Откривање људских права је процес који се одвијао постепено, кроз историју. Од првих јавних догађаја у којима су слободни грађани учествовали на атинској агори и својим мишљењем обликовали живот у заједници, до савремених процеса одлучивања која се спроводе у онлајн формату, људи су, постепено еволуирали и постајали више отворени и подржавајући за све оно што чини њихов и живот људи око њих. Поштовање и уважавање другог, и његове различитости постаје главна покретачка снага ангажована у стварању концепта људских права- права која сваком лицу припадају, која га штите и унапређују.
Највећа прекретница у схватању људских права догодила се након завршетка Другог светског рата, када је очување мира у свету постало приоритет међународне заједнице. Суочени са страшним људским губицима још из периода Првог светског рата, свет је крај Другог светског рата дочекао са одлучношћу да учини нешто да се овакве трагедије никада више не понове. Потребу поштовања људских права, као предуслов мира, уочиле су новоосноване Уједињене нације, које су 10. децембра 1948. године усвојиле Универзалну декларацију о људским правима. Овај датум обележава се као Међународни дан људских права и сваке године је подсетник на сва страдања кроз које је свет прошао током светских ратова.
Универзална декларација о људским правима основни је документ на чијим се принципима заснивају касније донети међународни документи. Људска права постала су „неотуђива и универзална, свако људско биће има право на живот, слободу и безбедност, рађа се слободно и једнако у достојанству и правима која припадају свакоме, без обзира на расу, боју коже, пол, језик, вероисповест, политичко или друго уверење, национално или друштвено порекло, имовину или било које друго својство“.
Седамдесет пет година након усвајања Универзалне декларације, и поред значајног напретка и изграђеног система заштите људских права у многим земљама, сведоци смо бројних примера угрожавања људских права на глобалном нивоу, а тиме и урушавања већ достигнутих тековина у овој области. Управо кршења људских права изнова подсећају на значај поштовања одредаба Декларације и потребу континуираног рада на њиховом унапређењу и подизању свести о њиховом значају.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман уочи Међународног дана људских права указује на богатство различитости и заједничког живота свих заједница које живе у Аутономној покрајини Војводини. Етничке, језичке, културолошке и верске разлике вредности је потребно штитити од било каквог облика дискриминације. Различитост треба посматрати као тачку спајања а не раздвајања; тиме што смо различити и увек своји вредност смо сами по себи, важни смо својој заједници.
(доц. др Драгана Ћорић, Јелена Радуловић Гламочак,
Увод у публикацију Покрајинског заштитника грађана омбудсмана,
у којој су објављени преводи Универзалне декларације о људским правима на 21 језику)
Данас је 25. новембар - Међународни дан борбе против насиља над женама. Овај датум уједно представља и почетак светске кампање „16 дана активизма против насиља над женама“ која се обележава широм света са циљем скретања пажње на глобални проблем насиља над женама, и која траје до 10. децембра, Светског дана људских права.
Насиље над женама представља најчешћи и најгрубљи облик кршења људских права, на шта упозоравају подаци о томе да је свака трећа жена у свету најмање једном током живота доживела физичко или сексуално насиље. У Србији је од почетка ове године убијено 27 жена. Како би променили ову суморну статистику, неопходно је трансформисати штетне друштвене норме којима се нормализује насиље односно промовисати ненасилно понашање и родну равноправност, унапредити институционални одговор на насиље, као и обезбедити континуирану едукацију професионалаца у надлежним службама и бољу сарадњу и координацију институција.
У знак почетка ове кампање, а имајући у виду значај континуиране едукације садашњих и будућих професионалаца у органима и установама надлежним за заштиту жена од насиља, Покрајински заштитник грађана – омбудсман реализовао је данас предавање за чланове и чланице Удружења полицајаца и грађана „Безбедна заједница“ као и за студенте и студенткиње Криминалистичко-полицијског универзитета у Београду. Едукацију су одржале заменица покрајинске омбудсманке за равноправност полова Снежана Кнежевић и саветница Светлана Нешић Бајго, а теме су биле родна равноправност, родно засновано насиље и насиље у породици.
Одлуком Генералне скупштине Уједињених нација 1999. године, 25. новембар је проглашен за Међународни дан борбе против насиља над женама, како би се подигла свест о чињеници да су жене широм света жртве силовања, породичног насиља, злостављања и других облика насиља. Овај датум је одабран у спомен на брутално убиство сестара Мирабал, политичких активисткиња у Доминиканској Републици, 1960. године.
Дечја недеља ове године обележава се под слоганом ВЕЛИКО СРЦЕ ДЕЦЕ СРБИЈЕ. У складу с темом, велико дечје срце остаће такво и расти још више ако ми одрасли својим примером покажемо, те помогнемо да деца од најранијег узраста у њих усаде основне људске и цивилизацијске врлине и вредности, чији заједнички именитељ је љубав, а срце најпознатији симбол.
Покрајински заштитник грађана подсећа и овом приликом да су права детета, као и сва људска права, неотуђива су, недељива, припадају сваком детету на свету и ниједно право није важније од другог. Да бисмо обезбедили добробит и квалитетну подршку целовитом развоју детета, неопходно је да му обезбедимо заштиту и остваривање свих права, без изузетка, гарантованих Конвенцијом УН о правима детета. Приступ права детета уважава целокупно биће детета, поштује његово лично достојанство, укључује га у процес који је једнако важан као и исход и на тај начин омогућава пун развој његових потенцијала.
Ове године, имали смо прилику да разумемо у којој мери су емпатија, толеранција, грађанска солидарност и хуманост важни за појединца и друштво. Оно што је крајње време да научимо јесте то да једино системски и на правима детета заснован приступ обезбеђује, осигурава и гарантује дугорочну подршку целокупном развоју детета, родитељима и породицама и одржив развој друштва у целини. Трагични догађаји који су се десили били су позив сваком од нас да преиспита вредности и поступке које као друштво градимо и негујемо, као и удео одговорности сваког појединца да заштиту и добробит деце поставимо као приоритет деловања институција система и друштва у целини.
Искуство Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана потврђује да је за пуну заштиту права детета нужно предузети све потребне кораке ка унапређењу сарадње и заједничког деловања актера из система образовања, социјалне и здравствене заштите, правосуђа те других области чији центар пажње треба да буде добробит детета. Подједнако важан је и развој превентивних програма и услуга у заједници намењених подршци деци, родитељима и породици, а у овом сегменту нарочити је допринос који дају организације цивилног друштва.
Одговорност доносилаца одлука је да створе услове који ће омогућити да свако дете буде одгајано у духу мира, достојанства, толеранције, слободе, равноправности и солидарности. Ово, међутим, не искључује личну одговорност сваког од нас да својим делима и понашањем, атмосфером коју градимо у међуљудским односима, узајамним поштовањем личног интегритета и достојанства својих укућана, комшија, колега и пријатеља, усмеравамо децу у правцу развоја здравих, самосвесних, самосталних и одговорних појединаца који дају продуктиван допринос развоју и одрживости заједнице.
Дечја недеља пропраћена је и ове године бројним активностима државних институција и организација цивилног друштва, уз значајно учешће и саме деце.
Покрајински омбудсман поручује да сада, више него икада пре, морамо да се ујединимо и да се посветимо проблемима, потребама и интересима деце. Од овог тренутка зависи и наша будућност, јер оно што сада урадимо „вратиће“ нам се у неким будућим временима. Уједињени и заједно – родитељи, васпитачи, наставници, центри за социјални рад, стручна лица и институције које раде за децу и са децом, за квалитетније сутра наше деце.
Данас смо ми ту за њих, а они су сутра ту за нас.
Према подацима Светске здравствене организације, сваке године између 700.000 и 800.000 људи изврши самоубиство, а процењује се да су покушаји самоубиства и 20 пута чешћи од броја извршених суицида. Посебно забрињава податак да је самоубиство други узрок смртности младих између 15 и 29 година оба пола.
Самоубиство је сложена појава и бројни су узроци и чиниоци који могу довести до њега. Потешкоће у менталном здрављу значајно су повезане са стопом самоубистава, а ризик од ове појаве повећава се у периодима друштвених, породичних и индивидуалних криза. Због тога су политике и програми превенције, заштите и унапређења менталног здравља као и развијање социјалних услуга у заједници неопходни за изградњу и очување људског права на животни стандард који обезбеђује здравље и благостање.
Свако од нас је важан члан или чланица заједнице који може дати допринос у превенцији суицида на тај начин што ће се информисати о овој појави и ресурсима подршке онима којима је потребно, начинима како препознати ризике и како разговарати о појави самоубиства без стигме, већ стварањем наде.
Светски дан превенције самоубиства се обележава 10. септембра сваке године на иницијативу Међународне асоцијације за превенцију самоубиства уз подршку Светске здравствене организације, са циљем да се скрене пажња јавности на самоубиство као један од водећих узрока преране смрти који је могуће спречити. Овогодишња кампања Светске здравствене организације у превенцији суицида одвија се под слоганом „Стварање наде кроз активности у заједници“.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман својим активностима настоји да пружа допринос развоју свести о менталном здрављу као људском праву и указује на потребу унапређења и системског улагања у превенцију и заштиту менталног здравља. Ове године, Омбудсман је по трећи пут партнер у организацији Фестивала менталног здравља, а по први пут ће заштита менталног здравља бити тема међународне научне конференције коју ова институција организује.
Покрајинска заштитница грађана – омбудсманка доц. др Драгана Ћорић је у оквиру својих редовних активности током јула месеца 2023. године обишла установе социјалне заштите на територији Аутономне Покрајине Војводине. Посећени су Геронтолошки центри у Руми, Кањижи и Бачкој Паланци и Дом за старе и пензионере у Апатину. Приликом посете обављен је разговор са директорима и запосленим стручним радницима у установама, ради стицања увида у функционисање, рад и изазове у пружању услуга, подршке и заштите људских права старијих особа као посебно рањиве категорије становништва.
Будући да су током године обављене посете у још неким Геронтолошким центрима и домовима за старе, јасно је да је потреба за пружањем услуге домског смештаја, смештаја у прихватилиште и друге врсте смештаја за одрасле и старије особе велика и да тренутни капацитети установа чији је оснивач Покрајинска влада нису довољни. Обиђени домови и центри су попуњени у потпуности али потреба за смештајем посебно зависних категорија корисника је и даље велика. Поред тога структура корисника којима је смештај потребан у све већем броју су лица која поред хроничних обољења имају проблем са деменцијом и Алцхајмером. Оно што је похвално је да су све установе опремљене потребном медицинском опремом, да су простори у којима корисници бораве прилагођени стандардима потребним за пружање адекватне подршке у несметаном кретању и функционисању, да су кревети посебно они у стационарним деловима нови и у складу са најновијим стандардима, да су установе активне у конкурисању и спровођењу пројеката који су усмерени ка унапређењу положаја и квалитета боравка и рада корисника и корисница, да су запослени и поред великих напора које су имали током пандемије ковида и даље мотивисани за рад и да одржавају квалитет рада са корисницима на завидном нивоу.
