Влада Србије је прошле године 18. мај прогласила за Дан сећања на убијене жене, жртве насиља.
Годину дана након тога, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања саопштава да је у Србији од почетка године убијено 18 жена.
Ако имамо у виду да је прошле године у породично-партнерским односима страдало 29 жена, овогодишња бројка делује застрашујуће. Она говори да је живот жена постао веома јефтин. Његову вредност не обара само насиље партнера и виолентог члана породице, него и неефикасност државних органа да, правовременом реакцијом, спрече најгори исход.
Изгледа да се полако навикавамо на то да је насиље над женама саставни део опоре свакодневице и да је оно у животима жена, судећи према истраживањима, капиларно присутно. Оно, на тренутак, у случају спектакуларног убиства постане предмет јавне пажње, да би после неколико дана било потиснуто, а пажња јавности преусмерена на друга, мање узнемиравајућа збивања.
Број убијених жена шаље друштву поруку да није довољно само препознати насилника. Друштво и његове институције морају бити корак испред њега, јер од тог корака зависи судбина жена које трпе насиље. Заостајемо за људски живот, а то као појединци, друштво и заједница не смемо себи дозволити.
Сутра ће у Србији разним манифестацијама бити обележен 17. мај - Међународни дан борбе против хомофобије и трансфобије.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман сматра веома забрињавајућом чињеницу да је у Србији, 28. година након што је Светска здравствена организација хомосексуалност уклонила из Међународне класификације болести, хомофобија још увек доминантан однос према истополно оријентисаним особама.
Снажно привржен идеји да се људска бића рађају слободна и једнака у достојанству и правима, Покрајински заштитник грађана – омбудсман подсећа да су сви грађани и грађанке ове земље равноправни и да је држава Србија дужна да штити њихова уставом загарантована права.
Ни једног тренутка не доводећи у питање важност медија, Покрајински заштитник грађана – омбудсман апелује на новинаре и уреднике медија да не подилазе сензационализму и предрасудама, када се баве питањем сексуалних мањина, него да поштују достојанство, права и приватност свих.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман сматра посебно важним и следеће:
Манифестативни карактер обележавања 17. маја можда приличи етаблираним демократијама и друштвима са снажном и у навикама грађана укорењеном демократском политичком културом, те системом вредности који снажно фаворизује права појединца. У друштвима у којима је хомофобија присутна и у којима наилази на разумевање, ако већ не и на отворену подршку, од државних органа се очекује да енергично реагују на сваки испад.
Од правовремености, одлучности и ефикасности те реакције зависи и статус људских права у друштву. Морамо бити свесни чињенице да нису хомофоби ти који идеју људских права претварају у фразу. Људска права се претварају у мртво слово на папиру сваки пут када не реагујемо на увредљив говор, дискриминацију и насиље над, у овом случају, припадницима ЛГБТ популације.
Породица дели судбину друштва. Периоди криза, нарочито тако дуготрајних криза, као у случају наше земље, директно се одражавају на функционисање породице. Борба за оскудне ресурсе, какво је запослење, одражава се и на односе унутар породице, у којој онда, уместо односа заснованих на узајамном поштовању и равноправном достојанству, уместо сигурног уточишта и простора добробити (економске, социјалне, културне, личне…), породица постаје несигурно и небезбедно место у ком јачају ауторитарни обрасци у односима у чијој је основи неравноправна расподела моћи. Широко распрострањено насиље у породици и у друштву најбоље илуструје наведено. Подаци које Покрајински заштитник грађана већ 10 година прикупља од институција надлежних за поступање у случајевима породичног насиља, потврђују, из године у годину, да су жене и деца у 90 одсто случајева жртве. Настојања државе и институција да решавају проблем насиља у породици, приметна су, али далеко од тога да дају задовољавајуће резултате. На основу података институција, Покрајински омбудсман уочио је да сам почетак примене Закона о спречавању насиља у породици допринео видљивости и заштити жена жртава насиља у породици, а да су деца она која су невидљива и незаштићена. Истовремено, у поступцима Покрајинског омбудсмана у вези са заштитом деце од вршњачког насиља, најчешће буду утврђени пропусти у поступању надлежних органа, а неретко се дешава да родитељи, незадовољни и разочарани у институције, објаве случај у медијима, чиме сами доприносе даљем ризику детета од насиља и излажу га ретрауматизацији.
У друштвеним околностима у којима влада несигурност, а сам систем није кројен по мери породице, ова важна друштвена заједница изложена је и другим ризицима, почев од тешкоћа у вези са задовољавањем основних егзистенцијалних потреба својих чланова, преко проблема у остваривању права на квалитетну здравствену и социјалну заштиту, образовање и рад, па све до тога да и запослени родитељи тешко успевају да ускладе своје породичне и професионалне обавезе, а млади одрасли чланови одлажу заснивање своје породице. Изазови су утолико већи уколико је реч о самохраним и једнородитељским породицама, старачким домаћинствима, материјално и социјално угроженим породицама, мигрантским и избегличким породицама.
Данас је у нашем друштву посебна пажња посвећена демографском паду становништва, а држава је прошле године усвојила нов Закон о подршци породици са децом. Усклађивање рада и родитељства, односно породичног и професионалног живота, било је полазна основа за доношење овог закона, јер се без системске подршке родитељима не може очекивати повећање наталитета. Као најзначајнија новина закона истиче се увођење новог права на остале накнаде по основу рођења, неге и посебне неге детета, које ће омогућити већем броју жена да по први пут остваре права на финансијску подршку у периоду по рођењу детета. Међутим, повремена и једнократна новчана средства нису довољне, потребне су корените промене у свим сегментима друштвеног живота усмерене на оснаживање родитеља и радно способних чланова породице. Неке од мера које би томе допринеле су увођење флексибилног радног времена, пружање подршке родитељима у обезбеђивању одговарајуће неге и здравог развоја њихове деце, отварање већег броја предшколских установа и програма за рад с децом и подршку породици, промовисање већег степена укључивања очева у бригу о деци и равноправног учешћа мушкараца и жена у породичним обавезама, укључујући и бригу о старијим члановима породице, као и јачање капацитета институција за заштиту деце од неадекватног родитељског старања.
Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је 1993. године резолуцију којом је 15. мај прогласила Светским даном породице. Од тог дана, широм света овај датум се обележава с циљем да се укаже на значај и повећа знање о социјалним, економским и демографским процесима који утичу на породицу и породичне вредности.
Ништа нас више, као припаднике човечанства, не уједињује као жеља за животом у здрављу. Када се јави потреба за оздрављењем, ништа друго више није важно, ни боја коже, ни пол, ни национална припадност, ни друштвено порекло, ни имовно стање, ни политичко или друго уверење.
Из овог разлога и све носиоце друштвених промена треба да води највиши заједнички интерес свих ка непрестаном подизању стандарда који омогућава физичко, ментално и социјално благостање. Управо зато Покрајински заштитник грађана ће у 2018.години нарочито пратити ефекте афирмативних мера са чијом применом су одговорни органи и установе Аутономне покрајине Војводине започели кроз финансијско улагање у здравствени систем и организовање здравствених служби са циљем изналажења ефикасних и целисходних начина остварења права на здравствену заштиту.
Од обележавања првог Светског дана здравља - 7. априла, и поред развоја система здравствене заштите и достигнућа савремене медицине, тема под којом је те давне 1950. године овај значајан датум обележен – Упознајте свој здравствени систем (Know your Health Services), чини се једнако актуелна и данас. И 68 година касније, омбудсман препознаје неинформисаност, непознавање права и обавеза, као корен проблема у овој области. Ова мањкавост постоји код корисника здравствене заштите, али и на страни здравствене службе.
Пацијент има право на доступну, благовремену и квалитетну здравствену заштиту, у складу са својим здравственим стањем и утврђеним стручним стандардима, а у границама материјалних могућности система здравствене заштите. Ово укључује право на заказивање прегледа, дијагностичких процедура, као и других медицинских мера и поступака у најкраћем могућем року.
Мада су поменути рокови конкретизовани, те институти и механизми остваривања права, као и супсидијарни методи које је доносилац прописа сјајно осмислио као екстензивни и корективни елемент остварења здравствене заштите, и даље у служби реалистичког оквира „у границама материјалних могућности система здравствене заштите“, детаљно су прописани и разрађени, па ипак доступност здравствене заштите данас није на задовољавајућем нивоу.
Резултате истраживања о овом аспекту остваривања права на здравствену заштиту, Покрајински заштитник грађана недавно је објавио, те користи прилику да Светски дан здравља обележи тако што ће поново позвати све учеснике у здравственој заштити – здравствену службу, организацију за здравствено осигурање, органе, установе и организације Републике Србије, АП Војводине и јединица локалне самоуправе, али и остале актере друштвене бриге за јавно здравље, као што су средства јавног информисања, удружења грађана, стручна јавност и појединци, да се упознају са садржином извештаја како би своја знања, вештине и активности адекватно усмерили на постизање ефикасније примене законом утврђеног права на информисање пацијента о здравственој служби и начину како да је користи, те на заштиту и унапређење поштовања начела јавности које се остварује правом осигураних лица на све врсте информација у вези са правима из обавезног здравственог осигурања и поступцима за остваривање тих права.
И овогодишњи Међународни дан жена дочекујемо без новог закона о родној равноправности, али зато суочени са новим и веома забрињавајућим таласом насиља. Од почетка године до данас у Србији је убијено девет жена.
Насиље над женама само је један од проблема на који Покрајински омбудсман годинама фокусира пажњу јавности. Поред овог, постоји и низ других проблема које треба енергично решавати, као што су неједнакост у зарадама за једнаки рад, асиметрија у власничким правима, недовољна заступљеност жена у извршној власти, условљавање права, сексизам, дискриминација и други.
По мишљењу Покрајинског омбудсмана, на Међународни дан жена треба подсећати због његовог еманципаторског садржаја. Захтеви које су испостављале жене никада се нису сводили само на економска права - на боље радне услове, краће радно време и веће плате, него и на право гласа. И не само на права жена, него и на забрану експлоатације дечијег рада. Солидарност на коју су се позивале жене у борби за своја, али и права других потиснутих и маргинализованих група, једна је од претпоставки успешне борбе за родну равноправност.
Идеја да су сва људска бића једнака у достојанству и људским правима значи да свако од нас може допринети унапређењу једнакости. А како личности из света филма, музике и спорта могу допринети родној равноправности говориће се данас у Југословенској кинотеци, на скупу којим симболички започиње реализација пројекта „Кључни кораци ка родној равноправности“.
Скупу ће присуствовати и Снежана Кнежевић, заменица покрајинског омбудсмана за равноправност полова, а присутнима ће се обратити Зорана Михајловић, потпредседница Владе Србије и председница Координационог тела за родну равноправност, Јадранка Јоксимовић, министарка за европске интеграције, Сем Фабрици, шеф Делегације ЕУ у Србији и Сабин Фрејзер, заменица регионалне директорке УН Wомен из Инстанбула.
