Насиље и дискриминација најзначајнији су проблеми ЛГБТ особа иако је дошло до одређених помака у статусу њихових људских права, као што је могућност окупљања, односно одржавања Параде поноса. Међутим, хомофобијаи трансфобија још су изузетновисокиу Србији. Сва истраживања потврђују да скоро две трећине грађана сматра даје хомосексуалностболест, више од половине да је товелика опасностза друштво, а петина их поистовећује с криминалцима које треба кажњавати. У поређењу са ранијим годинама, у истраживању спроведеном 2015. повећан је проценат грађана који не подржавају насиље над припадницима ЛГБТ популације, али и даље се око 60 одсто њих не слажуса тим да сухомосексуалцигрупакоја трпикршењеосновнихљудскихправа, укључујући правона живот, физички ипсихо-социјални интегритет, на правну заштиту, слободу окупљања, здравствену заштиту и образовање.
Упркос томе што истраживања јавног мњења показују да је ЛГБТ популација једна од најугроженијих и највише дискриминисаних друштвених група, њени припадници и припаднице недовољно користе могућност заштите посредством независних институција за заштиту људских права. Поводом 17. маја, Међународног дана против хомофобије и трансфобије, Покрајински заштитник грађана - омбудсман упозорава да има примера дискриминације ових особа и институционалне дискриминације на основу личног својства од стране органа управе чија пракса доводи до кршења начела једнакости, односно неједнаког поступања у чијој основи су предрасуде и стереотипи. Зато је у друштву које тешко прихвата различитости значајно што је донета Стратегија превенције и заштите од дискриминације и Акциони план који омогућава реализацију циљева и мера за системску изградњу институционалног и законодавног оквира као и механизама за борбу против дискриминације.
Међународни дан борбе против хомофобије и трансфобије обележава се сваке године 17. маја, а треба да нас подсети и опомене да свакоме припадају људска права без обзира на сексуалну оријентацију. Њиме се обележава дан када је 1990. године Светска здравствена организација хомосексуалност као болест уклонила из Међународне класификације болести.
Фотографија: Интернет
Овогодишњи Међународни дан породице посвећен је обезбеђивању услова за здрав живот и промовисању добробити свих чланова породице, укључујући и старије особе.
Протеклих година, на нивоу државе, АП Војводине и јединица локалне самоуправе на њеној територији, уведене су различите подстицајне мере за побољшање материјалног положаја породица с децом. Предвиђене мере помоћи породици, између осталог, обухватају палијативну негу, посебну здравствену заштиту деце, трудница и породиља, обезбеђивање личног пратиоца детету и ученику у области социјалне заштите. Уз то, у области радних односа жене имају право и на накнаду зараде за време породиљског одсуства и одсуства ради неге детета. Међутим, искуства грађана који се Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману обраћају својим притужбама, као и анализе и истраживања која је институција спровела у надлежним органима управе и службама, сведоче о томе да ове мере нису значајније допринеле оснаживању породице, нити ублажиле економску и психолошку цену родитељства.
У Годишњем извештају за 2015. годину, Покрајински заштитник грађана - омбудсман указује на то да је у Републици Србији дошло до погоршања целокупне социјалне ситуације становништва и повећања сиромаштва, што за собом повлачи низ других проблема, те напослетку и угрожавање људских права. Породица у оваквим друштвеним околностима изложена је низу ризика, почевши од потешкоћа у вези са задовољавањем основних егзистенцијалних потреба својих чланова, преко проблема у остваривању права на квалитетну здравствену и социјалну заштиту, образовање и рад, па све до тога да и запослени родитељи тешко успевају да ускладе своје породичне и професионалне обавезе. Ове околности погађају све чланове породице, а нарочито децу, жене и старије особе. Изазови су утолико већи уколико је реч о самохраним и једнородитељским породицама, као и старачким домаћинствима.
Узајамни однос породице и друштва је динамичан, а промене које се дешавају у њима функционишу по принципу повратне спреге. Развијена друштвена заједница налаже креирање и унапређење програма и прописа по мери породице и интересу добробити свих њених чланова појединачно. То подразумева и јачање капацитета локалних заједница за пружање подршке породици, али и конкретне и корените промене у свим сегментима друштвеног живота усмерене на оснаживање родитеља и радно способних чланова породице. Неке од мера које би томе допринеле су увођење флексибилног радног времена, пружање подршке родитељима у обезбеђивању одговарајуће неге и здравог развоја њихове деце, промовисање већег степена укључивања очева у бригу о деци и равноправног учешћа мушкараца и жена у породичним обавезама, укључујући и бригу о старијим члановима породице.
Поруке којима се обележава 9. мај, Међународни дан победе над фашизмом и Дан Европе, данас су једнако актуелне као и у време када су се одиграли догађаји који су довели до тога да овај датум буде међународно препознат.
У светлу европских интеграција, Дан Европе грађанкама и грађанима се доима као актуелнији, будући да се односи на нешто у шта су и сами укључени, чему и сами свакодневно сведоче. Измене и осавремењавање прописа, као и иновације у функционисању органа управе чине тек мали, али јавности очигледан део настојања да савремена Европа, од пуког геофизичког, прерасте у складно функционишући социокултуролошки и политички простор. Остваривање, заштита и унапређење људских права на том путу и даље остају један од највећих изазова, нарочито са аспекта примене и поштовање начела добре управе и функционисања правне државе.
Данашња европска и домаћа кретања, нарочито у светлу прилива великог броја избеглица и миграната, једнако релевантним чине и Међународни дан победе над фашизмом. Више од седам деценија од дана који у савременом свету симболизује победу над идеологијом заснованом на дискриминацији и кршењу људских права, европским простором поново одзвањају захтеви за пооштравање услова за улазак у земље Европске уније, подизање ограда, затварање граница и депортације.
Одговорност за садржај поруке 9. маја лежи на свакој грађанки и грађанину који себе доживљава становником савременог европског простора, оног чијем стварању су допринела оба догађаја која се овог дана обележавају. Од грађана Европе зависи да ли ће се 9. мај у будућности обележавати више као празник цивилизацијског напретка, или борбе против ретроградних идеја.
Као и претходне године, овогодишње обележавање 3. маја, Међународног дана слободе медија пратиће, барем према извештају Фридом хауса, констатације о забрињавајућој ерозији медијских слобода.
До подривања медијских слобода у једном друштву доводе активности различитих актера – политичара, оглашивача, локалних моћника и других. Свима њима потребни су медији: једнима као средство политичке борбе, другима ради рекламе, трећима као огледало приватне моћи.
Ограничавањем медијских слобода не крше само права новинара. Последице рестрикција медијских слобода су далеко шире и погађају све припаднике једне заједнице. Грађанима су потребни медији како би благовремено дошли до објективних и исцрпних информација о заједници у којој живе и активностима њених актера. Право грађана на истинито, потпуно и правовремено обавештавање загарантовано је Уставом Србије. Кршењем тог права грађанима се поред осталог ускраћују информације о приликама у друштву и функционисању власти које су им важне за доношење одлука у неретко хаотичној друштвеној реалности. Тиме се у друштву слабе демократске, а јачају ауторитарне тенденције.
Уверен у важност медијских слобода у очувању мира, друштвеног развоја, дијалога и функционисања демократије, Покрајински заштитник грађана - омбудсман сматра неприхватљивим сваки покушај да се слобода медија ограничи, а аутономија и независност новинара доводе у питање. Користећи прилику да новинарима и медијским посленицима честита њихов празник,Покрајински омбудсман уједно властима скреће пажњу на њихову обавезу да новинарима омогуће да неометано и слободно обављају свој посао, без цензуре, уцена, притисака и страха за своју сигурност и безбедност.
Извештај Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за 2015. годину, али и посете мањим насељеним местима на територији АП Војводине и разговори са грађанкама и грађанима указују на то да су њихова права везана за рад једна од најугроженијих.
Незапосленошћу је у Србији непосредно угрожено око 10 одсто од укупног становништва. Упркос увреженом мишљењу да су данас они који имају било какав посао на неки начин „повлашћени”, њихове могућности избора такође су веома ограничене. Велики број грађана једва да има утицаја на то да ли ће обављати ону врсту посла која одговара њиховој стручној спреми, жељама и способностима. Још мање утицаја запослени имају на то колико и да ли ће за обављени посао уопште бити плаћени, као и на то да ли ће им послодавац уплаћивати порезе и доприносе по основу радног односа.
Запослени у великом броју случајева раде под нехуманим условима, често прековремено, без права на дневни, недељни и годишњи одмор. Накнада за прековремени рад или рад у дане празника такође им се ретко исплаћујуе. Постоји чак и пракса да се, пре ступања у рад, будући запослени приморавају да потпишу тзв. бланко отказе, а које касније послодавци користе да би се решили радника које из било ког разлога сматрају сувишнима или непожељнима. Примање младих жена у радни однос изузетно је отежано из страха послодаваца да ће оне постати мајке и користити породиљско одсуство. Труднице и породиље бивају отпуштене упркос законској гаранцији да радни однос не сме да им престане до повратка са породиљског одсуства. Инспекцијски органи, упркос свему поменутом, не врше контролу послодаваца, синдикати су немоћни. Обесхрабрени оваквом ситуацијом, грађани се ретко и нерадо обраћају надлежним инспекцијама, страхујући да ће изгубити и оно мало прихода које остварјују.
Поводом 1. маја, Међународног дана рада, Покрајински заштитник грађана - омбудсман подсећа на то да кршење права по основу радног односа са собом повлачи и кршење, односно онемогућавање остваривања читавог низа других Уставом гарантованих права грађана. Кршење права запослених по основу рада, али и оних из области пензијског осигурања, заштите физичког и психичког здравља, као и права на здравствену и социјалну заштиту, посредно угрожава и припаднике свих оних друштвених група које, у данашње време можда више него икада раније, највише зависе од прихода радно способних чланова породице - децу, старије, оболеле и друге особе које нису способне за рад.
