DOSLEDNOM PRIMENOM PROPISA DOPRINETI ELIMINACIJI RASIZMA

Na današnji dan je 1960. godine policija u Južnoafričkoj Republici usmrtila 69 osoba koje su učestvovale u demonstracijama protiv zakona o aparthejdu. Šest godina kasnije, Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 21. mart proglasila Međunarodnim danom suzbijanja rasne diskriminacije i pozvala države da povećaju napore u cilju eliminisanja rasizma. Ovaj dan je ujedno i početak nedelje solidarnosti naroda i borbe protiv rasizma i rasne diskriminacije, jer se još uvek u raznim delovima sveta više miliona ljudi suočava sa diskriminacijom: muškarci, žene i deca i dalje bivaju žrtve rasne diskriminacije zbog boje kože, rasne pripadnosti, porekla, pripadnosti kasti, veri, odnosno zbog njihovog nacionalnog porekla ili nacionalnosti.

Povodom Međunarodnog dana borbe protiv rasne diskriminacije PZGO potvrđuje svoje odlučno zalaganje za eliminaciju rasizma, rasne diskriminacije, ksenofobije i netolerancije, uključujući sve njihove oblike koji se danas javljaju, jer rasna diskriminacija može dovesti do nasilja, zlostavljanja, otežane integracije i izgradnje diskriminirajućeg profila. Ljudi koji se po nečemu razlikuju se svakodnevno suočavaju sa raznim oblicima rasizma i ksenofobije, počev od zločina iz mržnje do otežanog pristupa uslugama ili društvene izolacije. Svaka diskriminacija koja se zasniva na rasnoj, etničkoj, nacionalnoj pripadnosti ili verskom ubeđenju, jezičkim ili kulturnim razlikama grubo krši ljudska prava i zbog toga je potrebna odlučna borba protiv nje svim zakonitim sredstvima. Međunarodna konvencija o sprečavanju svih oblika rasne diskriminacije za sve nas treba da služi kao kompas na ovom zajedničkom putu koji vodi ka stvaranju jednog pravednijeg, dostojanstvenijeg i inkluzivnijeg društva, u kojem se različitost ne doživljava kao pretnja nego kao snaga, koja obogaćuje svaku zajednicu.

Danas se obeležava 8. mart – Međunarodni dan žena. Ovaj datum bi trebalo da služi kao podsetnik da se borba za rodnu ravnopravnost, solidarnost i društvo bez nasilja mora sprovoditi tokom cele godine, kao i da ulaganje u potencijale devojčica i žena predstavlja ulaganje u razvoj čitavog društva. Jednak pristup obrazovanju, jednaka zastupljenost na rukovodećim položajima i mestima na kojima se donose odluke, kao i nulta tolerancija na sve oblike nasilja, čine osnove ravnopravnog i pravednog društva.

Iako zakonska rešenja dozvoljavaju odsustvo radi nege deteta za  roditelja oba pola i dalje postoje stereotipne predrasude zasnovane na polu o tome da su briga o deci i poslovi u domaćinstvu rezervisani za žene. Borba za ravnopravno učešće žena u svim oblastima života mora obuhvatiti i priznavanje i vrednovanje neplaćenog rada žena u domaćinstvima i na poljoprivrednim dobrima na selu, kao i pitanje usklađivanja profesionalnog i privatnog života žena.

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana žena Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova u saradnji sa Udruženjem naučnica Srbije „SRNA“ i uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam  organizovao je juče, 7.marta, skup pod nazivom „Borba za prava žena u nauci i dalje traje“ kome su  prisustvovale pokrajinska zaštitnica građana – ombudsmanka doc. dr Dragana Ćorić i zamenica za ravnopravnost polova Snežana Knežević. Pokrajinska ombudsmanka je ovom prilikom imala izlaganje na temu „Rađanje naučnice“ u kojem se osvrnula na brojne  prepreke i  izazove usklađivanja privatnog i poslovnog  života sa kojim se susreću žene u nauci.

Međunarodni dan žena ustanovljen je u znak sećanja na demonstracije američkih radnica u Čikagu 1909. godine, kada je 15.000 žena je tražilo kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa. Inicijativu za taj praznik dala je nemačka feministkinja Klara Cetkin, a prvi Dan žena proslavljen je 1911. u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Danskoj. Generalna skupština UN je 1977. godine rezolucijom proglasila 8. mart Danom ženskih prava i međunarodnog mira.

Upotreba i negovanje maternjeg jezika jedan je od osnovnih elemenata i uslova za očuvanje, negovanje i unapređenje nacionalnog i kulturnog identiteta svake zajednice. Stoga očuvanje i mogućnost javne upotrebe maternjeg jezika od višestrukog je značaja kako na individualnom, tako i na nivou ostvarivanja kolektivnih prava.

Vojvodina, kao tradicionalno multietnička i višejezička sredina u kojoj uprkos sve prisutnijoj globalizaciji opstaje, ali i otima se od zaborava mnoštvo jezika, dijalekata, pisama predstavlja jedan od multilingvalnih dragulja Evrope.

Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman se u svom radu zalaže za poštovanje ljudskih i manjinskih prava, te protivi svakom obliku diskriminacije pa tako i one zasnovane na jezičkoj pripadnosti. Svojim aktivnostima, poučavanjem građana o njihovim pravima doprinosi širenju svesti o jezičkim pravima, odnosno pravima koja se odnose na službenu upotrebu jezika i pisma.

1. novembra 2005. godine rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija ustanovljen je 27. januar kao datum kada se obeležava Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, u znak sećanja na dan kada je 1945. godine oslobođen najveći nacistički koncentracioni logor – Aušvic.

Savremena civilizacija treba istinski da živi u skladu sa  principima poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda koji su proklamovani Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima. Put ka miru je i pogled u prošlost, svih nas i svih generacija, jer na taj način jedino možemo izvući pouku o tome da se loša dela ne smeju više nikada ponoviti.

Prihvatanjem različitosti, suživota i negovanjem tolerancije možemo pokazati da smo odgovorni prema prošlosti i da smo svesni svoje obaveze da gradimo i razvijamo društvo u kojem će se koncept ljudskih prava primenjivati univerzalno, bez ikakve diskriminacije, te je obaveza svih da se suprotstave svakom obliku diskriminacije.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman podseća da je iz mržnje, netrpeljivosti i netolerancije u Drugom svetskom ratu ubijeno više od šest miliona Jevreja i da takav zločin ne sme više ponoviti.

Povodom aktuelnih medijskih napisa o tome da je u Srbiji kod više dece potvrđeno prisustvo malih boginja, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman izražava zabrinutost zbog mogućeg ugrožavanja prava deteta na najviši nivo zdravstvene zaštite a tako i prava na život, opstanak i razvoj i podržava sve relevantne organe i institucije u preduzimanju aktivnosti i mera u cilju edukacije stanovništva o značaju vakcinacije i posebno karakteristikama MMR vakcina.

Ombudsman je prethodnih godina više puta saopštenjima ukazivao na važnost vakcinacije u ostvarivanju i zaštiti prava deteta i organizovao javne tribine sa ciljem da javnost upozna sa naučno zasnovanim i proverenim informacijama i time doprinese borbi protiv predrasuda i straha od vakcinacije, te sprečavanju slabog obuhvata vakcinacijom i nastanku epidemija. Ombudsman je upozoravao na činjenicu da obuhvat dece obaveznom vakcinacijom, posebno MMR vakcinom, iz godine u godinu opada. Ombudsman podseća na to da je Institut za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“ objavio da je tokom prvih šest meseci 2021. godine MMR vakcinu primilo samo 38,8 odsto dece. Nažalost, prema aktuelnim podacima, obuhvat MMR vakcine na nivou Srbije iznosi 74,8 odsto, a željenih 95 odsto nije postignuto ni u jednom okrugu. Posebno zabrinjava podatak da je obuhvat MMR vakcine u Novom Sadu u 2022. godini iznosio samo 24 odsto, što svrstava ovaj grad pri dnu obuhvata vakcinacijom u Srbiji.

Ombudsman podseća na to da se imunizacija, kao preventivna mera zaštite osoba, naročito dece, od zaraznih bolesti davanjem vakcina smatra jednom od najvažnijih javno zdravstvenih mera čije sprovođenje ima prioritet u odnosu na sprovođenje svih drugih mera u oblasti zdravstvene zaštite   Vakcinacijom dece obezbeđuje se njihova zaštita od posledica zaraznih i potencijalno smrtonosnih bolesti. Istovremeno, važno je znati da vakcinisane osobe ne samo da štite sebe od zaraznih bolesti, nego sprečavaju širenje bolesti unutar zajednice, te se samo visokim procentom vakcinisanih obezbeđuje kolektivni imunitet. Dugogodišnji visok obuhvat vakcinama doprinosi tome da se neke zarazne bolesti iskorene ili svedu na retku pojavu.

Sprovođenje mera zaštite stanovništva od zaraznih bolesti zakonom je utvrđeno kao prioritet u odnosu na sprovođenje ostalih mera u oblasti zdravstvene zaštite, te je obavezna imunizacija (u koju je uvrštena i revakcinacija primenom MMR vakcine) definisana zakonom kao imunizacija lica određenog uzrasta, kao i drugih lica određenih zakonom, koju lice koje treba da se imunizuje, kao ni roditelj, ne može da odbije, osim u slučaju postojanja medicinske privremene ili trajne kontraindikacije. Obavezna imunizacija posebno je predviđena kao neophodan uslov za boravak dece u predškolskim i školskim ustanovama. Boravak nevakcinisanog deteta u školi neposredno ugrožava pravo na život, opstanak i razvoj sve dece. Kako je isto rezultat zanemarivanja roditeljskih dužnosti da se staraju o životu i zdravlju i da obezbede osnovno školovanje detetu, u slučajevima kada učenik upisan u prvi razred, na dan polaska u školu nije vakcinisan, odnosno nije utvrđena kontraindikacija za imunizaciju, o čemu je dokaze dužan da dostavi roditelj, škola treba da preduzme odgovarajuće mere.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman poziva sve građane i građanke, a prvenstveno roditelje i staratelje da se informišu o vakcinaciji dece iz proverenih izvora i na osnovu naučno zasnovanih činjenica.

Više informacija i odgovori na brojna pitanja u vezi sa vakcinacijom dostupni su na stranicama Instituta za javno zdravlje Vojvodine:

Vakcine? - pitanja i odgovori i Vakcine? - Ovo je odgovor koji Vam daju lekari!