Изражена забринутост грађана за будућност насељених места у сеоским срединама, у којима се број становника убрзано смањује због одсељавања радно способног становништва, нарочито младих у репродуктивном периоду, обележила је овогодишње посете институције Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана насељеним местима на територији АП Војводине. Притужбе грађана на лош материјални положај услед изузетно ограничених могућности запошљавања и остваривања прихода указују на један о кључних разлога због којих се становници мањих места у Војводини одлучују да живе у градовима или, још чешће, да се одселе у иностранство и са собом поведу целу породицу.

Током ових посета, грађани су указивали и на то да се у Републици Србији, односно на територији АП Војводине питању популационе политике не приступа стратешки чак ни на локалном нивоу, упркос томе што у Програму демографског развоја АП Војводине значајно место заузима део који се односи на подстицање јединица локалне самоуправе на већу активност у овој области. Покрајински заштитник грађана – омбудсман је још 2014. године, у истраживању о локалним популационим политикама, указао на то да ни две трећине војвођанских локалних самоуправа тада није имало усвојену локалну стратегију социјалне заштите, док око трећина њих није имала нити овај, нити друге стратешке документе у области популационе политике. Усвајање и - што је најважније - спровођење мера садржаних у оваквим документима ублажило би негативна демографска кретања, уз спровођење одговарајућих мера и у области запошљавања и образовања.

Имајући у виду, међутим, смањивање буџетских средстава на свим нивоима током протекле две године, сасвим је извесно да се ситуација вези са пружањем подршке породицама са децом и другим мерама популационе политике није битно променила. На то указују и информације добијене од грађана, који су током разговора са заменицама покрајинског заштитника грађана - омбудсмана истицали нарочито тежак положај појединих категорија становништва у сеоским срединама - младих, жена свих узраста, незапослених и издржаваних лица, као и особа које услед нарушеног здравственог стања често или стално користе услуге установа здравствене и социјалне заштите, а које су им тешко доступне због удаљености од њиховог места становања или због тога што услед сиромаштва те услуге не могу себи да приуште.

Препоруке које су јединицама локалне самоуправе упућене 2014. године релевантне су и данас. Потребно је анализирати демографску слику локалне средине, идентификовати ресурсе који у њој постоје, успоставити институционални оквир за спровођење локалне популационе политике и међусекторску сарадњу. Локалне мере популационе политике потребно је дефинисати имајући у виду и њену родну димензију и обезбедити средства за спровођење ових мера. Родној димензији популационе политике посвећен је и овогодишњи Светски дан становништва, који се бавидруштвеним улагањем у развој свести девојчица у тинејџерском узрасту, међу којима је још увек значајан број оних којима је ускраћена могућност остваривања основних људских права, попут права на информисаност о сопственим правима, на здрав живот или на образовање.

Према подацима УНИЦЕФ-а и Републичког завода за статистику из 2014. године, око 4 процента младих жена у Србији узраста 15-19 година су тренутно удате или живе у ванбрачној заједници. Код жена из најсиромашнијих домаћинстава тај проценат је 9 посто. Међу женама старости 20–49 година, 7 процената се удало пре навршене 18. године живота. Међу младим женама старости 15–19 година из ромских насеља, скоро половина су тренутно удате, али тај показатељ је још већи (52 процента) код жена из најсиромашнијих домаћинстава и са основним образовањем. Пре навршене 15. године удала се готово петина девојака и жена узраста 15–49 година, док се готово две трећине жена старости 20–49 година удало пре навршене 18. године.

Светски дан становништва, 11. јул установљен је 1989. године на иницијативу Фонда за развој Уједињених нација (UNDP), чији програми су одувек били усмерении ка пружању подршке девојчицама - ка укидању праксе склапања дечјих бракова и смањењу број трудноћа међу малолетницама, а посебно ка томе да се оне довољно оснаже како би на основу поузданих и научно заснованих информација могле одлучивати о свом здрављу и животу.

Особе изложене тортури, мучењуи другимоблицима нехуманог и нечовечног поступањажртве су најгрубљег кршења основних људских права. Због суровости оваквих поступака не изненађује то да се о њима нерадо говори изван стручних кругова, једнако као и о траумама жртава и њихових најближих. Тортура и други видови нечовечног понашања заступљенији су у друштвима у којима је смањена свест појединаца о потребама и правима посебно рањивих друштвених група. Са друге стране, институције за заштиту људских права дужне су да указују како на права особа које су под нарочитим ризиком да постану жртве тортуре и других видова нехуманог понашања, тако и на мањкавости система њихове заштите, који би у себи требао да садржи и механизме за превенцију ове појаве.

Кориснице и корисници установа социјалне заштите су и особе чије здравствено стање је такво да може довесто до њиховог самоповређивања или повређивања других лица у њиховом окружењу. Упркос томе, установе социјалне заштите у Републици Србији, односно Аутономној покрајини Војводини још увек немају посебан правилник за примену мера физичког спутавања и изолације корисника. На ову чињеницу, као и на начине како се у недостатку првилника поступа у овим установама, институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана указала је још прошле године у истраживању „Примена мера физичког спутавања и изолације у установама социјалне заштите у АП Војводини”.

Резултати истраживања указују на то да се рестриктивније мере физичког спутавања и изолације корисника и корисница ретко примењују и то само у случају особа које би својим понашањем могле угрозити сопствену или безбедност других лица. Међутим, у недостатку правилника, поступак одлучивања о примени ових мера, као и начин њихове примене, разликује се од установе до установе. Овакво стање, односно недовољна правна уређеност примене мера физичког спутавања и изолације у установама социјалне заштите, представља озбиљан проблем запосленима у њима. Ове мере односе се на ситуације у којима је, због болешћу узрокованог, неконтролисаног и опасног понашања корисника, њихову слободу кретања потребно привремено ограничити у њиховом најбољем интересу, имајући у виду како људска права самих корисника над којима се одговарајућа мера примењује, тако и безбедност особља установе које ове мере спроводи. Осим што би обезбедила обавезност и једноообразност поступања по одговарајућим нормама, директори установа социјалне заштите сматрају да би одговарајућа регулатива знатно смањила и простор за грешке и арбитрарности.

Поводом 26. јуна, Међународног дана подршке жртвама тортуре, Покрајински заштитник грађана - омбудсман позива надлежне да, у сарадњи са стручњацима у области здравствене и социјалне заштите и људских права, у најскорије време израде и усвоје одговарајући правилник за примену мера физичког спутавања и изолације корисника у установама социјалне заштите, који ће не само унапредити квалитет услуга у овим установама, него допринети и превенцији тортуре, мучењаи другихоблика нехуманог и нечовечног поступања према једној од најрањивијих друштвених група о чијим правима и начину живота се у јавности мало зна и говори.

Према подацима институција надлежним за решавање проблема насиља у породици, а које Покрајински заштитник грађана - омбудсман прикупља већ 10 година, око 20 одсто деце и младих до 18 година непосредно трпи насиље од родитеља и/или чланова породице, док су у 80 одсто укупног броја случајева насиља у породици деца његови сведоци и увек секундарне жртве.

Међу притужбама Омбудсману у области заштите права детета, у великом броју случајева су и оне у којим се родитељи током и након развода брака споре око старатељства над дететом. Отворени конфликти између бивших супружника/партнера негативно се одражавају на децу и тиме што током ових поступака потребе деце подређују својим интересима,оптужујући се међусобно и манупулишући како дететовим положајем, тако и његовим најбољим интересом и осећањима.

Покрајински омбудсман сваке године заприми и немали број притужби у вези са случајевима вршњачког насиља, а у последње време повећао се и број притужби родитеља који указују на то да су деца изложена насиљу од стране наставника и запослених у васпитно-образовним установама. У закључцима истраживања о спречавању насиља у школама које је Покрајински омбудсман спровео 2012. године, наводи се да, упркос законодавном оквиру који то предвиђа, ученици не уживају одговарајући степен заштите од насиља, да су недовољно укључени у вршњачку подршку, а у свега 40 одсто школа тек део запослених је прошао обуку о вршњачком насиљу.

Деца су нажалост и најрањивија група корисника интернета. У истраживању Покрајинског омбудсмана „Експлоатација деце на интернету”, спроведеном 2012. године у оквиру истоименог пројекта, утврђено је да запослени у институцијама и установама које се баве децом немају довољно стручног знања у овој области и указано је на потребу за њиховом континуираном обуком о насиљу над децом путем информационих и комуникационих технологија.

Покрајински омбудсман истиче и посебно тежак положај деце миграната која путују без пратње, или током пута бивају одвојена од родитеља, старатеља или друге особе одговорне за дете. Ова деца, као и деца која просе, деца улице и деца из сиромашних породица посебно су рањива и под већим су ризиком од сексуалне и радне експлоатације и других врста злоупотребе и насиља. Посебно је забрињавајуће то што су институције,у којимаова деца могу да остваре своја права у области здравства, социјалне заштите и образовања, завећину њих недоступни.Наиме, ова деца врло често немају ни основна лична документа,те тако у очима државних институција она немају идентитет и не постоје.

У поступцима у којима постоје сазнања о посредном или директном насиљу над децом и према њима, Покрајински омбудсман указује надлежнима на потребу за међуинституционалном и међусекторском сарадњом будући да она у оваквим случајевима често изостаје. Потребно је да образовне и установе здравствене, и социјалне заштите, као и правосуђе у свим случајевима насиља над децом и њиховог занемаривања или злостављања предузму неодложне мере, да обавештавају једни друге о оваквим случајевима и да координирано поступају, руководећи се сваки пут најбољим интересом детета. Много више пажње потребно је посветити превентивним мерама, као и стручно-психолошкој подршци родитељима и особама одговорнима за дете.

Резолуцијом Уједињених Нација из 1982. године, 4. јун проглашен је за Међународни дан деце невиних жртава агресије. Сврха обележавања овог дана је да се јавности укаже на патњу деце широм света узроковану њиховим физичким, менталним и емоционалним злостављањем.

Одрастање детета у породичном окружењу у којем се негују љубав и разумевање неопходно за целокупан и складан развој личности детета основна је порука резолуције Уједињених нација којом је установљен Међународни дан родитеља.

Данас је, међутим, велики изазов за родитеље да ускладе приватан и пословни живот, имајући у виду савремене токове пословања с једне и услове у којима још влада традиционално схватање родних улога, с друге стране.  

Овакве околности се посебно негативно одражавају на жене које се у друштву првенствено виде као мајке и особе које брину о деци и другим члановима домаћинства. Стереотипно схватање улога мушкараца и жена утиче на неравноправну расподелу одговорности између њих у породици. Истовремено, у пословном окружењу жена која је и мајка у већем је ризику од застоја и немогућности напредовања на радном месту јер чешће користи боловање и одсуствује с посла због обавеза према деци. Док је на породиљском одсуству и одсуству ради неге детета, које значајно чешће користи иако на одсуство ради неге детета право има и мушкарац, жена остаје неоцењена, послодавци је ређе или уопште не позивају и не упућују на додатне обуке што такође утиче на могућност напредовања, али и на њено самопоуздање и мотивацију за рад. Напослетку, жене су спремније да раде и за нижу плату и да се одричу развоја своје каријере како би одговориле очекивањима, а истовремено обављају више сати неплаћеног кућног рада.

Усклађивање пословног и приватног живота је проблем који директно погађа појединке и појединце са родитељским обавезама, али се одражава и на послодавце и целокупно друштво. Држава и послодавци треба да препознају овај проблем и обезбеде организовану подршку породицама с децом, односно родитељима, како материјалну, тако и развијањем различитих услуга, пре свега стручно-психолошких. Реч је о услугама које би олакшале терет који породице с децом имају и које би смањиле психолошку и економску цену родитељства.

Покрајински заштитнк грађана – омбудсман позива надлежне и одговорне на свим нивоима власти, као и послодавце да раде на стварању породично одговорне политике и да предузимају мере које осигуравају равноправност приликом запошљавања, али и развој каријере без обзира на родитељство и пол. С тим у вези, очеве је могуће подстицати и подржавати да користе одсуство с рада ради неге детета, омогућити прилагођавање радног времена и услова рада запосленима са породичним обавезама, подстицати мајке да не одустају од пословних циљева и развоја каријере због породичних обавеза. На тај начин, као друштво размишљамо и о социјалној одговорности, те пружајући одговарајућу подршку родитељима, заједно радимо на креирању и развоју окружења одговорног према деци.

Међународни дан родитеља установљен је 2012. године Резолуцијом Генералне скупштине УН у знак захвалности родитељима широм света за њихову несебичну посвећеност деци и бригу о њима.

Поводом Међународног дана нестале деце Покрајински заштитник грађана – омбудсман скреће пажњу на неке од ситуација које представљају ризик за отмицу или нестанак деце, као и на потребу да надлежне институције увек и правовремено решавају ове проблеме.

Имајући у виду актуелну избегличку кризу, посебно указујемо на чињеницу да је један број деце миграната без пратње родитеља, старатеља или познате особе, као и да велик број деце у току миграционих кретања буде раздвојен од родитеља, због чега су ова деца су у посебном ризику од отмица и трговине људима.

Дужи низ година у нашој земљи актуелан је и проблем несталих беба. Почетком године одржана је последња јавна расправа о Нацрту закона о поступку утврђивања чињеница о положају новорођене деце за коју се сумња да су нестала у нашим породилиштима. Иако пролази већ трећа година откако је  Европски суд за људска права наложио Републици Србији да успостави механизме за обезбеђење појединачног обештећења свим родитељима који су се нашли у овој ситуацији, решење ових случајева се одлаже и неадекватно решава.

Покрајински омбудсман указује и на случајеве који се, на први поглед, не доводе у везу с отмицом деце али су често разлози за пријаву нестанка детета. Реч је о незаконитој промени пребивалишта детета или путовања детета у иностранство с једним родитељем без сагласности другог родитеља.

Напослетку, скрећемо пажњу и на ново решење из Закона о полицији, према коме полиција одмах по сазнању спроводи мере трагања за лицима чији је нестанак пријављен, што је важан корак ка успоствљању адекватније заштите деце и лица за која се сумња да су нестала .

Покрајински омбудсман очекује да ће надлежни органи посвећено радити на решавању ових проблема за које родитељи и јавност оправдано показују велико интересовање, али да ће уложити и више напора на стварању услова да до оваквих ситуација што ређе долази.