Избегавање одговора механизам заштите мањинских права?
Национални савет једне националне мањине притужбом се обратио Покрајинском омбудсману наводећи да се у организационим јединицама Пореске управе у јединицама локалне самоуправе у којима је језик те мањине у службеној употреби, управни поступци не воде на том језику и да супротно закону нису обезбеђени обрасци пореских пријава на језицима националних мањина. У свом обраћању овај национални савет изразио је спремност да не себе преузме превођење образаца пореских пријава на језик те националне мањине.
Институција Покрајинског омбудсмана је по пријему представке од Министарства финансија затражила изјашњење о наводима из представке и истовремено обавестила Министарство да су неки од образаца пореских пријава већ преведени на језик националне мањине.
Министарство финансија, међутим, у свом изјашњењу није пружило нити конкретан, нити јасан одговор на питање да ли ће преведени обрасци пореских пријава бити прихваћени од стране Пореске управе, те су Покрајински омбудсман и подносилац притужбе остали без одговора. Уместо одговора, у изјашњењу Министарство цитира релевантне законске прописе и наводи да су спорни обрасци пореских пријава саставни део Правилника који се објављује у Службеном гласнику Републике Србије на српском језику.
Због недавања тачне информације на просто и конкретно, али веома важно питање, Покрајински омбудсман се поново обратио Министарству са захтевом да се јасно и недвосмислено изјасни о томе да ли ће Пореска управа прихватати преведене обрасце пореских пријава на језицима који су у службеној употреби у јединицама локалне самоуправе. Овог пута никакав одговор није достављен, те је он путем ургенције поново затражен. Питање истог садржаја упућено је и Пореској управи (која је у саставу Министарства финансија) која у свом изјашњењу понавља, у овом случају ирелеватне чињенице о пореским пријавама и наводи да ће поступање тог органа зависити од одговора надлежног министарства (што се дакако подразумева).
Након оваквог поступања надлежног министарства и Пореске управе у вези са обрасцима пореских пријава, ово министарство се на сличан начин изјаснило и у вези са обрасцима из Закона о враћању одузете имовине и обештећењу, те су и у овом случају заинтересовани грађани остали ускраћени за практично важну информацију. Иако и Устав Републике Србије и законски прописи припадницима националних мањина гарантују право на службену употребу језика и писама, чини се да је оно тек мртво слово на папиру. Уколико надлежне институције нису у могућности да одговоре на техничко питање које захтева само позитиван, односно негативан одговор, заштита људских и мањинских права постаје само декларативна, а искреност државних органа у заштити и поштовању права националних мањина се са правом доводи у питање. Када није могуће добити информације о питању (не)прихватања образаца преведених на неки од језика у службеној употреби, поставља се питање да ли се људска и мањинска права и у другим областима поштују.