom vanrednog stanja, poput izolacije ili zabrane kretanja, imale su efekta u suzbijanju epidemije, ali su ženama koje su se suočavale sa nasiljem otežavale položaj, primoravajući ih da, zatvorene između četiri zida, vreme provode sa nasilnikom. Takvi uslovi omogućavaju pojačanu kontrolu žrtve od strane nasilnika i otežavaju žrtvi mogućnost da ga napusti.
Kako su se u toj situaciji ponašale vladine, a kako nevladine organizacije? Koje su mere preduzimane i da li su mehanizmi zaštite bili prilagođeni izmenjenim okolnostima? – ovo su samo neka od pitanja na koja su juče pokušali da odgovore učesnici video-konferencije „Nasilje nad ženama u vanrednom stanju“, koju je organizovao Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman. Kako bi se kompleksna tema nasilja nad ženama sagledala iz različitih perspektiva, u radu konferencije su učestvovale osobe različitog profesionalnog i socijalnog iskustva.
Na skupu je istaknuto da je u periodu vanrednog stanja opao broj prijava institucijama za nasilje u porodici, ali da je bio povećan broj poziva nevladinim organizacijama putem SOS telefona. One su se, kako se čini, lakše prilagođavale novonastalim prilikama, brzo su reagovale i uglavnom su bile dostupne 24 sata. Govorilo se i o radu i podršci koju su pružale međunarodne organizacije, pre svega OEBS, Savet Evrope, UN WOMEN i druge. Iako ponekad deluju kao trome i birokratizovane, navedene institucije su tokom pandemije reagovale veoma brzo. Kao veoma dobar ocenjen je i potez Ministarstva pravde da se tokom vanrednog stanja ne odlaže već da se sankcioniše nasilje nad ženama, ali je, kao problem, istaknuto to što nam je nepoznat broj takvih slučajeva.
Rad video konferencije okončan je usvajanjem zaključaka. U slučaju budućih vanrednih okolnosti/stanja rad svih institucija, ističe se u zaključcima, treba prilagoditi konkretnoj vanrednoj situaciji. Obzirom na to da je država proklamovala „nultu toleranciju na nasilje“ zahtev žrtve za zaštitom u slučaju eventualnih budućih vanrednih okolnosti ne može biti ograničen postojanjem ovih okolnosti. Iz navedenih razloga svaka institucija, od pravosuđa do civilnih organizacija, mora sačiniti plan rada i odgovor na to kako treba da funkcioniše u vreme krize, kako bi se u budućnosti spremno suočile sa sličnim problemima. Iskustvo iz vanrednog stanja zahteva da se uključimo u iznalaženje alternativnih mehanizama za pružanje podrške žrtvi. Napokon, zvanične institucije u borbi protiv nasilja nad ženama treba da sarađuju sa nevladinim organizacijama i kontinuirano rade na podizanju svesti o neprihvatljivosti nasilja svake vrste.
Pored zamenice pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova Snežane Knežević, u radu konferencije učestvovali/le su: sudija Osnovnog suda u Novom Sadu Danijela Vemić, profesorka Pravnog fakulteta u Nišu i predstavnica Ženskog istraživačkog centra prof. dr Nevena Petrušić, koordinatorka za borbu protiv nasilja nad ženama u UNDP-u Maja Branković Djundić, diplomirani socijalni radnik iz Centra za socijalni rad Stara Pazova Radmila Stojanović, koordinatorka Sigurne ženske kuće u Novom Sadu dr Nada Padejski Šekerović, koordinatorka Sigurne ženske kuće u Somboru Tamara Savović, predstavnica organizacije „Iz kruga – Vojvodina Ivana Zelić, predstavnica SOS ženskog centra u Novom Sadu Ivana Perić, predstavnica Udruženja Roma Novi Bečej i naučna savetnica Instituta društvenih nauka, dr Zorica Mršević.
