U odbranu tolerancije
Ne slažem se sa onim što misliš, ali ću do kraja braniti tvoje pravo da to što misliš i kažeš – na ove Volterove reči podsetili su učesnici, druge po redu, tribine "Tolerancija nije strana reč" koju je juče u Zrenjaninu organizovao Centar za razvoj civilnog društva. Tribina je namenjena učenicima srednjih škola, dakle mladim ljudima, koji u najvećem broju slučajeva svakodnevno komuniciraju isključivo na maternjem jeziku, pokazuju visok stepen međuetničke distance i slabu otpornost na rast desnog radikalizma.
Priliku da se obrate mladim ljudima učesnici tribine su iskoristili da skrenu pažnju na dve važne stvari – prvo, da razne životne prilike gotovo svakodnevno iskušavaju našu privrženost toleranciji i, drugo, da nam je tolerancija potrebna da bi život u pluralnom društvu uopšte bio moguć.
Eva Vukašinović, zamenica Pokrajinskog ombudsmana za zaštitu prava nacionalnih manjina, ukazala je na paradoks – dok živimo u vlastitoj zemlji insistiramo na razlikama, a čim se nađemo izvan granica zemlje lako prelazimo preko razlika i tražimo društvo ljudi koji su nam slični. Po rečima Olivera Muškinje, samostalnog stručnog saradnika u Pokrajinskom ombudsmanu, jezik je u prvom redu sredstvo komunikacije, a tek potom jedan identitetskih markera. Podsećajući na izreku da čovek vredi onoliko koliko jezika govori, Muškinja je poručio zrenjaninskim srednjoškolcima da ne treba da žive izlovani, kao u rezervatu i da znanje jezika suseda ne vodi gubitku njihovog nacionalnog identiteta, nego da im omogućuje višetruke prednosti – od zapošljavanja do višeg životnog standarda.
Za razliku od tribine u Novom Sadu, na kojoj se učenici nisu ustezali da učestvuju u diskusiji, zrenjaninski srednjoškolci su bili više receptivno nastrojeni. Da li je u pitanju strah od javnog nastupa ili nešto drugo, teško je reći. Pa, ipak, i među njima je bilo onih koji se nisu libili da ukažu na neke od problema. Tako je jedna učenica skrenula pažnju na, u nekim od istraživanja već registrovanu činjenicu, da se pojedini profesori služe uvredljivim govorom i da takva vrsta govora ostaje bez adekvatne reakcije prosvetnih vlasti. Kada izostaje reakcija to, onda, po njenim rečima, destimuliše ostale da na slične pojave reaguju.
U pluralnom društvu možda i nije moguće izbeći uvredljiv govor, ali je zato važno da se u svakom slučaju takvog govora odmah reaguje. Podsećajući prisutne da je Pokrajinski ombudsman reagovao u sličnom slučaju profesorice jedne od srednjih škola u Novom Sadu, Eva Vukašinović je istakla da je uloga profesora u stvaranju kulture toleranicije izuzetno važna, jer se od profesora ne očekuje samo da učenicima prenose znanje, nego i da vlastitim primerom učenike podučavaju moralnom držanju kojim se reprodukuju temeljne vrednosti slobodnog društva, a među tim vrednostima tolerancija zauzima istaknuto mesto.
Kampanju "Tolerancija nije strana reč" sprovodi Centar za razvoj civilnog društva, uz podršku Pokrajinskog ombudsmana, Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice, Instituta za održive zajednice, a uz pokrovitelstvo Skupštine AP Vojvodine. U kampanji učestvuju i članovi popularnog serijala Državni posao.
