Saopštenje povodom 21. maja, Svetskog dana kulturne raznolikosti
Kulturna raznolikost je zajedničko nasleđe čovečanstva, izvorište preporoda ideja i društava koje stvara mogućnosti za otvaranje prema drugima i usvajanje novih pogleda na svet, za očuvanje mira među narodima i obezbeđivanje održivog razvoja.
Upravo u tom smislu i UNESKO smatra bogatstvo kultura civilizacijskom baštinom od izuzetne vrednosti, pa je 2001. godine njegova Generalna skupština usvojila Opštu deklaraciju o kulturnoj raznolikosti, kako bi se podstakle države da u sopstvenim sredinama unaprede poštovanje i promovisanje njenih vrednosti. Tada je upućen i poziv zemljama članicama i organizacijama civilnog društva da se uz angažovanje i saradnju što više aktera 21. maj proglasi za Dan kulturne raznolikosti, što je 2002. godine i učinjeno, s jasnim ciljem da to bude prilika da se prodube saznanja i bolje razumeju vrednosti koje kulturna šarolikost nosi u sebi i da se uzajamnim upoznavanjem stvore uslovi za uspešnu koegzistenciju različitih kultura, a saživot različitih ljudi time učini boljim.
Značenje kulturne raznolikosti je u bliskoj vezi sa pojmom kulturnog identiteta, interkulturalnosti i multikulturalnosti, koji pored ostalog podrazumevaju povezanost različitih jezika, etničkih grupa, religija, umetničkih izraza, vrednosnih sistema, gastronomija, pa čak i svetonazora. Kulturna raznolikost pospešuje prepoznavanje nečega stranog, ali i razmenu stečenih saznanja i usvajanje vrednosti, kao što su poštovanje, uvažavanje, tolerancija, razumevanje i koegzistencija različitih grupa koje dele jedan isti životni prostor.
Takav prostor predstavlja i Republika Srbija, a u njoj i Autonomna pokrajina Vojvodina, kao njeno etnički, verski i jezički najheterogenije područje. Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je institucija zadužena za zaštitu ljudskih prava građana i smatra da zaštita kulturne raznovrsnosti predstavlja etički imperativ nerazdvojiv od poštovanja ljudskog dostojanstva, ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ombudsman se na skupovima koje organizuje na temu nacionalnog identiteta, kulture i jezika kao i svojim drugim aktivnostima zalaže za promovisanje bogatstva različitosti, očuvanje osobenosti, autohtonosti i autentičnosti, uz istovremenu međusobnu kulturnu komunikaciju, prožimanje i razmenu kulturnih sadržaja, čime se doprinosi jačanju međusobnog poverenja i etničkih veza. Pokrajinski ombudsman smatra da u ovom procesu posebna uloga pripada ne samo porodičnom vaspitanju, već i celokupnom obrazovnom sistemu, u kojem je multikulturalna nastava dostupna svakom učeniku, jer se ona suprotstavlja rasizmu i svim vidovima društvene i školske diskriminacije - bilo da se radi o etničkim, rasnim, jezičkim, verskim, materijalnim, rodnim ili bilo kojim drugim razlikama, a podržava i afirmiše pluralizam kod mladih generacija, graditelja naše budućnosti.
Nasilje prema ženama je najteži oblik kršenja ljudskih prava i oblik diskriminacije žena.
Stereotipni društveni stavovi o rodnim ulogama i patrijarhalni obrasci ponašanja predstavljaju plodno tlo za rodno zasnovano nasilje i čine glavnu prepreku bezbednog, demokratskog i tolerantnog razvoja društva. Svakog dana, žene širom sveta bivaju ubijene od strane partnera, bivših partnera ili drugih članova porodice, a veoma često ubistvo predstavlja poslednji korak u kontinuitetu nasilja - žena ima više šansi da bude ubijena i povređena u porodici, nego u bilo kojoj drugoj sredini.
Republika Srbija je ratifikovala sve važne međunarodne dokumente u ovoj oblasti, ali nažalost, broj slučajeva nasilja prema ženama i femicida govori da institucije treba da pojačaju svoje napore da pomognu i zaštite žene žrtve takvog nasilja. Nije dovoljno samo deklarativno se obavezati na borbu protiv nasilja prema ženama, već je neophodno kontinuirano i dosledno sprovoditi sve odredbe ratifikovanih konvencija, deklaracija, protokola i Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Za prevenciju rodno zasnovanog ubistva - femicida nužno je da državne institucije u svakom trenutku, sa dužnom pažnjom, razmotre sve potencijalne rizike od mogućeg nasilja u porodici i njegovog smrtnog ishoda, da zaštite i pruže blagovremenu i sveobuhvatnu podršku ženama koje trpe nasilje.
Da bi napustile nasilne veze, žene moraju imati pristup sveobuhvatnom spektru koordinisanih mera i usluga koje pružaju nadležne institucije. Velika prepreka za žene žrtve nasilja koje žele da izađu iz kruga nasilja je činjenica da su žene često ekonomski zavisne od svojih partnera, zbog čega im je neophodna podrška za ekonomsko osnaženje, i besplatne specijalizovane usluge i resursi koji će im omogućiti da izađu iz nasilne zajednice. Poseban fokus mora biti na višestruko diskriminisanim grupama žena u našem društvu – to su mahom žene sa sela, žene sa invaliditetom i Romkinje.
Nakon što žena prijavi nasilje, institucije su dužne da reaguju brzo, efikasno i koordinirano, međutim, u praksi se često dešava da i nakon prijave nasilja u porodici dolazi do fatalnog ishoda. Institucionalni odgovor na nasilje postoji, ali žena koja trpi nasilje ostaje u riziku i nakon prijave nekoj od nadležnih institucija zbog, između ostalog, neblagovremene reakcije ili nesagledavanja rizika od ugrožavanja bezbednosti žrtve. Naravno, potrebno je raditi na osnaživanju žena da prijave nasilje, ali to nije dovoljno – moraju se i institucije i profesionalci koji rade u njima osnažiti. Mehanizmi zaštite žrtava se moraju poboljšati, a praćenje sprovođenja mera zaštite od nasilja u porodici unaprediti. Veliku ulogu u sistemu zaštite od nasilja u porodici imaju centri za socijalni rad, a uzimajući u obzir veliki broj korisnika usluga, kao i rasprostranjenost nasilja u porodici, potrebno što pre povećati broj stručnih radnika u njima.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman podseća javnost i donosioce odluka da je obaveza uspostavljanja evidencije o prijavama nasilja u porodici definisana Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici, ali da i nakon pet godina od stupanja ovog zakona na snagu, još uvek nije uspostavljeno adekvatno praćenje i evidentiranje nasilja u porodici i femicida kao najtragičnije posledice nasilja. Dosledno sprovođenje sveobuhvatne i koordinisane politike i blagovremeno reagovanje na svaku prijavu nasilja u porodici, po mišljenju Pokrajinskog ombudsmana, ključni su za prevenciju nasilja prema ženama i njegovog najekstremnijeg oblika – femicida.
U okviru obeležavanja 18. maja, Dana sećanja na žene žrtve nasilja, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman će, u saradnji sa UN WOMEN u Srbiji, organizovati dvodnevni seminar za članove i članice Koordinacionog tima mreže „Život bez nasilja“, sa ciljem razmene znanja o zaštiti i podršci ženama u situaciji nasilja i izrade akcionog plana Mreže za naredni period. Ova mreža povezuje različite institucije (centri za socijalni rad, zdravstvene i obrazovne institucije, policija, tužilaštvo, sudovi, kao i organizacije civilnog društva), a Pokrajinski ombudsman kao njen osnivač i koordinator realizuje edukativne aktivnosti u cilju sprečavanja nasilja prema ženama i nasilja u porodici.
Vlada Republike Srbije je, na inicijativu ženskih organizacija, 2017. godine proglasila 18. maj Danom sećanja na žene žrtve nasilja. Ovaj datum je odabran jer je 16, 17. i 18. maja 2015. godine za samo tri dana sedam žena u Srbiji ubijeno u porodično-partnerskom nasilju.
Idući u susret Međunarodnom prazniku rada ili Prvi maj, Pokrajinski zaštitnik građana-ombudsman želi da podseti javnost na opštu solidarnost i obeležavanje sećanja na dostignuća radničkog pokreta, odnosno žrtava koje su pripadnici radničkog pokreta podneli kako bi se izborili za veća radna prava, a koja su jedan od osnovnih ljudskih prava svakog pojedinca.
Međunarodni praznik rada ili Prvi maj nekada se obeležavao kroz različite vidove demonstracija i akcija kao dan borbe za osnovna ljudska prava svakog radnika i svake radnice ili jednostavno kao dan borbe za prava na život dostojan čoveka, borba za radna i ljudska prava, koja može da podrazumeva borbu za dalje skraćivanje radnog vremena, veće plate, veću zaštitu na radu i uopšteno dalje razvijanje pravednijeg radnog zakonodavstva.
Današnji trenutak obeležava činjenica da stvaramo društvo sa jednakim šansama za sve, kako u zapošljavanju, tako i na radu, i da bez obzira na godine, pol, rasu, veroispovest, moramo kao društvo biti svesni da smo svi radnopravno jednaki.
Ovaj praznik je proglašen međunarodnim sa namerom da se obeleži sećanje na demonstracije radničkog pokreta 1886. godine koje su održane u Čikagu, na njihove ciljeve, a koje i danas treba svi da negujemo i da radimo na unapređenju istih u svim sferama koje su danas osnov savremenog društva. Danas je Međunarodni praznik rada jedan od najrasprostranjenijih praznika na planeti, koji obevežava i Republika Srbija još od 1893. godine, pa sve do danas, unapređujući položaj radnika, otvaranjem novih radnih mesta, pružanju usavršavanja u svim sferama radnih odnosa, šireći solidarnost i jednakost između svih, a sve u cilju bolje radne budućnosti.
Pokrajinski zaštitnik građana-ombudsman ovim putem želi da čestita svima ovaj praznik i da podseti na to da svi treba da budemo solidarni i jedinstveni za bolju radnu budućnost.
Sa ciljem slavljenja romske kulture i podizanja svesti o problemima sa kojima se suočava romska zajednica širom sveta, 8. april proglašen je za Međunarodni dan Roma sada već davne 1990. godine. Problemi sa kojima se suočava romska populacija su brojni. U više navrata od različitih subjekata Romska nacionalna manjina okarakterisana je kao najranjivija, najpodložnija riziku od siromaštva, u visokom riziku od diskriminacije i slično.
U prethodnim godinama Pokrajinski zaštitnik građana-ombudsman, pored rada po pojedinačnim pritužbama posvetio je svoje kapacitete i istraživanju stanja u oblastima koje se percipiraju kao one u kojima je neophodno poboljšati položaj Roma, oblastima kao što su stanovanje, obrazovanje, uređenje pravnog statusa i utvrđivanju konkretnih problema kako bi se predlaganjem rešenja ili poboljšanja doprinelo povećanju kvaliteta života Romske populacije.
Nesporno je da se romska nacionalna manjina suočava sa brojnim, kompleksnim problemima za koje ne postoji jednostavno i jednoobrazno rešenje, te da ostaje puno prostora za dalje unapređenje stanja. Ipak, Pokrajinski zaštitnik građana ovom prilikom želi da ukaže na to da pomak zaista postoji. Romska zajednica u Srbiji ima sve više mladih, kompetentnih i sposobnih ljudi, budućih lidera u raznim oblastima: lekara, profesora, učitelja, pravnika, preduzetnika, zanatlija, koji svojim radom svakodnevno doprinose osnaživanju svoje zajednice. Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman na ovaj dan želi da oda priznanje tim pojedincima koji svojim radom kroz saradnju sa svojom lokalnom zajednicom i donosiocima odluka i posredovanjem pružaju dobar primer drugima i svakodnevno doprinose jačanju položaja Roma.
Svetski dan zdravlja obeležava se širom sveta 7.aprila svake godine pod pokroviteljstvom Svetske zdravstvene organizacije. Ovaj dan se obeležava da bi se skrenula pažnja svetske javnosti na najznačajnije probleme u vezi sa zdravljem ljudi na globalnom nivou. Svetski dan zdravlja priznaju i obeležavaju mnoge vladine i nevladine organizacije zainteresovane za javno zdravlje, a među njima je i Vlada Republike Srbije.
Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije i Svetske zdravstvene organizacije - Kancelarije za Srbiju, svake godine obeležava 7.april Svetski dan zdravlja, kao jedan od značajnijih datuma iz kalendara javnog zdravlja, pa se povodom toga organizuju različita međunarodna, regionalna i lokalna dešavanja sa fokusom na temu koju je za tu godinu preporučila Svetska zdravstvena organizacija. Cilj je da se ukaže na konkretan problem, da se podigne svest ljudi o njegovom značaju, kao i da se predlože odgovarajuće mere, odnosno konkretna rešenja i da se finansijski i na druge načine pomogne svim regionima, s akcentom na one koji su najugroženiji.
Ove godine globalna kampanja sprovodi se pod sloganom “Gradimo pravičniji, zdraviji svet za sve”.
Osnovno ljudsko pravo je pravo na zdravlje. Dostupnost zdravstvene zaštite je jedno od osnovnih prava svakog čoveka bez obzira na pol, rasnu ili versku pripadnost, socijalno ili ekonomsko stanje ili političko uverenje.
U Republici Srbiji je u poslednjih nekoliko godina zdravstveni sistem podignut na visoku lestvicu, kojom se omogućava građanima da koriste zdravstvene usluge kako u preventivne svrhe, tako i u svrhe samog lečenja, pa je samim tim svima omogućeno da u svakom momentu imaju sve neophodne informacije koje se tiču zdravlja i dostupnim uslugama u zdravstvenom sistemu, kako bi se vodila adekvatna briga o sopstvenom, ali i zdravlju svih članova porodice.
Pandemija Kovid19 snažno je pogodila celu planetu, sve slojeve društva, ne poznajući granice niti klasne podele, a najviše je uticala na one zajednice koje su već bile ugrožene siromaštvom i ograničenim pristupom zdravstvenim uslugama, a time i na povećanje socijalnih nejednakosti u zdravlju.
Od neprocenjivog je značaja da svakom pojedincu budu omogućeni životni i radni uslovi koji podržavaju zdravlje. Lideri zemalja, kao i svi oni koji se nalaze na lancu kreiranja zdravstvenih i socijalnih politika i donošenja odluka, moraju biti svesni značaja zdravlja kao glavnog resursa za prosperitet. Zato bi glavna težnja svakog društva morala biti da u budućnosti svakom građaninu omogući adekvatne uslove i usluge zdravstvenog sistema, kako u prevenciji, tako i u samom lečenju.
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman poziva sve članove našeg društva da nam se pridruže u obeležavanju Svetskog dana zdravlja i promociji jednakih prava i mogućnosti za sve. Za zdraviji svet za sve.
