Desetog decembra 1948. godine Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima. Danas, 66. godina nakon usvajanja, pojedini članovi ove deklaracije deluju kao utopija.
Takvom, utopijskom karakteru deklaracije doprinose brojni i nerešeni problemi, koji, poput nezaposlenosti, korupcije ili diskriminacije slabe poverenje u institucije, generišu siromaštvo i nejednakost, dovode u pitanje pravičnostsocijalnih aranžamana, uzrokuju tenzije, pogoduju nasilju, cementiraju rodne podele i otežavaju ostvarivanje, pre svega, socio-ekonomskih prava.
Posledice ovih problema najviše osećaju oni najranjiviji – deca, žene, stari i, u slučaju nezaposlenosti, mlađi od 30 i stariji od 50 godina.
Poštovanje prava osoba sa invaliditetom je od suštinskog značaja za poboljšanje njihovog položaja u društvu. Osobe sa invaliditetom su posebno osetljiva grupa i suočava se sa mnogobrojnim problemima u svakodnevnom životu, koje se ogledaju u fizičkim i socijalnim preprekama, kao što su predrasude u stavovima prema invalidnosti. Predrasude i stereotipi prema osobama sa invaliditetom dovode do diskriminacije, kojom su naročito pogođene žene sa invaliditetom, dvostruko marginalizovane zbog svog rodnog identiteta.
Glavni problemi osoba sa invaliditetom jesu neodgovarajući uslovi života, visoka stopa nezaposlenosti, siromaštvo, socijalna nevidljivost i izolacija, nepristupačnost, kako organa državne uprave, tako i kulturnih, zdravstvenih i institucija socijalne zaštite, javnog prevoza, informacija i informacionih tehnologijama.
Nasilje nad ženama i devojčicama predstavlja najčešći oblik kršenja ljudskih prava, na šta upozoravaju podaci o tome da je svaka treća žena u svetu, ali i u našoj zemlji prebijena, prisiljena na seksualni odnos, ili je doživela neki vid zlostavljanja, a nasilnik je najčešće muškarac iz bliskog okruženja. Policija primi više od 20 hiljada prijava, a centri za socijalni rad registruju više od 9 hiljada žrtava nasilja u porodici. Prema nepotpunim podacima Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana, u Vojvodini je tokom prošle godine policija intervenisala u više od četiri hiljade slučajeva nasilja u porodici u kojima su najčešće žrtve bile žene, a počinioci njihovi sadašnji ili bivši partneri. Nažalost, i ove godine u porodičnom nasilju ubijeno je više desetina žena.
Radimo zajedno za muškarce i dečake – moto je ovogodišnjeg obeležavanja Međunarodnog dana muškaraca
Međunarodni dan muškaraca – 19. novembar prilika je da se ukaže na problem zdravlja muškaraca i dečaka, unapređenje rodnih odnosa i promovisanje ravnopravnosti i uputi poziv muškarcima da se uključe u promovisanje rodne ravnopravnosti, jer bez partnerskog pristupa izgradnji sveta jednakih mogućnosti žene ne mogu dostići ravnopravnost.
Tim povodom Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman ukazuje na potrebu promovisanja i donošenja programa u čijem središtu će biti preventivne zdravstvene aktivnosti za očuvanje zdravlja muškaraca, kao i reproduktivnog zdravlja i žena i muškaraca. Uspostavljanje partnerstva muškaraca i žena neophodno je kako bi se unapredilo zdravlje svih. Muškarci i žene, kao donosioci odluka, mogu u znatnoj meri da poprave trenutnu sliku, tako što će prilikom planiranja zdravstvenog budžeta predvideti veća sredstva i više pozitivnih mera u svim oblastima od značaja za zdravlje žena i muškaraca, boljom preventivnom zaštitom u vidu sistematskih pregleda, boljim uslovima i metodama lečenja.
Ovogodišnji Svetski dan deteta, 20. novembar, obeležava se u svetlu 25 godina od usvajanja Konvencije o pravima deteta. Konvencija je tada predstavljala novinu u međunarodnom pravu jer je bila prvi međunarodni dokument koji se posebno bavio decom.
Konvenciju o pravima deteta je do danas ratifikovalo oko 200 država članica UN, među kojima je i Republika Srbija, koja je ratifikovala i dva Opciona protokola uz ovu Konvenciju. U aprilu ove godine stupio je na snagu i treći - Opcioni Protokol na Konvenciju o pravima deteta o komunikacionom postupku iz 2012. godine. Navedenim protokolom prvi put se pruža mogućnost da dete samo zatraži zaštitu svojih prava pred međunarodnim, neutralnim autoritetom, a ne isključivo pred domaćim sudom ili drugim nadležnim državnim organom.
