Поводом уписа деце у школе - Пропис јачи од најбољег интереса детета
Уочи предстојеће школске године Покрајинском омбудсману су се обраћали родитељи који су желли да одложе полазак свог детета у школу позивајући се на налаз и мишљења стручњака. Најчешће се притужбе односе на то да се приликом разматрања њиховог захтева за одлагање поласка у школу поменути налази не уважавају. Родитељи сматрају да строго поштовање законских одредби, без могућности одлагања поласка у школу и без прописивања изузетака који би били потврђени мишљењем стручњака, није у најбољем интересу њихове деце, а што би требало да буде основни принцип и образовних институција.
Покрајински омбудсман је уочи предстојеће школске године поново примио већи број представки родитеља који се жале на немогућност одлагања поласка њиховог детета у школу. Разлог за то је одредба Закона о основама система образовања и васпитања која налаже да у школу мора да се упише свако дете које до почетка школске године има најмање шест и по, а највише седам и по година. Овим законом није предвиђена могућност одлагања уписа, будући да је прописано да у поступку испитивања детета уписаног у школу сама школа може да утврди потребу доношења индивидуалног образовног плана, или пружање додатне образовне, социјалне или здравствене подршке.
Најчешће су притужбе родитеља будућих првака који су рођени у јануару и фебруару, а који на почетку школске године представљају узрасно најмлађу групу деце. Упркос томе што васпитачи, педијатри, педагози или психолози сматрају да поједина деца интелектуално, емотивно и социјално нису зрела за полазак у школу, при њиховом упису школска управа овакве налазе и мишљења стручњака не цени као евентуални основ за одлагање дететовог поласка у школу.
Сличан проблем постоји и када дете из оправданих разлога није похађало предшколски припремни програм или га је похађало у трајању краћем од половине предвиђеног трајања. У овом случају постоји законска неусаглашеност која може значајно да угрози процес припреме детета за школску средину и учење, односно учини је неадекватном. Законом о предшколском васпитању и образовању прописано је да је похађање предшколског припремног програма у трајању од девет месеци по четири сата дневно обавезно, а родитељи који дете не упишу у предшколски припремни програм могу због тога и да одговарају за прекршај. Са друге стране, примењујући одредбе Закона о основама система образовања и васпитања, школе децу уписују у први разред без обзира на то у ком обиму су похађала овај програм и да ли су га уопште похађала. Уверење предшколских установа о томе да је дете похађало одговарајући припремни програм издаје се за свако дете, али и у случајевима када се њиме потврђује да се припрема настава похађала неуредно, оно не може да послужи као основ за одлагање уписа детета у први разред.
Деца из осетљивих друштвених група, деца са инвалидитетом као и деца са сметњама у развоју која се у оваквим ситуацијама у основношколски образовни систем укључују недовољно или потпуно неприпремљена самим тим су у још специфичнијем положају. У сличној ситуацији су и деца која су у години пред полазак у школу током дужег периода била болесна или на болничком лечењу. Упркос томе што закон предвиђа могућност да се у овим случајевима припремни предшколски програм реализује у породици, путем путујућих вртића или у здравственим установама, такве активности се у пракси спроводе ретко или се уопште не спроводе.
Основни аргумент школских управа и Министарства просвете науке и технолошког развоја којима се образлаже немогућност одлагања уписа деце у школу заснива се на законским одредбама у којима се наводи да ће се деци којој је потребна образовна, здравствена или социјална подршка она обезбедити у школи. Међутим, искуство је показало да је овакав вид подршке понекад недовољан, неефикасан и неблаговремен, првенствено због недостатка финансијских средстава, проблема у ангажовању одговарајућих стручњака или кашњења приликом спровођења одговарајућих адсминистративних поступака. Примера ради, одлучујући у једном предмету у једној војвођанској јединици локалне самоуправе, надлежна интерресорна комисија каснила је више од годину дана, а до застоја је дошло због великог броја захтева, недовољног броја чланова комисије и нерегулисаног начина исплате накнаде члановима комисије.
Имајући у виду значај адекватне припремљености детета за школску средину и неусаглашеност законских одредби које се тичу обавезности похађања припремног предшколског програма у години пред упис у школу као и принцип остваривања принципа најбољег интереса детета у сваком конкретном случају Покрајински омбудсман од Министарства просвете науке и технолошког развоја и школских управа очекује предузимање свих потребних активности у циљу допуне прописа одредбама којима би се уредили изузеци, те у случајевима када за то постоје оправдани разлози предвиде могућност одлагања уписа детета у школу.
Информација је сачињена на основу надлежности заменице за заштиту права детета да надгледа праксу и континуирано прати остваривање права детета, даје савете надлежним органима у вези са доношењем, изменама и допунама прописа који се односе на заштиту права детета, као и у вези са применом тих прописа.