У одбрану толеранције
Не слажем се са оним што мислиш, али ћу до краја бранити твоје право да то што мислиш и кажеш – на ове Волтерове речи подсетили су учесници, друге по реду, трибине "Толеранција није страна реч" коју је јуче у Зрењанину организовао Центар за развој цивилног друштва. Трибина је намењена ученицима средњих школа, дакле младим људима, који у највећем броју случајева свакодневно комуницирају искључиво на матерњем језику, показују висок степен међуетничке дистанце и слабу отпорност на раст десног радикализма.
Прилику да се обрате младим људима учесници трибине су искористили да скрену пажњу на две важне ствари – прво, да разне животне прилике готово свакодневно искушавају нашу приврженост толеранцији и, друго, да нам је толеранција потребна да би живот у плуралном друштву уопште био могућ.
Ева Вукашиновић, заменица Покрајинског омбудсмана за заштиту права националних мањина, указала је на парадокс – док живимо у властитој земљи инсистирамо на разликама, а чим се нађемо изван граница земље лако прелазимо преко разлика и тражимо друштво људи који су нам слични. По речима Оливера Мушкиње, самосталног стручног сарадника у Покрајинском омбудсману, језик је у првом реду средство комуникације, а тек потом један идентитетских маркера. Подсећајући на изреку да човек вреди онолико колико језика говори, Мушкиња је поручио зрењанинским средњошколцима да не треба да живе изловани, као у резервату и да знање језика суседа не води губитку њиховог националног идентитета, него да им омогућује вишетруке предности – од запошљавања до вишег животног стандарда.
За разлику од трибине у Новом Саду, на којој се ученици нису устезали да учествују у дискусији, зрењанински средњошколци су били више рецептивно настројени. Да ли је у питању страх од јавног наступа или нешто друго, тешко је рећи. Па, ипак, и међу њима је било оних који се нису либили да укажу на неке од проблема. Тако је једна ученица скренула пажњу на, у неким од истраживања већ регистровану чињеницу, да се поједини професори служе увредљивим говором и да таква врста говора остаје без адекватне реакције просветних власти. Када изостаје реакција то, онда, по њеним речима, дестимулише остале да на сличне појаве реагују.
У плуралном друштву можда и није могуће избећи увредљив говор, али је зато важно да се у сваком случају таквог говора одмах реагује. Подсећајући присутне да је Покрајински омбудсман реаговао у сличном случају професорице једне од средњих школа у Новом Саду, Ева Вукашиновић је истакла да је улога професора у стварању културе толераниције изузетно важна, јер се од професора не очекује само да ученицима преносе знање, него и да властитим примером ученике подучавају моралном држању којим се репродукују темељне вредности слободног друштва, а међу тим вредностима толеранција заузима истакнуто место.
Кампању "Толеранција није страна реч" спроводи Центар за развој цивилног друштва, уз подршку Покрајинског омбудсмана, Покрајинског секретаријата за образовање, управу и националне заједнице, Института за одрживе заједнице, а уз покровителство Скупштине АП Војводине. У кампањи учествују и чланови популарног серијала Државни посао.
