Заштита деце од насиља у основним школама у Војводини

Институција Покрајинског омбудсмана је у области заштите права детета почетком ове године у 299 војвођанских основних школа спровела истраживање о примени Правилника о протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање. Резултати истраживања указују на то да се у школама на територији АП Војводине годишње забележи готово 4900 случајева вршњачког, најчешће физичког насиља, што значи да је овој појави у просеку једном годишње изложено свако четврто дете у Покрајини.

Свака васпитно-образовна установа у Србији дужна је да на основу поменутог Правилника формира сопствени тим за заштиту деце од насиља, занемаривања и злостављања. Основна улога овог тима је да буде прва инстанца у спречавању насиља у школама и пружања подршке деци која доживе неки вид насиља. Циљ истраживања Покрајинског омбудсмана био је да утврди колико је овај систем заштите деце ефикасан, односно на који начин поменути тимови функционишу у војвођанским основним школама.

Подаци су прикупљени путем упитника на који је одговорило 299 војвођанских основних школа. Све ове школе тврде да у њима постоје тимови за заштиту од насиља. На основу резултата истраживања закључено је да се основне школе у АП Војводини начелно придржавају одредби овог Правилника, али је питање колико су ученици упознати са тим коме и на који начин треба да се обрате када у школи или ван ње буду изложени насиљу. Рад школских тимова за заштиту ученика/ца од насиља оцењен је као недовољно ефикасан. Стиче се утисак да ови тимови постоје само формално и да не дају очекиване резултате, како у односу на ученике/це, тако и у односу на поступање запослених када се суоче са појавом насиља над децом у школи и изван ње. Иако готово све школе имају формиран ученички парламент, учешће ученика о одлучивању о овим темама је на ниском нивоу, а извештаји тимова о остваривању програма заштите се ученичком парламенту предочавају у свега трећини школа обухваћених истраживањем.

Обучавање и усавршавање запослених о насиљу, злостављању и занемаривању ученика/ца је такође на ниском нивоу. Иако велика већина школа истиче да постоји потреба даљег усавршавања запослених у овој области, обуке овог типа организују се у нешто мање од половине школа, а и то само за одређене запослене или искључиво за чланове тимова за заштиту од насиља. Евиденција, документовање и извештавање о случајевима насиља у основним школама постоји у мање од трећине школа. У већини њих се то ради спорадично и по систему који није јединствен за све школе. Извештаји о остваривању програма заштите се директорима школа најчешће подносе једном годишње, уместо два пута, како је предвиђено Правилником, а сарадња школа са центрима за социјални рад и школским управама је такође недовољно развијена.

Покрајински омбудсман је на основу резултата истраживања директорима школа и руководиоцима тимова за заштиту од злостављања и занемаривања упутио препоруке за усклађивање њховог рада са прописима, а у наредном периоду пратиће се и спровођење ових препорука.

Текст истраживања доступан овде.