ДОСЛЕДНОМ ПРИМЕНОМ ПРОПИСА ДОПРИНЕТИ ЕЛИМИНАЦИЈИ РАСИЗМА
На данашњи дан је 1960. године полиција у Јужноафричкој Републици усмртила 69 особа које су учествовале у демонстрацијама против закона о апартхејду. Шест година касније, Генерална скупштина Уједињених нација је 21. март прогласила Међународним даном сузбијања расне дискриминације и позвала државе да повећају напоре у циљу елиминисања расизма. Овај дан је уједно и почетак недеље солидарности народа и борбе против расизма и расне дискриминације, јер се још увек у разним деловима света више милиона људи суочава са дискриминацијом: мушкарци, жене и деца и даље бивају жртве расне дискриминације због боје коже, расне припадности, порекла, припадности касти, вери, односно због њиховог националног порекла или националности.
Поводом Међународног дана борбе против расне дискриминације ПЗГО потврђује своје одлучно залагање за елиминацију расизма, расне дискриминације, ксенофобије и нетолеранције, укључујући све њихове облике који се данас јављају, јер расна дискриминација може довести до насиља, злостављања, отежане интеграције и изградње дискриминирајућег профила. Људи који се по нечему разликују се свакодневно суочавају са разним облицима расизма и ксенофобије, почев од злочина из мржње до отежаног приступа услугама или друштвене изолације. Свака дискриминација која се заснива на расној, етничкој, националној припадности или верском убеђењу, језичким или културним разликама грубо крши људска права и због тога је потребна одлучна борба против ње свим законитим средствима. Међународна конвенција о спречавању свих облика расне дискриминације за све нас треба да служи као компас на овом заједничком путу који води ка стварању једног праведнијег, достојанственијег и инклузивнијег друштва, у којем се различитост не доживљава као претња него као снага, која обогаћује сваку заједницу.
Данас се обележава 8. март – Међународни дан жена. Овај датум би требало да служи као подсетник да се борба за родну равноправност, солидарност и друштво без насиља мора спроводити током целе године, као и да улагање у потенцијале девојчица и жена представља улагање у развој читавог друштва. Једнак приступ образовању, једнака заступљеност на руководећим положајима и местима на којима се доносе одлуке, као и нулта толеранција на све облике насиља, чине основе равноправног и праведног друштва.
Иако законска решења дозвољавају одсуство ради неге детета за родитеља оба пола и даље постоје стереотипне предрасуде засноване на полу о томе да су брига о деци и послови у домаћинству резервисани за жене. Борба за равноправно учешће жена у свим областима живота мора обухватити и признавање и вредновање неплаћеног рада жена у домаћинствима и на пољопривредним добрима на селу, као и питање усклађивања професионалног и приватног живота жена.
Поводом обележавања Међународног дана жена Покрајински секретаријат за социјалну политику, демографију и равноправност полова у сарадњи са Удружењем научница Србије „СРНА“ и уз подршку Покрајинског секретаријата за привреду и туризам организовао је јуче, 7.марта, скуп под називом „Борба за права жена у науци и даље траје“ коме су присуствовале покрајинска заштитница грађана – омбудсманка доц. др Драгана Ћорић и заменица за равноправност полова Снежана Кнежевић. Покрајинска омбудсманка је овом приликом имала излагање на тему „Рађање научнице“ у којем се осврнула на бројне препреке и изазове усклађивања приватног и пословног живота са којим се сусрећу жене у науци.
Међународни дан жена установљен је у знак сећања на демонстрације америчких радница у Чикагу 1909. године, када је 15.000 жена је тражило краће радно време, боље плате и право гласа. Иницијативу за тај празник дала је немачка феминисткиња Клара Цеткин, а први Дан жена прослављен је 1911. у Аустрији, Немачкој, Швајцарској и Данској. Генерална скупштина УН је 1977. године резолуцијом прогласила 8. март Даном женских права и међународног мира.
Употреба и неговање матерњег језика један је од основних елемената и услова за очување, неговање и унапређење националног и културног идентитета сваке заједнице. Стога очување и могућност јавне употребе матерњег језика од вишеструког је значаја како на индивидуалном, тако и на нивоу остваривања колективних права.
Војводина, као традиционално мултиетничка и вишејезичка средина у којој упркос све присутнијој глобализацији опстаје, али и отима се од заборава мноштво језика, дијалеката, писама представља један од мултилингвалних драгуља Европе.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман се у свом раду залаже за поштовање људских и мањинских права, те противи сваком облику дискриминације па тако и оне засноване на језичкој припадности. Својим активностима, поучавањем грађана о њиховим правима доприноси ширењу свести о језичким правима, односно правима која се односе на службену употребу језика и писма.
1. новембра 2005. године резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација установљен је 27. јануар као датум када се обележава Међународни дан сећања на жртве Холокауста, у знак сећања на дан када је 1945. године ослобођен највећи нацистички концентрациони логор – Аушвиц.
Савремена цивилизација треба истински да живи у складу са принципима поштовања људских права и основних слобода који су прокламовани Универзалном декларацијом о људским правима. Пут ка миру је и поглед у прошлост, свих нас и свих генерација, јер на тај начин једино можемо извући поуку о томе да се лоша дела не смеју више никада поновити.
Прихватањем различитости, суживота и неговањем толеранције можемо показати да смо одговорни према прошлости и да смо свесни своје обавезе да градимо и развијамо друштво у којем ће се концепт људских права примењивати универзално, без икакве дискриминације, те је обавеза свих да се супротставе сваком облику дискриминације.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман подсећа да је из мржње, нетрпељивости и нетолеранције у Другом светском рату убијено више од шест милиона Јевреја и да такав злочин не сме више поновити.
Поводом актуелних медијских написа о томе да је у Србији код више деце потврђено присуство малих богиња, Покрајински заштитник грађана – омбудсман изражава забринутост због могућег угрожавања права детета на највиши ниво здравствене заштите а тако и права на живот, опстанак и развој и подржава све релевантне органе и институције у предузимању активности и мера у циљу едукације становништва о значају вакцинације и посебно карактеристикама ММР вакцина.
Омбудсман је претходних година више пута саопштењима указивао на важност вакцинације у остваривању и заштити права детета и организовао јавне трибине са циљем да јавност упозна са научно заснованим и провереним информацијама и тиме допринесе борби против предрасуда и страха од вакцинације, те спречавању слабог обухвата вакцинацијом и настанку епидемија. Омбудсман је упозоравао на чињеницу да обухват деце обавезном вакцинацијом, посебно ММР вакцином, из године у годину опада. Омбудсман подсећа на то да је Институт за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“ објавио да је током првих шест месеци 2021. године ММР вакцину примило само 38,8 одсто деце. Нажалост, према актуелним подацима, обухват ММР вакцине на нивоу Србије износи 74,8 одсто, а жељених 95 одсто није постигнуто ни у једном округу. Посебно забрињава податак да је обухват ММР вакцине у Новом Саду у 2022. години износио само 24 одсто, што сврстава овај град при дну обухвата вакцинацијом у Србији.
Омбудсман подсећа на то да се имунизација, као превентивна мера заштите особа, нарочито деце, од заразних болести давањем вакцина сматра једном од најважнијих јавно здравствених мера чије спровођење има приоритет у односу на спровођење свих других мера у области здравствене заштите Вакцинацијом деце обезбеђује се њихова заштита од последица заразних и потенцијално смртоносних болести. Истовремено, важно је знати да вакцинисане особе не само да штите себе од заразних болести, него спречавају ширење болести унутар заједнице, те се само високим процентом вакцинисаних обезбеђује колективни имунитет. Дугогодишњи висок обухват вакцинама доприноси томе да се неке заразне болести искорене или сведу на ретку појаву.
Спровођење мера заштите становништва од заразних болести законом је утврђено као приоритет у односу на спровођење осталих мера у области здравствене заштите, те је обавезна имунизација (у коју је уврштена и ревакцинација применом ММР вакцине) дефинисана законом као имунизација лица одређеног узраста, као и других лица одређених законом, коју лице које треба да се имунизује, као ни родитељ, не може да одбије, осим у случају постојања медицинске привремене или трајне контраиндикације. Обавезна имунизација посебно је предвиђена као неопходан услов за боравак деце у предшколским и школским установама. Боравак невакцинисаног детета у школи непосредно угрожава право на живот, опстанак и развој све деце. Како је исто резултат занемаривања родитељских дужности да се старају о животу и здрављу и да обезбеде основно школовање детету, у случајевима када ученик уписан у први разред, на дан поласка у школу није вакцинисан, односно није утврђена контраиндикација за имунизацију, о чему је доказе дужан да достави родитељ, школа треба да предузме одговарајуће мере.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман позива све грађане и грађанке, а првенствено родитеље и старатеље да се информишу о вакцинацији деце из проверених извора и на основу научно заснованих чињеница.
Више информација и одговори на бројна питања у вези са вакцинацијом доступни су на страницама Института за јавно здравље Војводине:
Вакцине? - питања и одговори и Вакцине? - Ово је одговор који Вам дају лекари!
