Истраживање о запошљавања особа са инвалидитетом у војвођанским органима управе на локалном и покрајинском нивоу - Афирмација путем запошљавања још увек изазов

Поводом 3. децембра, Међународног дана особа са инвалидитетом, институција Покрајинског омбудсмана објваила је резултате истраживања о примени Закона професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом, односно правилника којима се ближе уређује начин праћења извршавања обавезе запошљавања особа са инвалидитетом и начин доказивања извршавања те обавезе. Истраживање је током 2011. године спроведено у 36 војвођанских јединица локалне самоуправе, односно у покрајинским органима и јавним предузећима којима је оснивач скупштина јединице локалне самоуправе или Скупштина АПВ.

Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом ступио је на снагу 23. маја 2009. године и представља један од најзначајнијих правних докумената којима се промовише подстицање запошљавања особа са инвалидитетом.Овим документом промовише се и стварање услова за равноправно укључивање ових особа у тржиште рада. Мере којима се то постиже су обавеза запошљавања особа са инвалидитетом, оснивање и обављање делатности предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, те други посебни облици запошљавања и радног ангажовања ових особа. Поменути закон прати и одговарајући правилник донет од стране два министарства  (финансија и економије), којим је ближе уређено спровођење одредби овог закона у пракси.

Иако је поменути закон на снази већ више од две године, до јула 2011. само је 12 покрајинских и органа локалне самоуправе, односно јавних предузећа засновало радни однос са особом са инвалидитетом. Резултати истраживања указују и на то да се у ситуацијама када би држава, оличена у покрајинској и општинској власти, требало да буде послодавац, радије прибегава уплаћивању средстава у фонд за запошљавање особа са инвалидитетом, уместо да се оне примају у радни однос. Оваквим поступањем особама са инвалидитетом се ускраћује још једна могућност друштвене афирмације, што је у супротности са циљевима и намером законодавца.

Будући да свих 36 анкетираних органа управе јединица локалне самоуправе има више од 20 запослених, у свакој од ових локалних самоуправа требало би да буде запослена најмање једна особа са инвалидитетом. Међутим, истраживање је показало да тек 58 одсто јединица локалне самоуправе запошљава особе са инвалидитетом. Највећи број запоселних особа са инвалидитетом у њима (чак 85 одсто) су особе са физичким инвалидитетом, док је број особа са другим врстама инвалидитета оготово занемарљив (од 3 до 5 одсто).   

Општи закључак истраживања Покрајинског омбудсмана о примени Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом је да га послодаваци који припадају буџетским корисницима на покрајинском и локалном нивоу на територији АП Војводине недовољно примењују. Имајући у виду податак Покрајинске филијале Националне службе за запошљавање да је број новозапослених особа са инвалидитетом у Војводини у 2011. години удвостручен у односу на 2010. годину, може се закључити да овај закон у већој мери примењују приватни послодавци.

Текст истраживања доступан овде.