8. април је дан обележавања ромске културе, али и прилика да се подигне свест јавности о проблемима са којима се Роми суочавају.

Тим поводом Покрајински заштитник грађана – омбудсман указује на то да су Роми и даље маргинализовани и суочени са тешкоћама у многим сферама живота. Припадници ромске заједнице су често у економском и социјалном погледу више угрожени него остали део становништва, свакодневно се суочавају са етничком дистанцом и сегрегацијом. Многи од њих и данас живе без воде и струје у неформалним ромским насељима, што их у време пандемије вируса КОВИД 19 чини додатно рањивим. Због тога им је у решавању проблема којима су изложени неопходна помоћ целе заједнице. Потребно је да се што шири круг људи упозна са проблемима са којима се Роми сусрећу и да се без предрасуда покуша прићи решавању тих питања.

Имајући у виду институционалне и законодавне оквире, у Републици Србији су створени основни предуслови за унапређење положаја Рома. Покрајински омбудсман стога апелује и на саме припаднике ромске мањине да их користе и учине све како би се донете мере што ефикасније примењивале и тиме допринели интеграцији ове популације у друштвене токове.

Охрабрује податак да све већи проценат анкетираних препознаје образовање као најважнији чинилац за постизање равноправног положаја у друштву, што само потврђује да је потребно још интензивније радити на едукацији ромске деце и младих и њиховој пуној инклузији у све сегменте друштва.

Покрајински омбудсман истиче да је за достизање пуне равноправности и једнаких могућности за Роме од изузетног значаја да се проблему сиромаштва и социјалне искључености приступа кроз заједничко деловање свих институција, афирмацијом и укључивањем Рома у све области друштвеног живота, као и обезбеђивањем услова за боље образовање и веће запошљавање припадника ромске заједнице.

Већ другу годину пажња јавности је, због пандемије корона вируса, фокусирана на питање здравља и мере које доприносе његовом очувању. У условима пандемије расту ризици, а право на здравље добија на значају. Из дана у дан расте број оболелих и умрлих, болнице се пуне, лекари деле судбину својих пацијената, у многим случајевима трагичну, а здравственом систему, како нас у својим апелима упозоравају званичници, прети колапс.

У неколико наврата Покрајински заштитник грађана – омбудсман је позивао, па и овом приликом позива грађане да се стриктно придржавају свих противепидемијских мера, како би се спречило ширење корона вируса и смањио притисак на запослене у болницама. Јавно здравље зависи од мноштва чинилаца: компетенција лекара, капацитета медицинских установа, организованости здравственог система, интегритета стручњака, одговорности, али и од понашања свакога од нас. Питање наше одговорности према властитом, као и здрављу наших колега и суграђана, ниједног се тренутка, по речима проф. др Зорана Павловића, покрајинског омбудсмана, не би смело занемарити и потценити.  

Право на здравствену заштиту, односно право здравље, једно је од основних људских права и ако оно није на ефикасан начин заштићено грађани не могу неометано уживати ни остала права и слободе, попут права на живот, рад и предузетништво,  односно слободу кретања, окупљања и удруживања, итд. Актуална пандемија не доводи у питање само наше здравље, него и нашу економску егзистенцију, уобичајени ритам и животни стил. Здравље се, стога, не може свести само на одсуство болести, јер оно подразумева и одговарајући стандард живота, без кога није могућ достојанствен живот.

Медијски описи свакодневице обилују суморним приказима стварности у којој, по речима проф. Павловића, постоје и охрабрујући, позитивни примери. Један од тих примера се односи на доступност вакцина. У набавци вакцина Србија се снашла боље од суседних земаља, па је својим грађанима омогућила и да бирају вакцину којом ће се имунизовати. Поред овог, учињен је и важан искорак у правцу регионалне солидарности, јер је и грађанима суседних држава омогућено да се, у недостатку адекватних медицинских препарата, вакцинишу у Србији. Пандемија је планетарни проблем и у њеном се сузбијању суседне земље морају помагати и предузимати и заједничке, координиране напоре.

Од средине прошлог века 7. април се обележава као Светски дан здравља, како би се пажња светске јавности задржала на најважнијим глобалним здравственим проблемима. Нема сумње да ће пандемија корона вируса заоштрити и постојећим проблемима придодати нове претње здрављу. Разне епидемије, биотероризам, болести које се преносе храном, климатске промене, ширење ендемских болести, миграције и други изазови захтевају ефикасан одговор. Можда у овоме тренутку није познат број земаља које су у стању да на горе поменуте  претње правовремено одговоре, али је познато да ефикасност тог одговора зависи од партнерске глобалне сарадње, дељења ресурса, већих издвајања за медицинска истраживања, ефикасних и свима доступних медицинских препарата, универзалног, квалитетног и правичног система здравственог осигурања, као и од солидарног и одговорног грађанског држања. 

Као институција која штити права и слободе грађана, Покрајински омбудсман  изражава наду да ће се, у догледној будућности, на интернационалном нивоу досегнути стандарди и онај ниво здравља који ће сваком становнику ове планете омогућити квалитетан и продуктиван живот.

Примена прописа обезбеђује елиминацију расизма и владавину права

21. марта 1960. године полиција је у Шапрвилу, у Јужноафричкој Републици, убила 69 особа које су учествовале на мирним демонстрацијама против закона о апартхејду. Шест година касније Генерална скупштина Уједињених нација је 21. март прогласила Међународним даном сузбијања расне дискриминације и позвала државе да повећају напоре у циљу елиминисања расизма. У складу са тим, недеља од 21. марта до 28. марта се сваке године обележава као недеља солидарности народа и борбе против расизма и расне дискриминације.

У међувремену је изграђен међународноправни оквир за борбу против расизма и донета Конвенција Уједињених нација о елиминацији свих видова расне дискриминације. Према овој конвенцији, израз ‘расна дискриминација’ подразумева свако разликовање, искључивање, ограничавање или давање предности на основу расе, боје коже, предака, националног или етничког порекла који имају за циљ или резултат да се наруши или угрози признавање, уживање или вршење, под једнаким условима, људских права и фундаменталних слобода на политичком, економском, социјалном, културном плану или у било којој другој области јавног живота .

Конвенцију су ратификовале скоро све државе. Упркос томе, милиони широм света суочавају се свакодневно са разним облицима дискриминације најчешће по основу боје коже и етничке припадности. Расна дискриминација може имати различите видове, од негирања права појединаца на равноправно поступање до подстицања етничке мржње која може да доведе чак до геноцида. Све ово се негативно одражава како на квалитет живота грађана, тако и на живот заједнице. Стога су сузбијање и спречавање расне дискриминације приоритети држава и међународне заједнице. Забрана расне дискриминације је у сржи кључних међународних инструмената за заштиту људских права. Конвенција УН обавезује државе да предузимају све неопходне мере ради сузбијања дискриминације у јавној и приватној сфери. Поштовање начела равноправности такође захтева да државе усвајају и примењују посебне мере за елиминисање услова који узрокују или подстичу расну дискриминацију.

Република Србија је такође ратификовала Конвенцију о елиминацији свих видова расне дискриминације. Усвојена Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња до 2025. године треба да ојача ефикасност антидискриминационих мера државе и локалних самоуправа на унапређењу положаја ромске националне мањине. Влада Републике Србије је формирала и Координационо тело са циљем ефикасног и координисаног спровођења свих мера и активности утврђених Стратегијом.

Кроз подношење периодичних извештаја и циклусе мониторинга Комисије против расизма и нетолеранције Савета Европе (ЕКРИ)  је констатовано да је Република Србија унапредила законодавни оквир за  заштиту од говора мржње кроз одредбу у Кривичном законику, којом се подстицање на расистичко, хомофобично и трансфобично понашање сматра отежавајућом околношћу, а похваљени су и напори надлежних власти усмерени ка побољшању положаја ромске заједнице.

Актуелне миграције, прилив азиланата и миграната су повећале ризик од пораста дискриминације људи пореклом из Африке и Азије. Међутим, за грађане Републике Србије није карактеристичан одбојан и дискриминаторски став према њима, већ висок степен толеранције и солидарности.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман сматра важним да се починиоци кривичног дела изазивања расне, националне, етничке и верске нетрпељивости ефикасно процесуирају, и изражава задовољство што је у Србији створена позитивна клима и адекватан правни и институционални оквир за спровођење Конвенције о укидању свих облика расне дискриминације Уједињених нација. Покрајински омбудсман у исто време истиче да је образовање и доследна примена антидискриминационих прописа најбољи начин за елиминацију расне дискриминације и сличних негативних појава у друштву.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман честита свим грађанкама Осми март – Међународни дан жена.

Постизање родне равноправности и стварање једнаких могућности за жене и мушкараце од суштинског је значаја за развој демократског друштва, па се борба за људска права жена сматра борбом за добробит целог друштва.

Економски положај огромног броја жена је лош, а пандемија коронавируса погодила је економске активности и секторе у којима углавном раде жене, па су услед тога многе од њих изгубиле посао или су у том ризику. Појачан је рад жена на бризи о деци, старима и особама са инвалидитетом, услед чега је дошло до повећања јаза између неплаћеног рада мушкараца и жена у обављању кућних послова. Жене имају слабију контролу над власништвом и ресурсима друштва и чешће су заступљене у неформалним видовима запошљавања са нижим зарадама, а више времена троше на неплаћеним пословима. Дискриминација је нарочито изражена према трудницама и породиљама, које се теже запошљавају и лакше остају без посла.

Будући да се број фемицида на годишњем нивоу не смањује, и да су многе девојке и жене мете насиља у породици, сексуалног и других облика насиља које оптерећују не само појединке, већ прете да угрозе стабилност читавог друштва, Покрајински омбудсман је у више наврата указивао на потребу за успостављањем јединствене статистике фемицида, као и на неопходност едукације на свим образовним нивоима у циљу промовисања ненасилног понашања и родне равноправности.

Обележавање 8. марта, Међународног дана жена као празника којим се слави еманципација жена у савременом друштву прилика је за подсећање, не само на то за шта су се жене бориле и избориле, него и на то шта мора да се учини данас како би жене уживале у правима и достојанству. Улагањем у родну равноправност биће обезбеђен економски напредак, социјална и политичка инклузија које ће подстаћи стабилност и поштовање људског достојанства.

Покрајински заштитник грађана - омбудсман ће и убудуће, као што је то чинио и до сада, инсистирати на остваривању и ефикасној заштити права жена увек када су она угрожена, на једнакости, њиховој већој видљивости у јавном простору, на присуству у политици и учешћу у процесима одлучивања, као и на успостављању нулте толеранције на све облике насиља над женама.

МАТЕРЊИ ЈЕЗИК ЈЕ БЛАГО СВАКОГ ПОЈЕДИНЦА

На предлог УНЕСКО-а, Генерална скупштина Уједињених нација је 1999. године прогласила 21. фебруар за Дан матерњег језика, уважавајући тај датум који се од 1952. године обележава у Бангладешу, када је неколико студената изгубило животе у сукобима са полицијом тадашњег Источног Пакистана, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични.

Право на употребу матерњег језика спада у основна људска права. Матерњи језик је опредељујући део културе сваког појединца и представља један од пресудних елемената за изградњу личног идентитета. Зато је важна и његова јавна и службена употреба, као и заступљеност у области образовања и јавног информисања. Аутономна покрајина Војводина као један од етнички најшароликијих региона у Републици Србији и Европи чини све да очува ову разноликост која и убудуће треба све нас да мотивише и зближава. Овде се не ради о дужности на коју нас обавезују прописи, него о природном осећању за поштовање другог и другачијег.

Матерњи језик је најдрагоценије благо сваког појединца. То је језик на којем изговарамо прве речи, језик на којем сањамо, језик који пресудно утиче на формирање наше личности. Поносито чувајмо и негујмо своје, али поштујмо и туђе да би и то постало наше заједничко. Тако ћемо сви постати богатији.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман се у свом раду залаже за поштовање људских и мањинских права и бори против дискриминације сваке врсте, па тако и против дискриминације људи на основу језичке припадности.. Стога је посебно битна доследна примена прописа који обезбеђују ефикасно остваривање овог уставом загарантованог права.