Zaštita dece od nasilja u osnovnim školama u Vojvodini
Institucija Pokrajinskog ombudsmana je u oblasti zaštite prava deteta početkom ove godine u 299 vojvođanskih osnovnih škola sprovela istraživanje o primeni Pravilnika o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje. Rezultati istraživanja ukazuju na to da se u školama na teritoriji AP Vojvodine godišnje zabeleži gotovo 4900 slučajeva vršnjačkog, najčešće fizičkog nasilja, što znači da je ovoj pojavi u proseku jednom godišnje izloženo svako četvrto dete u Pokrajini.
Svaka vaspitno-obrazovna ustanova u Srbiji dužna je da na osnovu pomenutog Pravilnika formira sopstveni tim za zaštitu dece od nasilja, zanemarivanja i zlostavljanja. Osnovna uloga ovog tima je da bude prva instanca u sprečavanju nasilja u školama i pružanja podrške deci koja dožive neki vid nasilja. Cilj istraživanja Pokrajinskog ombudsmana bio je da utvrdi koliko je ovaj sistem zaštite dece efikasan, odnosno na koji način pomenuti timovi funkcionišu u vojvođanskim osnovnim školama.
Podaci su prikupljeni putem upitnika na koji je odgovorilo 299 vojvođanskih osnovnih škola. Sve ove škole tvrde da u njima postoje timovi za zaštitu od nasilja. Na osnovu rezultata istraživanja zaključeno je da se osnovne škole u AP Vojvodini načelno pridržavaju odredbi ovog Pravilnika, ali je pitanje koliko su učenici upoznati sa tim kome i na koji način treba da se obrate kada u školi ili van nje budu izloženi nasilju. Rad školskih timova za zaštitu učenika/ca od nasilja ocenjen je kao nedovoljno efikasan. Stiče se utisak da ovi timovi postoje samo formalno i da ne daju očekivane rezultate, kako u odnosu na učenike/ce, tako i u odnosu na postupanje zaposlenih kada se suoče sa pojavom nasilja nad decom u školi i izvan nje. Iako gotovo sve škole imaju formiran učenički parlament, učešće učenika o odlučivanju o ovim temama je na niskom nivou, a izveštaji timova o ostvarivanju programa zaštite se učeničkom parlamentu predočavaju u svega trećini škola obuhvaćenih istraživanjem.
Obučavanje i usavršavanje zaposlenih o nasilju, zlostavljanju i zanemarivanju učenika/ca je takođe na niskom nivou. Iako velika većina škola ističe da postoji potreba daljeg usavršavanja zaposlenih u ovoj oblasti, obuke ovog tipa organizuju se u nešto manje od polovine škola, a i to samo za određene zaposlene ili isključivo za članove timova za zaštitu od nasilja. Evidencija, dokumentovanje i izveštavanje o slučajevima nasilja u osnovnim školama postoji u manje od trećine škola. U većini njih se to radi sporadično i po sistemu koji nije jedinstven za sve škole. Izveštaji o ostvarivanju programa zaštite se direktorima škola najčešće podnose jednom godišnje, umesto dva puta, kako je predviđeno Pravilnikom, a saradnja škola sa centrima za socijalni rad i školskim upravama je takođe nedovoljno razvijena.
Pokrajinski ombudsman je na osnovu rezultata istraživanja direktorima škola i rukovodiocima timova za zaštitu od zlostavljanja i zanemarivanja uputio preporuke za usklađivanje njhovog rada sa propisima, a u narednom periodu pratiće se i sprovođenje ovih preporuka.
Tekst istraživanja dostupan ovde.
