Povodom obeležavanja 18. novembra - Evropskog dana zaštite dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja

Kontinuiranim sticanjem uvida u stanje prava deteta, radi praćenja primene međunarodnih standarda u ovoj oblasti, a na osnovu obraćanja građana, istraživanja, medijskih izveštaja te drugih izvora saznanja, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman uočio je da je tokom 2020. godine uvećan broj slučajeva nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja dece od strane odraslih, pre svega roditelja i staratelja dece, a posebno je seksualno nasilje prisutnije među svim oblicima najgrubljeg kršenja prava deteta. Od ukupnog, dve trećine broja medijskih napisa koje ombudsman prati, u 2019. godini, odnosilo se na vršnjačko nasilje, dok je u prvoj polovini 2020. godine 84 odsto napisa bilo u vezi sa nasiljem prema deci od strane odrasle osobe. Period izolacije i škole na daljinu učinio je vidljivijim nasilje u porodici prema deci – u periodu od 16. marta do 6. maja 2020. godine 91 odsto slučajeva medijskog izveštavanja govori da su nasilje počinile odrasle osobe bliske ili poznate detetu, dok je u istom periodu godinu dana ranije, vršnjačko nasilje bilo podjednako zastupljeno kao i nasilje od strane odraslog prema detetu.

Imajući u vidu to da je trend uvećanja broja predmeta seksualnog zlostavljanja dece nastavljen i u 2021. godini, kao i da je tema seksualnog zlostavljanja našla značajnije mesto u javnom medijskom prostoru tokom poslednjih godinu dana, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman pokrenuo je aktivnosti u cilju ispitivanja stanja i postupanja institucija u prevenciji i zaštiti dece od seksualnog zlostavljanja, kao i potrebe za edukacijom profesionalaca iz različitih sistema, dece, roditelja i najšire javnosti u vezi sa temom seksualnog nasilja.

Na osnovu preliminarnih podataka iz odgovora dobijenih od 1203 prosvetna radnika, a u okviru istraživanja kojim Ombudsman želi da stekne bliži uvid u postupanje institucija obrazovnog, zdravstvenog, sistema socijalne zaštite i pravosuđa u prevenciji i zaštiti dece od seksualnog nasilja, kao i u pogledu informisanosti i stavova profesionalaca iz navedenih sistema o ovoj temi, edukacije na temu seksualnog nasilja prema deci potrebne su ovoj grupi profesionalaca, te je neophodno jačanje njihovih kompetencija da prepoznaju i adekvatno odgovore u zaštiti dece od seksualnog nasilja. Tek oko 16 odsto prosvetnih radnika navelo je da su obučavani u oblasti zaštite dece od seksualnog zlostavljanja, a manje od četiri odsto ispitanika navelo je da smatra da je u potpunosti kompetentno da prepozna znake potencijalno seksualno zlostavljanog deteta. Iako podaci prve nacionalne studije o društvenom problemu seksualnog zlostavljanja dece u Republici Srbiji, koju je 2015. godine izradio Incest trauma centar – Beograd, govore da u svakom školskom odeljenju u Srbiji postoje četiri deteta koja su preživela određeni vid seksualnog nasilja i još četiri deteta koja poznaju nekoga kome se to dogodilo, a Savet Evrope ukazuje na to da je jedno od petoro dece seksualno zlostavljano ili iskorišćeno, samo 11 odsto ispitanika iz istraživanja Ombudsmana u svojoj praksi je zabeležilo slučajeve seksualnog zlostavljanja deteta.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman prikupio je i podatke nadležnih javnih tužilaštava u Vojvodini o postupcima u vezi sa slučajevima krivičnih dela protiv polne slobode, a u kojima su žrtve maloletna lica, odnosno deca. Prema podacima šest viših javnih tužilaštava u periodu od 2017. zaključno sa 2020. godinom, evidentirano je ukupno 175 prijava za krivična dela protiv polne slobode. Najveći broj ovih prijava odnosi se na slučajeve u kojima su žrtve maloletne osobe, i to ukupno 93 maloletne žrtve  

Preliminarnom analizom podataka prikupljenih prvenstveno od obrazovno-vaspitnih ustanova, prosvetnih radnika i nadležnih tužilaštva, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman utvrdio je da vrlo mali broj slučajeva seksualnog zlostavljanja dece bude otkriven i da je izvesno da, u ovom trenutku, ne možemo govoriti o dovoljno dobroj zaštiti dece od seksualnog nasilja što potvrđuje podatke iz drugih istraživanja i prakse koji govore o tome da je seksualno nasilje tabu i da žrtve u 90 odsto slučajeva ćute i tek mali broj slučajeva seksualnog zlostavljanja bude prijavljen nadležnim institucijama.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman posebno želi da istakne da je važno da razumemo da seksualno nasilje nije nužno povezano sa fizičkim nasiljem i fizičkom prinudom, ali da je emocionalno zlostavljanje sastavni deo svakog oblika nasilja prema deci. Seksualno nasilje, što i podaci iz istraživanja Pokrajinskog ombusmana potvrđuju, rodno je zasnovano, ali je duboko ukorenjeno u autoritarnim stavovima i vrednostima društva i zajednice koji očekuju od deteta da bezuslovno poštuje autoritet odraslih samo zato što su u ulozi staratelja, nastavnika, trenera, lekara. Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta usvojena je pre 32 godine i prvi je pravni dokument koji dete posmatra kao subjekt prava, a ne samo kao objekat zaštite. Konvencija prepoznaje da je za zdrav razvoj ličnosti i dobrobit deteta neophodno da se prema detetu odnosimo s jednakim uvažavanjem i poštovanjem kao što očekujemo da se ono ponaša prema odraslima i vršnjacima. Zdrav i snažan osećaj vrednosti sebe dete izgrađuje kroz poštovanje njegovih ličnih granica, a to je jedino moguće u odnosu u kojem se dete oseća prepoznato, viđeno, uvaženo i sigurno. Svaki odnos u kojem odrasli teži da svoj autoritet gradi isključivo na osnovu pozicije moći koji u odnosu na dete nedvosmisleno ima, preti da naruši lično dostojanstvo i integritet deteta, a time otvara prostor za različite mogućnosti zloupotrebe i nasilja prema deci. Da bismo prekinuli tišinu i ćutanje, neophodno je da menjamo društvene i kulturne obrasce i prakse kojima narušavamo osećaj poverenja dece u odrasle i u institucije.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman podržava sve aktivnosti nadležnih institucija u vezi sa podizanjem nivoa znanja i veština odgovornih lica koja moraju biti obučena da prepoznaju i adekvatno reaguju na bilo koji znak da je dete seksualno zlostavljano. Edukacijom i pravovremenim reagovanjem dajemo jedini pravi odgovor na ovaj vid  ugrožavanja prava deteta.

Evropski dan zaštite dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja uspostavljen je 2015. godine i obeležava se svake godine 18. novembra radi podizanja svesti javnosti o seksualnom nasilju prema deci i u cilju promocije Lansarot konvencije. Ovaj datum prati obeležavanje dva značajna međunarodna datuma – 19. novembar, Svetski dan prevencije zlostavljanja dece i 20. novembar, Međunarodni dan deteta.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman uručiće Pismo za roditelje porodilištima u AP Vojvodini, kako bi ono bilo podeljeno trudnicama i porodiljama u ovim ustanovama. Pismo je osmišljeno sa ciljem da od prvog dana roditeljima budu dostupne osnovne informacije o pravima deteta i ključnim uslovima za kvalitetan celovit razvoj deteta. Sadržina pisma obuhvata informacije o tome šta su prava deteta i zbog čega je značajna Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta, kao i najsvežije naučne podatke i dokaze o ranom razvoju deteta, kvalitetnoj stimulaciji i podršci ranom razvoju i njegovom značaju za ceo život pojedinki i pojedinaca, kao i društva u celini.

Dečja nedelja je nacionalna manifestacija i predstavlja model saradnje države, različitih civilnih i strukovnih organizacija, povezivanja svih važnih aktera u zaštiti prava deteta. Svake godine realizuje se u cilju poboljšanja položaja deteta u Srbiji i obeležava se svake godine tokom prve nedelje oktobra.

Ovogodišnji moto Dečje nedelje čine stihovi Ljubivoja Ršumovića „Dete je dete, da ga volite i razumete“, a Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman podseća na to da upravo Konvencija o pravima deteta kaže da dete, u cilju potpunog i skladnog razvoja ličnosti, treba da raste u porodičnoj sredini, u atmosferi sreće, ljubavi i razumevanja.

Preuzmite "Pismo roditeljima" 

Međunarodni dan starijih osoba – 1. oktobar - Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 14. decembra 1990. godine kako bi uticala na države da osiguraju zadovoljenje  potreba starijih članova i omoguće im lakše učestvovanje u društvu u skladu sa njihovim sposobnostima.

Imajući u vidu da je prema poslednjem popisu stanovništva Republike Srbije od 2011. godine broj stanovnika u starosnoj grupi od 65 godina do 85 godina i više bilo ukupno 1.250.316 ljudi, što čini 17,39% stanovništva od ukupnog broja ljudi koji žive u Srbiji, jasno je da je reč o populaciji koja nije malobrojna. Uzimajući u obzir da je sada 2021. godina i da naša zemlja beleži  nizak prirodni priraštaj, može se reći da je svaka peta osoba u Srbiji starija od 65 godina.

Pandemija  Kovida-19, koja je 2020. godine ostavila nesrazmeran i ozbiljan uticaj na starije osobe posebno na njihovo zdravlje ali i na njihova prava i odlučivanje drugih o dobrobiti starijih osoba, jasno je istakla da stariji ljudi moraju biti prioritet društva  u naporima da se promeni način i politika bavljenja starenjem i starijim osobama u našem društvu.

Prepoznajući posledice starenja stanovništva, koje duboko sežu u sve oblasti društva Ujedinjene nacije su proglasile Dekadu zdravog starenja od 2021. – 2030. godine. Zdravo starenje ne obuhvaća samo pravo starijih na zdravlje, već obuhvata niz prava starijih osoba koja su inkorporirana u starenje kao proces promene u različitim funkcijama i vidovima (biološko, psihološko i socijalno starenje).

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman posebnu pažnju posvećuje starijim osobama i prepoznaje potrebe ove posebno ranjive kategorije stanovništva u oblasti zaštite i unapređenja njihovih ljudskih prava. U tom pravcu ove godine Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman organizuje okrugli sto „Pravo na starost – nasilje nad starima“, smatrajući da se o temi nasilja nad starima nedovoljno govori i ne preduzimaju odgovarajuće mere u cilju poboljšanja njihovog položaja.

Prema podacima do kojih je u svojim istraživanjima došao Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman kriva nasilja nad starijim osobama od 2018. pa do danas se znatno povećala. Jedna od dobijenih analiza ukazuje da je najprisutnije psihičko nasilje nad starijim osobama dok je prema analizi praćenja izveštavanja elektronskih medija utvrđeno da su mediji najviše izveštavali o fizičkom nasilju. Žrtve nasilja su žene  i to u mnogo većem procentu nego što su to muškarci starije životne dobi.

Kada govorimo o izvršiocima nasilja nad starijim osobama utvrđeno je da je najčešće izvršilac osoba muškog pola prosečne starosne dobi od 40 – 50 godina. Nadalje, može se zaključiti da se nasilje nad starijim osobama najčešće dešava u porodičnom okruženju i to od srodnika (najčešće deca ili bračni parter).

Smatramo da je saradnja i dobra koordinisanost svih institucija veoma važna  jer se na taj način na nasilje nad starijim osobama može adekvatno, pravovremeno i stručno reagovati. Cilj okruglog stola je podizanje svesti institucija o postojanju nasilja nad starijim osobama, osnaživanje međusobne saradnje i koordinacije institucija u rešavanju i prepoznavanju situacija nasilja nad starijim osobama. Takođe je važno da se iz iskustva institucija koje postupaju u slučajevima nasilja, prepoznaju subjekti i lica koji su prva karika u otkrivanju i prijavljivanju nasilja nad starijim osobama. U tom smislu potrebno je da se stvore i razviju mehanizmi i protokoli koji bi podigli kapacitete starijih osoba kako bi prepoznali i prijavili nasilje koje se vrši nad njima.

Učešće na okruglom stolu prijavili su stručnjaci iz oblasti prava starijih osoba, predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Policijskih uprava sa teritorije APV, predstavnici Centara za socijalni rad, Višeg javnog tužilaštava u Novom Sadu, Pokrajinskog zavoda za socijalnu zaštitu, Crvenog krsta – predstavnici lokalnih ogranaka sa teritorije APV, Domova za stare i penzionere.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman u narednom periodu planira aktivnosti koje su usmerene na podizanju kapaciteta starijih osoba u prepoznavanju i prijavljivanju nasilja.

 Sa okruglog stola „Pravo na starost – nasilje nad starima“ :

Oktobar mesec obeležava se širom sveta kao Međunarodni mesec borbe protiv raka dojke. Cilj obeležavanja je skretanje pažnje na rasprostranjenost raka dojke i podizanje svesti o značaju zdravih oblika ponašanja u prevenciji raka dojke, kao i značaju ranog otkrivanja i mogućnosti pravovremenog započinjanja lečenja obolelih osoba.

Iako je pažnja javnosti tokom protekle godine bila usmerena na prevenciju i lečenje virusa kovid-19, ne treba zaboraviti da je rak dojke najčešće dijagnostikovan maligni tumor u populaciji žena, koji čini 24,2% svih novootkrivenih slučajeva raka i 15% svih smrtnih slučajeva od raka kod žena.

U Republici Srbiji svake godine registruje se oko 4000 novootkrivenih slučajeva ove bolesti, dok godišnje umre 1600 žena. Prema broju obolelih žena Srbija je slična drugim zemljama u okruženju, dok je prema broju umrlih žena Srbija među vodećim zemljama u Evropi. Kod žena u Republici Srbiji, rak dojke se najčešće otkriva u odmakloj fazi, iako je izlečiv u 90 odsto slučajeva ukoliko se otkrije na vreme.

2012. godine u našoj zemlji je započet program organizovanog skrininga raka dojke, koji ima za cilj smanjenje smrtnosti i unapređenje kvaliteta života žena obolelih od ove bolesti. Skrining se sprovodi organizovanjem mamografskih pregleda kod zdravih žena starosti od 50. do 69. godine. Osim toga, svim ženama savetuje se da počevši od 30. godine života redovno (jednom mesečno) sprovode samopregled dojki. Otkrivanje raka dojke u ranoj fazi, osim visoke šanse za izlečenje, omogućava i primenu poštednih hirurških intervencija, brži oporavak, smanjenje invalidnosti, bolji kvalitet života.

Pokrajinski zaštitnik građana ombudsman poziva  sve žene da se odazovu na besplatan skrining program koje sprovode nadležne zdravstvene ustanove, jer rana detekcija ove opake bolesti daje bolju prognozu u cilju očuvanja  života i zdravlja.

Žene u našoj sredini ne koriste mogućnosti preventivnih pregleda niti se u većem broju odazivaju na skrining programe. Pored zdravstvenih ustanova, ginekologa i lekara opšte prakse koji su dužni da informišu pacijentkinje da su pregledi za rano otkrivanje raka dojke potrebni i dostupni, neophodno je da organi vlasti pojačaju edukativne i preventivne aktivnosti u cilju podizanja svesti o raku dojke i važnosti redovnih pregleda.

 I za vreme pandemije, važno je, ne samo zaštititi se  od virusa kovid-19,  već i nastaviti sa očuvanjem svoga zdravlja, što podrazumeva između ostalog i podvrgavanje skrining testovima u cilju ranog otkrivanja poremećaja zdravlja.

U Stokholmu je 5. juna 1972. godine u organizaciji Ujedinjenih nacija, pod nazivom „Čovek i biosfera“, održana prva svetska konferencija u vezi sa zaštitom životne sredine. Na predlog učesnika konferencije, Skupština UN je 5. jun proglasila za svetski dan zaštite životne sredine, kako bi skrenula  pažnju na posledice zagađenja životne sredine, promovisala važnost zajedničkog delovanja, širenja ideje održivog razvoja, štednje energije, korišćenja obnovljivih prirodnih  resursa, kao i smanjenja  količine otpada.

Prema rečima Odre Azula, direktora UNESKA, poslednji događaji u svetu ukazuju na potrebu da „zaključimo novi sprorazum sa životnom sredinom“, promenimo obrasce ponašanja i na inovativan se način odnosimo prema životnoj sredini. Na nužnost te promene na posebno dramatičan način je upozorila i pandemija Kovid 19. Pandemija je  obelodanila tesnu povezanost čovečanstva i biodiverziteta i pokazala da čovečanstvo ne može izbeći posledice ugrožavanja biodiverziteta.

Ustavom utvrđena posebna odgovornost autonomne pokrajine za zaštitu životne sredine koja pre svega podrazumeva dužnost čuvanja i poboljšavanja životne sredine, saglasno zajemčenim pravom svakog na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju oličena je i u obavezi ispunjenja ciljeva utvrđenih Deklaracijom o zaštiti životne sredine u AP Vojvodini. Saglasno nadležnostima zaštite i unapređenja ljudskih prava koje se odnose na praćenje primene međunarodnih standarda, sprovođenja istraživanja, informisanja građana, te organizovanja kampanja u oblasti obrazovanja o ljudskim pravima, Pokrajinski ombudsman od postavljenih zadataka u ovom dokumentu naročito ističe te aktivno učestvuje u preduzimanju mera da se u procesu obrazovanja mladih stiču znanja i podiže svest o značaju zaštite, unapređivanja životne sredine i održivog razvoja, kao i o izvorima, uzrocima i posledicama njenog zagađivanja, u podsticanju rada institucija javne uprave, kao i rada naučnoistraživačkih i obrazovnih institucija, te u naporima u razvijanju saradnje sa organizacijama civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman podseća da se tranzicija od životne sredine ka zdravoj životnoj sredini ne može ostvariti ako u nju aktivno nisu uključeni građani i njihove asocijacije, jer njima ne može biti svejedno u kakvoj sredini ostvaruju svoja fundamentalna ljudska prava.

Takođe, pristupanje Evropskoj uniji zahteva od Srbije da modernizuje svoju „eko-politiku“, da inovira postojeće i donese nove propise, kao i da uloži značajna materijalna sredstva u oblast zaštite životne sredine.

Ombudsman pozdravlja sve pozitivne korake učinjene na tom polju i podseća građane i donosioce odluka da je pravo na zdravu životnu sredinu tesno povezano sa fundamentalnim ljudskim pravom – pravom na život. Ustav Srbije svakome garantuje pravo na zdravu životnu sredinu, ali i od svakoga zahteva da se prema životnoj sredini odgovorno odnosi – da je čuva, štiti i unapređuje.