Поводом кашњења исплате надокнаде током спречености за рад од стране РЗЗО - Угрожавање права на здравствену заштиту

Позитивни правни прописи у Републици Србији одређују да накнаду, односно зараду умањену по основу спречености за рад запосленима за време боловања током првих месец дана исплаћује послодавац. Уколико првостепена лекарска комисија утврди да ће неспособност за рад трајати дуже од месец дана, надокнада запосленима би требало да се исплаћује директно од стране Републичког фонда за здравствено осигурање Републике Србије (РЗЗО). Међутим, у пракси исплата ове надокнаде касни од 30 до 90 дана.

Институцији Покрајинског омбудсмана обраћали су се грађани који се жале на то да им је због кашњења исплаћивања дела зараде коју би требало да исплаћује РЗЗО, угрожено право на лечење, па чак и егзистенција њих и њихових породица.

Новосађанима који су се због овога обраћали надлежним органима тражећи образложење за кашњење исплате речено је да у делу буџета за здравство, тј. на ставци за исплате оваквих надокнада, нема средстава, те да стога локалне филијале РЗЗО грађанима не могу да их исплаћују на време.

Будући да им је на овај начин привремено ускраћена накнада, односно умањена зарада на коју по закону имају право, грађани се у овим случајевима довијају да би обезбедили новац за своје лечење и свакодневне личне и трошкове својих породица. Многе од неопходних здравствених услуга, чак и оне у државним установама, додатно се плаћају, па се самим тим поставља и питање на шта се троше средства која се месечно уплаћује на име доприноса за здравствено осигурање.

Ускраћивање законом предвиђених накнада болеснима, које доводи до ограничавања њихових могућности лечења, а посредно и до угрожавања њихове егзистенције, у време када нису способни да раде и када су зависни од разних служби и услуга које се плаћају, представља озбиљно угрожавање права на здравствену заштиту. Осим што нарушава квалитет живота грађана, овакво (не)поступање надлежних органа грађане доводи у ситуацију да тражећи решење за свој проблем прибегавају и поступцима који нарушавају људско достојанство, па чак излазе и из законских оквира. Грађани су приморани да се расправљају са службеницима у филијалама РЗЗО, да траже заобилазне путеве да дођу до своје надокнаде и да се задужују.

Институција Покрајинског омбудсмана скреће пажњу надлежних да је допринос за здравствено осигурање обавезно издвајање за случај нужде. Болест и немогућност зарађивања за сопствене и потребе породице врло је тешка околност за свакога ко је њоме погођен. Надлежни органи би у оваквим ситуацијама својим поступцима грађанима требало да олакшају живот и да им омогуће остваривање законом загарантованих права. Правовремено, превентивно и пре него што буду доведена у питање.