Округли сто у Зрењанину: Стратегијом против дискриминације
Влада је донела низ добрих, али неприменљивих стратегија, зато што су њихови циљеви постављени сувише високо. Нама није потребан списак лепих жеља, већ реалан документ који ће садржати применљиве мере и дати резултате – истакнуто је у расправи о Радној верзији стратегије борбе против дискриминације коју је у Зрењанину, уз асистенцију Центра за развој цивилног друштва, јуче организовала владина Канцеларија за људска и мањинска права.
Учесници у расправи нису пропустили прилику да истакну да су у Србији учињени извесни нормативни и институционални помаци у сузбијању дискриминације, али да је, и поред тога, дискриминација веома изражена, нарочито када су у питању националне мањине, жене, особе са инвалидитетом, ЛГБТ особе, верске заједнице и цркве, избеглице, мигрантске заједнице, као и друге рањиве мањинске групе.
Раширеност дискриминације може се објаснити чињеницом да су неке од рањивих група предмет жилавих и тешко искорењивих предрасуда (Албанци, Муслимани, Хрвати, ЛГБТ и ХИВ позитивне особе), али и раширеним сиромаштвом, које у борби за оскудна друштвена добра (запослење) погодује дискриминацији, затим вредносној конфузији, застоју у развоју демократије и људских права, половичним реформама, нестручности, фрагилној грађанској култури, непознавању прописа, као и једној врсти нормативног идеализма. Наиме, у области људских права обавезе државе се не своде само на доношење закона, него и на њихову ефективну примену и доследну заштиту једнакости грађана.
Неколико учесника у расправи је указало на чињеницу да је недопустиво игнорисати искуства Војводине у сузбијању дискриминације. Врло је експлицитна у том погледу била Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинска омбудсманка: Нема нас у радном тексту стратегије, а наш рад, истраживања која смо реализовали, као и искуство које смо стекли у заштити људских права могу бити од велике помоћи у писању стратегије. Ако нас нема ни у њеном креирању, ни у реализацији активности, онда немамо шта да тражимо на овом округлом столу, поручила је Мушкиња Хајнрих. Не доводећи у питање искуство и компетенцију Покрајинског омбудсмана, у понуђеном одговору истакнуто је да вође тематских група сами бирају своје сараднике, те да нека од независних тела нису желела да учествују у писању стратегије, зато што би учешћем у креирању Владине политике довели у питање своју независност, са чиме се није сложила Ева Вукашиновић, заменица омбудсмана задужена за заштиту права националних мањина. По њеним речима, омбудсман не прати само примену прописа, него надгледа процес доношења нових, те даје савете надлежним органима у вези са прописима, а то се односи и на писање стратегије која се односи на заштиту права мањина.
Округли сто у Зрењанину је девети од једанаест планираних округлих столова о изради стратегије за борбу против дискриминације. На изради документа раде представници разних министарстава, Повереника за заштиту равноправности, Сталне конференције градова и општина, као и актери цивилног друштва. Израду стратегије подржали су амбасаде Холандије и Велике Британије, Мисија ОЕБС-а у Србији и Балкански фонд за демократију.
