Obeležavanje Međunarodnog dana porodice odražava jasan stav svih članica Ujedinjenih nacija prema pitanju različitih oblika porodica, a u okviru toga ravnopravnosti polova i prava žena na ravnopravnu mogućnost zapošljavanja i podjednaku podelu poslova u roditeljstvu. To podrazumeva jednaka prava žena i muškaraca u porodici, odgovorno roditeljstvo oba partnera, zajedničko donošenje odluka u okviru ekonomskog partnerstva, podelu poslova unutar domaćinstva, zajedničko donošenje porodičnih odluka, kao i poštovanje odluke oba partnera o potomstvu. Ovaj dan je prilika i da se analiziraju promene koje su nastale u porodici, ali i za podizanje svesti javnosti o različitim pitanjima u vezi sa porodicom, uključujući i nasilje u njoj, kao najrašireniji vid kršenja ljudskih prava, a prvenstveno prava na slobodu, fizički integritet i pravo na život.
Odlukom Saveta Evrope, donesenoj u Milanu 1985. godine, 9. maj se obeležava kao Dan Evrope. To je dan u kome se građanima nizom manifestacija nastoje približiti ideja i vrednosti Evrope. 9 maj je, međutim, i Dan pobede nad fašizmom. Dok Dan pobede treba da nas opomene na užas fašizma, Dan Evrope treba da nas podseti da je antifašizam sastavni deo identiteta moderne Evrope.
Podsećajući na simboličku važnost 9. maja, Pokrajinski ombudsman želi da upozori javnost da u uslovima krize, zaoštrene borbe za oskudna društvena dobra, sve većeg jaza između bogatih i siromašnih, nesigurnosti i osećaja besperspektivnosti privlačnost Evrope počinje da bledi.
Svestan da kriza smanjuje socijalnu osetljivost na probleme i patnju drugih ljudi, Pokrajinski ombudsman izražava svoje čvrsto uverenje da ogromna većina građana Vojvodine u miru, jednakosti, slobodi, pravdi, ljudskim pravima, vladavini prava i demokratiji vidi okvir koji im omogućuje da, na što potpuniji način, zadovolje potrebe, ostvare interese, očuvaju i unaprede svoj identitet.
Povodom 8. aprila, Svetskog dana Roma, Eva Vukašinović, zamenica pokrajinskog ombudsmana za zaštitu prava nacionalnih manjina, prilikom gostovanja na jutarnjem programu RTV je izjavila da su uočljivi pomaci u poboljšanju položaja Roma, ali da i dalje postoji niz problema sa kojima se suočavaju pripadnici ove manjine. Iako je usvojena Strategija za unapređenje položaja Roma i prateći akcioni planovi za njeno sprovođenje, problemi u obrazovanju, u oblasti stanovanja, zapošljavavanja i zdravstvene zaštite, čine i dalje položaj ove manjine veoma teškim. U Dekadi Roma naglasak je stavljen na pomenute četiri oblasti, jer je procenjeno da su od posebne važnosti kako bi se razbio začarani krug siromaštva u kome se kreću pripadnici romske zajednice.
Postizanje rodne ravnopravnosti i stvaranje jednakih mogućnosti za žene i muškarace od suštinskog je značaja za razvoj demokratije i svakog društva, pa se borba za ljudska prava žena smatra borbom za dobrobit celog društva.
Uprkos značajnom napretku u oblasti ravnopravnosti polova i ženskih ljudskih prava, od usvajanja međunarodnih dokumenata na globalnom nivou, do državnih, regionalnih i lokalnih propisa, strateških okvira i planova aktivnosti, kao i aktivnosti organizacija civilnog društva i ženskih grupa u lokalnim zajednicama širom sveta, ekonomska neravnopravnost žena se i u 21. veku još nalazi u samom korenu svih drugih oblika kršenja prava žena po osnovu njihovog pola, bračnog i porodičnog statusa i materinstva.
Upotreba i negovanje maternjeg jezika jedno je od ključnih prava iz korpusa kulturnih prava koje određuju Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina i Evropska povelja o regionalnim ili manjinskim jezicima. Danas se širom sveta govori oko 6.000 jezika. Statistika govori da se u proseku svake dve nedelje ugasi po jedan jezik, a procenjuje se da će do kraja 21. veka više od polovine ovih jezika odumreti.
Nacionalne zajednice u Srbiji uživaju kulturnu autonomiju koja podrazumeva i ostvarivanje niza prava u vezi sa upotrebom maternjeg jezika: pravo na službenu upotrebu jezika i pisma, pravo na obrazovanje i informisanje na maternjem jeziku, kao i čitav niz drugih prava u oblasti kulture značajnih za očuvanje i negovanje njihove tradicije i identiteta.
Budući da je Vojvodina jedan od etnički najšarolikijih regiona u našoj zemlji i Evropi, naročita pažnja poklanja se ostvarivanju ovih prava. U radu pokrajinskih organa u službenoj upotrebi je šest jezika, dok Javni radiodifuzni servis Radio-televizija Vojvodine emituje program na devet jezika. Jezici koji se govore na teritoriji Vojvodine neguju se u nastavi od najranijih uzrasta, kao i putem aktivnosti brojnih kulturnih udruženja, dok je u čak 39 od ukupno 45 jedinica lokalne samouprave u Pokrajini uz srpski jezik i ćiriličko pismo u službenoj upotrebi jedan ili više jezika nacionanalnih zajednica koje žive u Vojvodini.
