Okrugli sto u Zrenjaninu: Strategijom protiv diskriminacije
Vlada je donela niz dobrih, ali neprimenljivih strategija, zato što su njihovi ciljevi postavljeni suviše visoko. Nama nije potreban spisak lepih želja, već realan dokument koji će sadržati primenljive mere i dati rezultate – istaknuto je u raspravi o Radnoj verziji strategije borbe protiv diskriminacije koju je u Zrenjaninu, uz asistenciju Centra za razvoj civilnog društva, juče organizovala vladina Kancelarija za ljudska i manjinska prava.
Učesnici u raspravi nisu propustili priliku da istaknu da su u Srbiji učinjeni izvesni normativni i institucionalni pomaci u suzbijanju diskriminacije, ali da je, i pored toga, diskriminacija veoma izražena, naročito kada su u pitanju nacionalne manjine, žene, osobe sa invaliditetom, LGBT osobe, verske zajednice i crkve, izbeglice, migrantske zajednice, kao i druge ranjive manjinske grupe.
Raširenost diskriminacije može se objasniti činjenicom da su neke od ranjivih grupa predmet žilavih i teško iskorenjivih predrasuda (Albanci, Muslimani, Hrvati, LGBT i HIV pozitivne osobe), ali i raširenim siromaštvom, koje u borbi za oskudna društvena dobra (zaposlenje) pogoduje diskriminaciji, zatim vrednosnoj konfuziji, zastoju u razvoju demokratije i ljudskih prava, polovičnim reformama, nestručnosti, fragilnoj građanskoj kulturi, nepoznavanju propisa, kao i jednoj vrsti normativnog idealizma. Naime, u oblasti ljudskih prava obaveze države se ne svode samo na donošenje zakona, nego i na njihovu efektivnu primenu i doslednu zaštitu jednakosti građana.
Nekoliko učesnika u raspravi je ukazalo na činjenicu da je nedopustivo ignorisati iskustva Vojvodine u suzbijanju diskriminacije. Vrlo je eksplicitna u tom pogledu bila Aniko Muškinja Hajnrih, pokrajinska ombudsmanka: Nema nas u radnom tekstu strategije, a naš rad, istraživanja koja smo realizovali, kao i iskustvo koje smo stekli u zaštiti ljudskih prava mogu biti od velike pomoći u pisanju strategije. Ako nas nema ni u njenom kreiranju, ni u realizaciji aktivnosti, onda nemamo šta da tražimo na ovom okruglom stolu, poručila je Muškinja Hajnrih. Ne dovodeći u pitanje iskustvo i kompetenciju Pokrajinskog ombudsmana, u ponuđenom odgovoru istaknuto je da vođe tematskih grupa sami biraju svoje saradnike, te da neka od nezavisnih tela nisu želela da učestvuju u pisanju strategije, zato što bi učešćem u kreiranju Vladine politike doveli u pitanje svoju nezavisnost, sa čime se nije složila Eva Vukašinović, zamenica ombudsmana zadužena za zaštitu prava nacionalnih manjina. Po njenim rečima, ombudsman ne prati samo primenu propisa, nego nadgleda proces donošenja novih, te daje savete nadležnim organima u vezi sa propisima, a to se odnosi i na pisanje strategije koja se odnosi na zaštitu prava manjina.
Okrugli sto u Zrenjaninu je deveti od jedanaest planiranih okruglih stolova o izradi strategije za borbu protiv diskriminacije. Na izradi dokumenta rade predstavnici raznih ministarstava, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Stalne konferencije gradova i opština, kao i akteri civilnog društva. Izradu strategije podržali su ambasade Holandije i Velike Britanije, Misija OEBS-a u Srbiji i Balkanski fond za demokratiju.
