Institucije-članice Mreže ombudsmana za decu Jugoistočne Evrope (CRONSEE) okupile su se 28. oktobra u prostoru Odvjetničkog zbora Osijek na regionalnom tematskom sastanku. Sastanku su prisustvovale predstavnice i predstavnici institucija zaštitnika građana - ombudsmana Albanije, Bosne i Hercegovine i Republike Srpske, Crne Gore, Kosova, Slovenije, Srbije i AP Vojvodine, kao i predstavnici međunarodne organizacije Save the Children International, a koja podržava rad ove mreže od njenog osnivanja. U ime institucije Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana na tematskom sastanku je učestvovala Marija Kordić, zamenica ombudsmana za zaštitu prava deteta.
Uz ombudsmanku za decu Republike Hrvatske Ivanu Milas Klarić, učesnice i učesnike skupa na početku je pozdravio predsednik Advokatske komore Osijek Dubravko Marjanović. Centralna tema sastanka bioje Treći fakultativni protokol uz Konvenciju o pravima deteta i nove mogućnosti zaštite prava deteta koje on donosi. Taj međunarodni dokument omogućuje detetu podnošenje pritužbi zbog povrede ljudskih prava Odboru UN-a za prava deteta u slučaju kada su njegova prava povređena, a institucije u njegovoj državi ih nisu adekvatno zaštitile.
Reč je o međunarodnom mehanizmu koji unapređuje pristup dece pravosuđu, ali koji predstavlja prvenstveno oblik pritiska na države da usklade svoje zakonodavstvo i praksu sa zahtevima Konvencije o pravima deteta, objasnila je u uvodnom izlaganju dr Paula Poreti s Pravnog fakulteta Univerziteta „J. J. Štrosmajer” u Osijeku. Za predstavnke Mreže ovaj sastanak bio je prilika da tokom diskusije razmene svoja iskustva u ovoj oblasti. Učesnici su se složili da će nastaviti da podstiču vlade svojih zemalja da potpišu, odnosno ratifikuju Treći fakultativni protokol i da ga primjenjuju u skladu s najboljim interesom deteta.
„Uz promociju ovog međunarodnog mehanizma, izuzetno je važno da nastavimo jačati nacionalne pravne mehanizme za zaštitu prava djece unutar svake države,” istaklaje hrvatska ombudsmanka za decu Ivana Milas Klarić. Na sastanku je bilo reči i o aktuelnoj izbegličkoj krizi, kao i o aktivnostima i iskustvima institucija ombudsmana u vezi s tim, ali i o delovanju organizacije Save the Children International koja je posebno aktivna u području zaštite prava dece u migracijama, o čemu je govorila Aida Ivković.
Učesnici sastanka saglasili su se sa tim da su deca najranjivija i najugroženija grupa u izbegličkoj krizi i istakli kako sve države suočene s ovim velikim problemom treba da ulože najveće moguće napore upravo u zaštiti dece. Učesnicima sastanka u Osijeku predstavljena je i platforma za stručnjake koji rade s decom pod nazivom Child Protection Hub, koja, kao mreža za uzajamnu podršku stručnjaka, omogućuje pristup najrazličitijim stručnim sadržajimao deci, dečjim pravima, istraživanjima, onlajn seminarima, literaturi, studijama slučajeva i drugim vrednim izvorimao deci. Ovim sadržajima može se pristupiti na stranici http://childhub.org.
Ovogodišnjim aktivnostima Mreže CRONSEE rukovodi institucija Ombudsmana za decu Republike Hrvatske. Mrežu, osnovanu 2006. godine sa ciljem da institucije ombudsmana sarađuju i međusobno se osnažuju putem razmene iskustava i dobrih praksi, čine nezavisne institucije za zaštitu prava dece na državnom, regionalnom i lokalnom nivou. Danas ova regionalna mreža ima 14 članica i čine je predstavnici ombudsmana iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Bugarske, Crne Gore, Kipra, Grčke, Hrvatske, Kosova, Makedonije, Rumunije, Slovenije, Srbije i AP Vojvodine.
Izvor: http://www.dijete.hr/
Završna konferencija projekta „VET4 Medijacija među Romima i Romkinjama”, u kom institucija Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana učestvuje kao partnerska institucija, održana je ovog utorka u sedištu belgijskog Ministarstva rada i zapošljavanja Briselu. Ovaj dvogodišnji međunarodni projekat realizuje se u pet evrospkih zemalja sa ciljem da promoviše medijaciju u lokalnim zajednicama u kojima u značajnom broju žive Romi i Romkinje, kao i osnaživanje medijatorki i medijatora putem edukacije i podsticanje njihovog angažovanja u tim zajednicama.
Učesnicima i učesnicama konferencije iz desetak evrospkih zemalja predstavljena su belgijska iskustva u vezi sa integracijom i inkluzijom Roma i Romkinja putem medijacije. Uvodnim izlaganjima o ovim temama prisutnima su se, između ostalih, obratili i Filip Kurar, predsednik Francuske skupštine u Belgiji, Valeria Acori iz Evropskog socijalnog i ekonomskog komiteta, Leticija Žigo iz valonskog Ministarstva socijalne zaštite i dvoje predstavnika organizacija civilnog društva: Kim Jansens iz valonskog Foruma za manjine i Ahmed Akim, predsednik Centra za mediajciju među Romima i Putnicima u Belgiji.
Nakon predstavljanja aktivnosti i rezultata projekta „VET4 Medijacija među Romima i Romkinjama” od strane partnerskih organizacija koje su ga sprovodile u Belgiji, Italiji, Rumuniji, Srbiji i Španiji, prisutnima se obratila i Marija Grapin, poslanica Rumunije u Evropskom parlamentu i članica grupe za socijalna pitanja i razvoj. Tokom poslednje sesije o svojim iskustvima govorile su romske medijatorke i medijatori koji su učestvovali u obuci u okviru ovog projekta, kao i aktivistkinje i aktiviste organizacija iz Belgije i Francuske koje imaju velikog iskustva u ovoj vrsti interkulturalne medijacije. Diskusija koja je potom usledila bila je prilika da saradnica u Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu Ankica Dragin upozna prisutne sa preliminarnim nalazima istraživanja položaja koordinatora za romska pitanja na teritoriji AP Vojvodine, a za koje je u okviru projekta „VET4 Medijacija među Romima i Romkinjama” bila zadužena ova institucija.
Konferenciju je svojim izlaganjem zaključio Jan Jarab iz Kancelarije visokog komesara za ljudska prava Ujedinjanih nacija. On je podržao nastojanja projekta „VET4 Medijacija među Romima i Romkinjama” i drugih sličnih inicijativa da medijacija između ranjivih društvenih grupa i državnih organa zaživi na način koji će tzv. prirodne medijatorke i medijatore iz marginalizovanih zajednica afirmisati kao kompetentne stručnjakinje i stručnjake za uspostavljanje, održavanje i unapređenje međusobne komunikacije između tih zajednica i institucija sistema.
Ideja o obeležavanju Svetskog dana seoskih žena pokrenuta je 1995. godine tokom 4. Konferencije UN o ženama u Pekingu i obeležava se svake godine 15. oktobra. Seoske žene širom sveta imaju važnu ulogu u razvoju seoskih područja, ali su još uvek izložene različitim oblicima diskriminacije. Njihova uloga, kako u društvu i lokalnoj zajednici, tako i u porodici nije prepoznata. One su marginalizovane, a posao koji svakodnevno obavljaju je potcenjen i nepriznat.
Mnogobrojne su aktivnosti na podizanju svesti javnosti o ženskom doprinosu životu na selu, ali i na informisanju i podizanju znanja i veština samih žena proteklih godina u Vojvodini. Udruženja žena sa sela postoje u gotovo svakom naseljenom mestu, obnovila su svoje članstvo i aktivnosti, a podrška koju dobijaju od institucija i drugih organizacija civilnog društvaje raznolika. Međutim, i dalje su žene na selu prema svim analizama u posebno teškom položaju jer obavljaju i veliki deo poljoprivrednih poslova, skoro sve poslove u domaćinstvu, odgajaju decu, brinu o starijim članovima porodice. Iako žene u ruralnim domaćinstvima nose ekonomski potencijal, jer vladaju veštinama potrebnim, na primer, za obnavljanje tradicionalnih zanata ili za pružanje usluga smeštaja i boravka turista, ili za negu dece i starih lica, one su preopterećene dnevnim obavezama i umorne od celodnevnog rada, što utiče na njihovu motivisanost da odvoje vreme za obuku i udruživanje koji su neophodni kako bi seone preorijentisale na drugu vrstu posla i drugačiju organizaciju svakodnevice. Podaci ukazuju naozbiljne prepreke na koje one nailaze u pristupu različitim uslugama potrebnim za kvalitetan život, razvoj ljudskih resursa i aktivnu participaciju u lokalnoj zajednici koja ima presudan značaj za lokalni razvoj.
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman želi da ukaže na nejednaku dostupnost usluga socijalne zaštite i podrške porodici većini seoske populacije koja se u socijalnom obezbeđivanju i zbrinjavanju tradicionalno oslanja pretežno na sopstvene resurse. Dodatne otežavajuće faktore kod jednog dela seoskog stanovništva predstavljaju nepoznavanje prava i procedura prijavljivanja za određenu meru socijalne zaštite i tradicionalistički stavovi koji socijalnu pomoć označavaju kao sramotu, a prepuštanje brige o starima nekoj instituciji ili organizaciji kao povredu porodične etike. Pored navedenog kao posebno ugroženu grupu prepoznajemo žene koje su nositeljke ili članice poljoprivrednog domaćinstva, koje su na taj način radno angažovane i za taj rad plaćaju doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Ova grupa žena u periodu trudnoće i rađanja neostvaruje prava kao ostale zaposlene ili samozaposlene žene jer im se ne priznaje pravo na novčanu naknadu za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta. Na ovaj način se cena roditeljstva u potpunosti prevaljuje na domaćinstvo, negira se ženin doprinos i angažman i uskraćuje pravo na podršku rađanju. Zanemarivanjem grupe žena koje žive na selu i rađaju umanjuje se učinak strategija za podsticanje rađanja.
Smisao obeležavanja Dana seoskih ženaje da podseti društvo koliko duguje seoskim ženama i vrednuje njihov rad, obezbedi ravnopravan pristup i potpuno učešće u odlučivanju, kao i kreiranju razvojnih politika na selu koje će priznati njihovu ulogu u unapređenju razvoja poljoprivrede i sela, bezbednosti hrane i smanjenja siromaštva.
U Beogradu je 12. oktobra 2015. godine održan prvi Forum za rodne politike posvećen ostvarivanju prava na alimentaciju. U radu Foruma koji je pokrenut u okviru Ženske platforme za razvoj Srbije učestvovala je i zamenica za ravnopravnost polova Danica Todorov i govorila o položaju samohranih, odnosno jednoroditeljskih porodica i ukazala na raskorak između važećih propisa zasnovanih na principu jednakosti i zabrane diskriminacije, prema kojima roditelji zajednički i sporazumno vrše roditeljsko pravo i prakse koja šteti ne samo majkama i očevima nego i njihovoj deci. Kulturni stereotip i društven upredrasudu da je roditeljska uloga majke primarna podržavaju i državne i društvene institucije, što je najvidljivije kad nakon prestanka zajednice života roditelja institucije odlučuju o vršenju roditeljskog prava - u većini slučajeva deca se poveravaju majci na čuvanje i vaspitanje, dok očevi stiču pravo i dužnost da doprinose izdržavanju deteta, da sa njim održavaju lične kontakte i da sporazumno sa drugim roditeljem odlučuju o bitnim pitanjima vezanim za život deteta.
Istraživanja pokazuju da su žene koje nakon prestanka braka, odnosno vanbračne zajednice, samostalno vrše roditeljsko pravo u mnogo nepovoljnijem ekonomskom i socijalnom položaju u odnosu na muškarce, a da porodice sa jednim roditeljem žive ispod proseka porodica sa oba roditelja i imaju veći rizik od siromaštva. Samostalno roditeljstvo je uglavnom marginalizovana tema, a pozivanje na nedostatak pravne definicije je samo izgovor za nepreduzimanje mera za povećanje efikasnosti u izvršavanju obaveze izdržavanja dece. Iako roditelji imaju zakonsku obavezu da izdržavaju svoju decu, česti su slučajevi njenog neizvršavanja o čemu svedoči broj sudskih postupaka za ostvarivanje ovog prava. Prilikom razmatranja ove teme mora se imati na umu da je neispunjavanje zakonske obaveze izdržavanja jedan od najučestalijih vidova ekonomskog nasilja u porodici. Tokom trajanja alimentacionih parnica, mnoga deca žive u krajnjoj bedi, bez mogućnosti da zadovolje i najosnovnije životne potrebe, čemu doprinosi i retka primena privremenih mera, a evidentne su teškoće i u prinudnom izvršenju sudskih odluka o izdržavanju deteta, rekla je zamenica Todorov i naglasila da je takvo iskustvo i Pokrajinskog zašitnika građana - ombudsmana. Većina žena koje su se žalile da očevi njihove dece ne izvršavaju obaveze plaćanja izdržavanja dece ukazuje na to da prođe i više meseci, a da ne dobiju nijednu informaciju o toku postupka. Posebno zabrinjava podatak da zbog dosuđenog izdržavanja, i pored toga što ga ne primaju, ne mogu da ostvare pravo na različita socijalna davanja. Pritom, većina pritužiteljki je slabog imovnog stanja i nesigurnih novčanih prihoda, a u najboljem interesu dece jeste da se što pre realizuje naplata dospelih potraživanja na ime doprinosa za izdržavanje.
Sve su to razlozi zbog kojih je potrebno što pre doneti sistemska rešenja koja će unaprediti zaštitu dece kroz uspostavljanjeefikasnijeg ostvarivanja prava na izdržavanje. Na Forumu su predstavljena rešenja koja se primenjuju u Hrvatskoj i Sloveniji i zaključeno da se predlozi upute radnoj grupi koja priprema Strategiju za postizanje rodne ravnopravnosti, kao i Ženskim parlamentarnim mrežama Srbije i Vojvodine koje su i pokrenule raspravu oostvarivanju prava samohranih roditelja i prava naalimentaciju.
Fondacija Fridrih Ebert u okviru podrške sprovođenju Ženske platforme za razvoj Srbije pokreće Forum za rodne politike kroz koji pokreće dijalog i rešavanje konkretnih problema od značaja za svakodnevni život žena i muškaraca u Srbiji.
Dečja nedelja koja se ove godine obeležava pod sloganom PODRŠKA PORODICI – NAJBOLjA PODRŠKA DECI propraćena je brojnim aktivnostima državnih institucija i organizacija civilnog društva, uz značajno učešće i same dece.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman kontinuirano u svom radu i aktivnostima u oblasti zaštite prava deteta ukazuje na značaj porodice za dečiju dobrobit i razvoj deteta u skladu s njegovim mogućnostima. Ipak, posebno ističe značaj države i njenih organa i institucija u jačanju i pružanju podrške porodici radi očuvanja njene unutrašnje stabilnosti i socijalne sigurnosti.
Prema Konvenciji o pravima deteta država je dužna da pruži neophodnu zaštitu i pomoć porodici kao osnovnoj jedinici društva i prirodnoj sredini za razvoj i blagostanje svih njenih članova, a posebno dece.
U tom smislu, Pokrajinski zaštitnik građana ukazuje na to da je neophodno raditi na razumevanju porodičnih kriza i činilacakoji im doprinose, kako bi se na vreme preduzele potrebne mere za jačanje porodičnih snaga i predupredila mogućnost da dete bude izmešteno iz porodice. Siromaštvo i smetnje u razvoju deteta ne smeju biti razlog zbog kog bi ono trebalo da izgubi svoju porodicu.
Odrastanje dece u institucijama, prema rezultatima različitih istraživanja, ne obezbeđuje potrebne i stimulativne uslove za pravilan kognitivni, društveni i emotivni razvoj deteta. Upravo zbog smanjivanja ukupnog broja dece u domovima na minimum i izdvajanja dece iz porodica samo u slučajevima kada je to zbog njihove lične sigurnosti i bezbednosti, osnovani su centri za porodični smeštaj. Uloga ovih centara je da promovišu i potpomažu smeštanje dece bez roditeljskog staranja u hraniteljske porodice. Podesćamo na to da je Odluka o osnivanju centra za porodični smeštaj u Novom Sadu stupila na snagu tek 27.02.2014. godine.
Iako podržava hraniteljstvo kao meru zaštite prava deteta, Pokrajinski zaštitnik građana naglašava da ono ne sme biti trajna zamena za biološke roditelje, već vid privremene zaštite dece i podrške porodicama koje se suočavaju sa kratkotrajnim izazovima zbog kojih nisu u stanju da pruže adekvatnu brigu svojoj deci.
Uloga biološke porodice u planiranju zaštite deteta ne sme biti zanemarena. Stručna lica trebalo bi da rade na unapređenju kapaciteta roditelja i da im pruže podršku u sticanju novih znanja u oblasti roditeljstva. Roditeljima, čija su deca izmeštena u hraniteljske porodice, potrebno je obezbediti kontinuirane sadržajne i kvalitetne kontakte sa decom, a biološkoj porodici adekvatnu psihosocijalnu, edukativnu, zdravstvenu, pravnu i ekonomsku podršku. Važno je da tokom trajanja hraniteljstva,uloga roditelja bude prepoznata i definisana, kao i da se preduzimaju potrebne mere u cilju stvaranja povoljnih uslova za povratak dece u biološku porodicu, na šta Ombudsman posebno skreće pažnju centrima za socijalni rad u pojedinačnim slučajevima.
Fotografija preuzeta sa veb stranice Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
