Starije osobe širom sveta obeležavaju 01. oktobar kao svoj dan, budući da je isti, sada već daleke 1990. godine od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija utvrđen kao Međunarodni dan starijih osoba.
Svedoci smo da je od 2020. godine položaj starijih osoba usled zabrane kretanja, a potom i raznih drugih mera prevencije koje se preporučuju u borbi protiv korona virusa, znatno otežan. Potrebni su napori celokupnog društva kako populacija starih ne bi bila isključena iz aktivnog socijalno-društvenog života, a posebno da ne bi bila izložena nasilju.
Ističemo da je Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, u saradnji sa organima i institucijama koji se bave problemom nasilja, svoje aktivnosti u 2022. godini fokusirao upravo na nasilje nad starijim osobama. U tom cilju, realizovano je više poseta Gerontološkim centrima na teritoriji AP Vojvodine kada su ujedno i održana predavanja na temu nasilja nad starijim osobama. U planu je da se u narednom periodu nastavi sa posetama Gerontološkim centrima.
Starije osobe su ranjiva kategorija lica kojoj je potrebna podrška, ne samo zdravstvena i materijalna, već i ona koja je, možda, najbitnija, ali je potcenjena - ljudska pažnja. Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman poziva sve aktere, kako građane, tako i stručne ustanove i društvene institucije da, u granicama svojih mogućnosti i kompetencija, učine sve kako bi se život starijih osoba poboljšao i unapredio, njihovo dostojanstvo poštovalo, a njihova ljudska prava efikasno zaštitila.
Ponekad je za to dovoljna samo obična ljudska reč.
Održiv razvoj nije moguć bez intergeneracijske saradnje i solidarnosti
Prema podacima Ujedinjenih nacija polovina ljudi na našoj planeti ima 30 ili manje godina, a očekuje se da će do kraja 2030. udeo mladih u populaciji dostići 57 odsto. Istovremeno, samo 2,6 odsto parlamentaraca na globalnom nivou mlađe je od 30 godina, a među njima žene čine manje od jednog procenta.
Participacija je standard bez kojeg ne možemo govoriti o ljudskim pravima i stoga je važno podsticati mlade da aktivno učestvuju u društvenom životu i zajedno sa njima raditi na razvoju i unapređenju društva u celini.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman nastoji da u svom radu i aktivnostima ostvari interaktivnu saradnju sa decom i mladima uveren da jedino na taj način možemo kreirati smislena i održiva rešenja i akcije. Shodno tome, Pokrajinski ombudsman ove godine zaključio je i sporazum o saradnji sa Gradskim učeničkim parlamentom Grada Novog Sada, čiji su predstavnici i predstavnice aktivno učestvovali na Konferenciji „Odgovornost u zaštiti prava deteta“ koju je Ombudsman organizovao u junu, a krajem avgusta biće održana peta škola ljudskih prava Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana koja svake godine okupi oko dvadeset studenata i studentkinja zainteresovanih da saznaju više o ljudskim pravima i doprinesu sagledavanju problema i efikasnijoj zaštiti ljudskih prava. Takođe, Ombudsman će u narednom periodu inicirati aktivnosti i saradnju sa drugim oblicima učeničkog organizovanja na teritoriji AP Vojvodine.
Cilj Međunarodnog dana mladih 2022. je da se pojača poruka da je potrebna akcija među svim generacijama kako bi se postigli ciljevi održivog razvoja i kako bi se podigla svest o određenim preprekama međugeneracijskoj solidarnosti.
Međunarodni dan mladih proglasila je Generalna skupština UN 1999. godine i obeležava se 12. avgusta.
Idući u susret 26. junu koji se obeležava kao Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe droga i ilegalne trgovine ili Svetski dan droga, a koji je Rezolucijom 42/112 1987. godine usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija koji se ove godine obeležava pod sloganom „Suočavanje sa izazovima droga u zdravstvenim i humanitarnim krizama“, je izraz odlučnosti da se ojača akcija i saradnja u podizanju svesti o glavnom problemu koji nedozvoljene supstance predstavljaju u društvu.
Generalna Skupština Ujedinjenih nacija je 2000. godine usvojila Rezoluciju kojom je Afrički dan izbeglica, 20. jun, proglasila za Međunarodni dan izbeglica. Ovaj dan se obeležava u znak sećanja na sve one koji su u ranijem periodu bili primorani da usled ratnih sukoba, zbog straha od progona, nasilja i konflikata napuste svoje domove, ali i u znak podrške onima koji se i danas suočavaju sa sličnim problemima. Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice ( UNHCR ) je nedavno iznela podatak da je danas u svetu izbeglica više nego ikad i da se njihov broj popeo na blizu sto miliona, zbog aktuelnih oružanih sukoba širom planete, uključujući i krizu u Ukrajini.
Srbija se od 90-tih godina prošlog veka susreće sa problemom izbeglica sa teritorije bivše Jugoslavije, koji su usled ratnih sukoba i raspada zajedničke države, utočište potražili na teritoriji današnje Republike Srbije. Od početka izbegličke krize, a posebno od 2015. godine, suočeni smo kao država sa povećanim prilivom izbeglica i migranata koji su uglavnom dolazili iz zemalja Bliskog istoka i severne Afrike i tzv „zapadnobalkanskom rutom“ u tranzitu prolazili kroz našu zemlju, u nameri da odu najčešće u neke od razvijenih zemalja Evropske unije. Jedan, manji broj njih zatražio je azil u Republici Srbiji. Bez obzira da li su bili u tranzitu ili su čekali okončanje postupka azila, više hiljada izbeglica i migranata nalazilo se u osetljivom položaju: mnogi od njih nisu imali lične isprave, finansijska sredstva potrebna za preživljavanje, nisu poznavali jezik, niti običaje i propise Republike Srbije. U posebno osetljivom položaju bile su žene i deca bez pratnje. Pored obaveze da se zbrine više hiljada ljudi u stanju potrebe, država se suočila i sa izazovom da domaćem stanovništvu približi probleme ove populacije. Odgovor na izazove prihvata i smeštaja većeg broja izbeglih, što efikasniji postupak azila, te eventualna integracija prognanih u zemlju prihvata, kao i pravilno informisanje lokalnog stanovništva o potrebi države da adekvatno odgovori na ove izazove, bilo je važno ne samo za budućnost izbeglih u Srbiji, nego i za karakter i napredak našeg društva u celini.
Pokrajinski ombudsman je u svom radu posvećivao pažnju i problemima izbeglištva i migracija, pa je u prethodnom periodu organizovao i više konferencija i skupova na ovu temu, poput Međunarodno naučne konferencije „Migracije kao bezbednosni izazov: zapadnobalkanska ruta“ i Međunarodne konferencije „Migrantska kriza-odgovor institucija“. Takođe, u više navrata je u obavljanju poslova Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture (NPM) obavljao posete mestima gde su smeštene izbeglice i migranti o čemu su sačinjeni i odgovarajući izveštaji.
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman ističe da je Međinarodni dan izbeglica prilika da se ukaže na položaj ljudi koji su zbog ratnih sukoba i brutalnih kršenja ljudskih prava bili prinuđeni da napuste svoje domove, sa uverenjem da ovaj datum pripada njima, ali da je to takođe i prilika da se gradi empatija i razumevanje za njihova stradanjima i oda priznanje njihovoj odlučnosti i izdržljivosti u započinjanju novog života.
Danas je Nacionalni dan rodne ravnopravnosti.
Odluku o ustanovljavanju 11. juna kao Dana rodne ravnopravnosti usvojila je Vlada Republike Srbije 27. oktobra 2021. godine, jer je tog dana 1842. godine odobreno školovanje žena u Srbiji. Ukazom kneza Mihaila odobreno je Nataliji Petrović i Sofiji i Katarini Lekić da mogu da otvore školu za žensku decu.
Rodna ravnopravnost predstavlja jednak položaj, tretman i mogućnosti za žene i muškarce u ostvarivanju ljudskih prava, u svim sferama javnog i privatnog života. To je jedan od ključnih preduslova za uspostavljanje demokratije, poštovanja ljudskih prava i postizanje socijalne pravde. Tokom protekle decenije dosta je urađeno na polju rodne ravnopravnosti, a naročito značajni koraci učinjeni su u zakonodavnoj oblasti. Usvajanjem Zakona o rodnoj ravnopravnosti unapređen je institucionalni okvir i stvoreni su zakonski uslovi za sprovođenje politike jednakih mogućnosti za žene i muškarce.
Uprkos ovim pozitivnim promenama, žene još uvek nisu ravnopravne u svim oblastima javnog i privatnog života, a posebno su u teškom položaju žene iz višestruko marginalizovanih, ranjivih grupa. Žene su i dalje u manjoj meri zastupljene na pozicijama moći od muškaraca. Rodni stereotipi i predrasude i dalje su široko su rasprostranjeni. Nasilje prema ženama je i dalje prisutno i neraskidivo povezano sa duboko ukorenjenim rodnim nejednakostima. Važno je raditi na prevenciji kroz edukaciju, podizanje nivoa svesti i rešavanje rodne neravnopravnosti u svim sferama života, jačanjem kapaciteta svih relevantnih aktera, odnosno nadležnih organa i institucija za razumevanje koncepta rodne ravnopravnosti, a posebno obučavanje zaposlenih u institucijama koje dolaze u kontakt sa slučajevima nasilja prema ženama, kako bi se obezbedila efikasna zaštita žrtava i sprečili fatalni ishodi.
Pokrajinski ombudsman kontinuirano sprovodi aktivnosti sa ciljem osnaživanja rodne ravnopravnosti i davanja doprinosa razbijanju rodnih uloga i rodnih stereotipa.
Tokom ove godine izdao je drugo, izmenjeno i dopunjeno izdanje monografije „Žene u parlamentarnom život Vojvodine - drugi vek“, čiji je predmet sticanje političkog subjektiviteta žena, te ostvarivanje potpune rodne ravnopravnosti – aktualno i danas.
U prethodnom periodu organizovani su i skupovi na kojima su u fokusu bile uspešne žene iz različitih sfera društvenog života – tako je, povodom Međunarodnog dana žena Pokrajinski ombdusman održao skup „Uspeh i postignuća iz perspektive žena“ želeći da, kroz izlaganja i umrežavanje uspešnih žena iz različitih sfera društvenog život - sporta, umetnosti, biznisa i nauke, poveća vidljivost uspešnih žena u našem društvu. U radu skupa učestvovale su žene iza kojih stoje značajna postignuća i koje svojim uspesima mogu poslužiti kao uzor mladim ženama, spremnim da, kao i njihovi uzori, u svoju profesiju unesu istu onu energiju i posvećenost koja omogućuje uspeh.
Takođe, organizovan je skup „Istaknute žene nacionalnih manjina“ na kome se govorilo o ženama nacionalnih manjina koje služe kao podstrek i nadahnjujući uzor, odnosno o ženama koje su dale doprinos unapređenju zdravstvene zaštite, umetnosti, obrazovanja, jačanju nacionalne svesti i identiteta pripadnika/ca nacionalnih zajednica.
Pokrajinski ombudsman je u 2021. godini održao i konferenciju povodom Međunarodnog dana žena na selu pod nazivom “Seoske žene – pokretačice lokalnog razvoja“. Cilj konferencije bio je da se kroz razmenu prakse i iskustava predstavnika/ca institucija i udruženja seoskih žena sagledaju mogućnosti za unapređenje njihovog položaja i utvrde moguće akcije.
Pokrajinski ombudsman nastaviće sa realizacijom edukativnih aktivnosti i skupova, kao i sa izdavanjem publikacija, a u cilju davanja doprinosa podizanju svesti o značaju rodne ravnopravnosti, koja predstavlja jednu od osnovnih vrednosti demokratske države.
