САОПШТЕЊЕ: Поводом 21. фебруара, Међународног дана матерњег језика - Прецизније уредити област учења језика

Након обраћања надлежном министарству у вези са неправилностима у правилницима које је оно донело, а који у себи садрже елементе различитог третмана професора српског језика у средњим школама у којима се настава изводи и на језицима националних мањина, институција Покрајинског омбудсмана је због пребацивања предмета између министарства и покрајинских органа и након два месеца без одговора на упит који указује на извор потенцијалне системске дискриминације.

Институцији Покрајинског омбудсмана у октобру 2011. године обратила се грађанка представком у којој је указала на то да сматра да је дискриминисана у поступку по конкурсу за пријем у радни однос на радно место професора у једној војвођанској средњој школи. Због тога што није примљена на радно место професора у одељењима на којима се настава изводи на српском језику, а има звање професора српског језика у одељењима за националне мањине, које подразумева и квалификацију за рад у одељењима у којима се настава изводи на српском језику, ова особа сматра да је дискриминисана. Покрајинском омбудсману је уз представку доставила и писмену потврду матичног факултета у Новом Саду о томе да су лица која имају звање попут њеног уз квалификацију за рад у мањинским одељењима, пре свега квалификована да предају и у одељењима у којима се настава изводи на српском језику,.  

Иако је због формалних разлога, односно недопуњавања документације у вези са спорним конкурсом за радно место од стране подносиоца представке, она на крају одбачена, Покрајински омбудсман је током своје истраге у релевантним прописима уочио нелогичности и формалне основе за потенцијалну системску дискриминацију. Наиме, осим што поједини правилници, које доноси Министарство просвете и науке и који прописују врсту стручне спреме наставника и стручних сарадника у настави у основним и средњим школама, не обухватају одговарајућа звања стечена на Универзитету у Новом Саду, они различито, односно нелогично решавају питање могућности запошљавања професора одређених предмета у средњим школама и гимназијама.

Иако би стручно звање професора српског језика „за националне мањине” требало да подразумева основну квалификацију да предају у одељењима у којима се настава изводи на српском језику, у пракси, потоњи могу да предају само у одељењима у којима се настава одвија на језику националне мањине и врло ретко се ангажују да предају у одељењима у којима се настава одвија на српском језику, док је обрнути случај постао правило. Често се дешава да у одељењима у којма се настава одвија на мањинском језику предају особе које не говоре језик те националне мањине, односно која немају одговарајуће професорско звање.

Упућујући сугестију надлежном министарству да се неједнакости у спорним правилницима исправе, Покрајински омбудсман је у новембру 2011. године од Министарства просвете и науке затражио и да ову институцију обавести о мерама и активностима које намерава да предузме по овом питању.

Позивајући се на Закон о општем управном поступку и на надлежности АП Војводине у области образовања, министарство је децембра 2011. године захтев Покрајинског омбудсмана упутило надлежном покрајинском секретаријату. Овај секретаријат је потом у јануару 2012. године поменути захтев вратио на поступање надлежном министарству, позивајући се на чињеницу да се Покрајински омбудсман министарству обратио будући да оно прописује правилнике о утврђивању стручне спреме наставника и стручних сарадника у средњим школама.

Након свега поставља се следеће питање, једнако релевантно како за јавност, тако и за надлежне органа управе на свим нивоима: шта је њихова суштинска сврха и законска обавеза? Без обзира о којој области и поступку се ради, органи управе морали би да имају у виду најбољи интерес грађана, те да поштују начела недискриминације. Последице непоступања надлежних органа у овом конкретном случају и имплицитне поруке које оно шаље јавности, многоструко надилазе специфичност области на коју се односе. Осим што указује на то да надлежни само формално, али не и суштински, поштују начела управног поступка, чиме успоравају, ако не и онемогућавају, остваривање права грађана на једнак третман у поступању органа управе, овакво стање и понашање нарушава углед институција у очима грађана. Уз то, одуговлачење отклањања неправилности из прописа којима се регулишу значајне области друштвеног живота, овога пута образовања, и грађане и органе управе у једнакој мери лишава прилике да дугорочно доприносе унапређењу квалитета живота друштва чији су саставни део и једни и други.

Циљ учења језика, био он матерњи или не, унапређење је комуникације са другима. Језиком се преносе и социо-културне поруке, те је стога учење језика окружења на стручан начин који ће обезбедити и његову примену од изузетне важности за све који живе у језички мешовитим срединама. Покрајински омбудсман због тога указује на потребу прецизнијег и, са образовно-комуникацијског аспекта, дугорочно ефикаснијег уређивања питања учења језика у срединама у којима су припадници мањинских националних заједница бројнији, како језика тих заједница од стране већинске популације, тако и српског језика од стране припадника мањинских националних заједница.