Odlukom Generalne Skupštine Ujedinjenih nacija 1950. godine proglašen je Dan ljudskih prava kao stalni podsetnik na postojanje ljudskih prava i kontinuinirani razvoj istih. Po pitanju zaštite i realizacike ljudskih prava, institucije sistema i građani i građanke se nalaze na istom, važnom zadatku.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman postupajući po pritužbama građana, sprovođenjem istraživanja o stvarnom stanju primene i poštovanja zakona, širenjem svesti o ljudskim pravima i njihovom značaju, kroz edukaciju i ostale aktivnosti nastoji da doprinese jednakom i dostojanstvenom tretmanu i ravnopravnom položaju svih građana i građanki.
Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, 25. novembar, prilika je da se još jednom ukaže na problem nasilja prema ženama i na važnost zajedničkih nastojanja u stvaranju društvenog i institucionalnog okruženja koje ne toleriše nasilje.
U prethodnom periodu unapređen je zakonodavni i strateški okvir u oblasti prevencije i zaštite od nasilja u porodici i nasilja prema ženama. Ipak, nasilje prema ženama ostaje i dalje prisutno i rasprostranjeno – procene govore da je svaka treća žena bila žrtva neke vrste nasilja. Potrebno je ulagati dodatne napore kako bi sistem zaštite i prevencije bio efikasniji - pored podrazumevane delotvorne i blagovremene koordinacije i saradnje svih nadležnih institucija, za prevenciju i zaustavljanje nasilja ključno je verovati žrtvama, osnažiti devojke i devojčice, i transformisati štetne društvene norme kojima se normalizuje nasilje. Posebna pažnja treba da bude posvećena sprečavanju i zaštiti od rodno zasnovanog nasilja višestruko marginalizovanih grupa žena - žena na selu, žena sa invaliditetom i Romkinja.
Potrebne su i kontinuirane edukacije profesionalaca u organima i ustanovama nadležnim za zaštitu žena od nasilja, a neophodno je i povećati broj stručnjaka, naročito u centrima za socijalni rad. Kada postoji prijava na nasilje u porodici, neophodno je da se hitno sprovede procena rizika za bezbednost deteta i da se pruži zaštita detetu preko podrške nenasilnom roditelju. Dete koje prisustvuje nasilju u porodici mora se prepoznati kao žrtva nasilja - posledice izloženosti nasilju brojne su i bitno utiču na mentalno zdravlje ne samo onih koji su im neposredno izloženi, već i onih koji ga posmatraju.
Kao koordinator mreže „Život bez nasilja“, Pokrajinski ombudsman kontinuirano sprovodi aktivnosti sa ciljem unapređenja kapaciteta mreže „Život bez nasilja“ kao i aktivnosti u okviru obeležavanja međunarodne kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“. U susret ovoj kampanji, Pokrajinski ombudsman je uz podršku Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women) organizovao sastanke za predstavnike/ce pravosuđa i policije, kao i za profesionalce/ke iz centara za socijalni rad na temu prevencije femicida - najekstremnije manifestacije rodno zasnovanog nasilja prema ženama. Sastanci su održani u cilju boljeg razumevanja dinamike, prirode i oblika femicida, kao i poboljšanja aktivnosti koje doprinose boljoj proceni rizika i efikasnoj intervenciji u prevenciji femicida.
Ujedinjene Nacije proglasile su 1999. godine rezolucijom 54/134 25. novembar kao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, kako bi se podigla svest o činjenici da su žene širom sveta žrtve seksualnog, psihičkog, fizičkog, porodičnog nasilja, zlostavljanja i mnogih drugih vidova nasilja. Ovaj datum je odabran kao dan sećanja na sestre Mirabal (Patriju, Minervu i Mariju Teresu) koje je brutalno ubio diktator Rafael Truhiljo u Dominikanskoj republici 1960. godine. Ovaj dan ujedno predstavlja i početak globalne kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“, koju obeležava preko 1.700 organizacija širom sveta, a koja traje do 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava. Cilj kampanje je podizanje svesti javnosti i preduzimanje aktivnosti za suzbijanje nasilja nad ženama.
Povodom obeležavanja 15. oktobra – Međunarodnog dana žena na selu, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman podseća da su žene na selu još uvek suočene sa brojnim problemima - neplaćenim radom, dominantnim rodnim stereotipima i predrasudama u vezi sa ulogom žene, neadekvatnim pristupom zdravstvu, obrazovanju, socijalnim i drugim uslugama, finansijskim i ostalim sredstvima. Žene na selu preopterećene su poslovima u domaćinstvu, kućni poslovi i briga o deci i starijim članovima domaćinstva poslovi su kojima se gotovo isključivo bave žene, uz intenzivni rad u poljoprivredi, dok u organizaciji gazdinstva uglavnom imaju ograničeni pristup prihodima, imovini i odlučivanju. Muškarci čine 86 odsto zaposlenih na poljoprivrednom gazdinstvu, dok žene rade u poljoprivredi kao pomažući članovi domaćinstva. Iako je njihov doprinos nemerljiv, njihov rad je gotovo nevidljiv.
Rodni jaz u poljoprivredi sprečava razvoj i doprinosi odumiranju sela a uključivanje žena sa sela na tržište rada predstavlja preduslov lokalnog razvoja – zbog toga njihovo ekonomsko osnaživanje mora biti prioritet u domenu ostvarivanja rodne ravnopravnosti. Za unapređenje položaja žena na selu neophodno je kontinuirano sprovođenje mera i aktivnosti sa ciljem podizanja svesti javnosti o rodnoj ravnopravnosti i promene tradicionalnih, patrijarhalnih stereotipa o rodnim ulogama. Takođe, ključno je udruživanje i umrežavanje žena sa sela, podrška radu udruženja od strane lokalnih samouprava, kao i razvijanje programa samozapošljavanja i pružanje stručne podrške ženama preduzetnicama.
Prepoznajući značajan doprinos ženskih udruženja unapređenju položaja žena na selu, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman obeležio je Međunarodni dan seoskih žena posetom Udruženju žena „Veliko srce“ u Lazarevu.
Ovo udruženje osnovano je 2012. godine i na njegovom čelu nalazi se Milanka Furtula, koja je, za doprinos promociji ravnopravnosti polova, dobila pokrajinsko priznanje „Milica Tomić“. Osnovna delatnost udruženja, u kojem je aktivno 25 članica, je ekonomsko osnaživanje žena u ruralnim sredinama. U fokusu rada Udruženja žena „Veliko srce“ su edukacije o važnosti ekonomskog osnaživanja žena u ruralnim područjima i jačanju svesti o ekonomskom osamostaljivanju, očuvanje tradicije i starih zanata, podsticanje žena da se što više uključuju u procese odlučivanja na lokalnom nivou u cilju zajedničkog pronalaženja načina poboljšanja svog ekonomskog položaja i edukacije o svim vidovima nasilja nad ženama u porodici.
Petnaesti oktobar ustanovljen je kao Međunarodni dan žena na selu Rezolucijom Generalne skupštine UN iz 2007. godine, prepoznajući važnu ulogu i doprinos žena sa sela unapređivanju poljoprivrednog i ruralnog razvoja, obezbeđivanju hrane i smanjenju siromaštva u seoskim sredinama.
Devojčice širom sveta i dalje se suočavaju sa izazovima u pristupu obrazovanju, zaštiti njihovog fizičkog i mentalnog zdravlja, posebno zaštiti koja je potrebna za život bez nasilja. Prema podacima UNICEF-a, skoro jedna od četiri devojčice uzrasta od 15 do 19 godina ne radi i ne školuje se, u poređenju sa jednim od deset dečaka istog uzrasta. U vremenima mira i sukoba, devojčice adolescentskog uzrasta suočavaju se sa najvećim rizikom od rodno zasnovanog nasilja i dečjih brakova, sa kojima su povezane rane i česte trudnoće koje osim posledica po zdravlje nose i ekonomske i socijalne posledice - veliki broj devojčica prekida školovanje nakon porođaja čime im je uskraćeno pravo na obrazovanje. Istraživanje Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana o maloletničkim trudnoćama i porođajima na teritoriji AP Vojvodine pokazalo je da je preventivna zaštita reproduktivnog zdravlja mladih nedovoljno zastupljena, da je potrebno razvijati edukativne i savetodavne aktivnosti u radu sa decom, kao i lokalne usluge u ovoj oblasti.
Kako bi se usmerila pažnja na specifične izazove sa kojima se devojčice širom sveta suočavaju, Ujedinjene nacije su 2011. godine usvojile 11. oktobar kao Međunarodni dan devojčica. Na ovaj dan promoviše se osnaživanje devojčica i napori da se, u partnerstvu sa njima, zadovolje njihove potrebe i ostvare njihova prava. Tema ovogodišnjeg Međunarodnog dana devojčica je „Naše vreme je sada – naša prava, naša budućnost“.
Prepoznavanje potencijala devojčica i promovisanje rodne ravnopravnosti su od ključnog značaja za izgadnju istinski inkluzivnog društva jednakih mogućnosti za sve, u čemu odlučujuću ulogu ima obrazovanje, zagovaranje rodne ravnopravnosti i iskorenjivanje rodnih stereotipa.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je danas, na Međunarodni dan devojčica, prisustvovao prezentaciji Malih naučnih radova i svečanom uručenju nagrada učenicama osnovnih škola u organizaciji Udruženja naučnica Srbije „Srna“ i Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam . Konkurs za izradu Malog naučnog rada raspisan je za učenice osnovnih škola s ciljem popularizacije nauke među decom.
Povodom Dečje nedelje koja je u toku i koja se ove godine obeležava pod sloganom „Šta detetu treba da raste do neba?“, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman podseća na to da su ljubav, stabilan i brižan odnos sa roditeljima/starateljima neophodni sastojci zdravog razvoja svakog deteta. Roditelj koji adekvatno odgovara na detetove potrebe, obezbeđuje podsticajno okruženje, štiti dete od većeg, te hroničnog dugotrajnog stresa, obezbeđuje preduslove za zdrav razvoj deteta i njegovo blagostanje tokom celog života. Ipak, društveno-ekonomske prilike u kojima porodice žive i brojni izazovi sa kojima se roditelji i staratelji suočavaju u današnje vreme, otežavaju i onemogućavaju mnoge roditelje da pruže potreban podsticaj i negu detetu. Da bi svako dete ljubav onih koji se o njemu staraju doživljavalo tako da oseća da je viđeno, uvaženo, da ga čuju, da se oseća sigurno i da veruje odraslima, potrebna je najšira društvena podrška roditeljima i porodicama, potreban je sistem koji svakom detetu i svakoj porodici omogućava pravilan razvoj i zdravlje.
Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta upravo najveću odgovornost za zaštitu, razvoj i dobrobit deteta, kao i za podršku roditeljima i starateljima u ispunjavanju njihovog prava da se primarno staraju o svojoj deci, poklanja državama potpisnicama, njihovim institucijama i mehanizmima. Poslednjih godina sve je više naučnih dokaza da su ulaganja u rani razvoj i rane intervencije investicija u ljudski kapital koji pruža daleko bolje i dugotrajnije pozitivne efekte na individualni i društveni razvoj potencijala i celokupno zdravlje, nego bilo koje intervencije i oblici podrške koji se nude kasnije u životu.
Danas pouzdano znamo i to da su neke prakse vaspitavanja i odgajanja dece koje generacijama opstaju u mnogim društvima, štetne i neefikasne. Posledice telesnog i psihološkog kažnjavanja deteta nekada nisu odmah uočljive, ali svaki put kada se primeni ovakva kazna, ona narušava telesni i psihički integritet i dostojanstvo deteta i dugoročno se odražava na razvoj samosvesti i osećaj samopoštovanja deteta, kao i na njegovo mentalno i fizičko zdravlje. Istovremeno, deci je potrebno da u odraslima vide autoritet i da veruju u njihovo vođstvo i zbog toga autoritet ne sme da se gradi na strahu i nepoverenju, već na uzajamnom poštovanju, razumevanju, strpljenju, kroz postavljanje i poštovanje ličnih granica i preuzimanje lične odgovornosti odraslih za kvalitet odnosa koji uspostavljaju i neguju sa decom.
Pogrešno je uverenje u javnosti da sve više prava, a malo obaveza kvari decu. Konvencija o pravima deteta ne kaže da je deci sve dozvoljeno i da detetu treba ispunjavati svaku želju, već upravo odgovora na pitanje šta je potrebno detetu da bi raslo do neba. Na nama odraslima je da zajedno sa decom učimo, promišljamo i unapređujemo veštine kako i na koji način da im pružimo potrebno i da preuzmemo odgovornost i odlučno se usprotivimo vrednostima i praksama koje štete deci.
Dečja nedelja je nacionalna manifestacija koja povezuje sve važne aktere zaštite prava deteta i realizuje se svake godine, prve nedelje oktobra, u cilju poboljšanja položaja deteta u Srbiji. U toku je i Nacionalna kampanja za promociju nenasilnog vaspitavanja dece koju je podržao UNICEF u Srbiji, a koja nosi naziv „Budi ruka koja voli i reč koja sokoli“ i u okviru koje su izrađeni materijali dostupni roditeljima, starateljima i svima onima koji rade sa decom i za decu.
