Поводом актуелних медијских написа о томе да је у Србији код више деце потврђено присуство малих богиња, Покрајински заштитник грађана – омбудсман изражава забринутост због могућег угрожавања права детета на највиши ниво здравствене заштите а тако и права на живот, опстанак и развој и подржава све релевантне органе и институције у предузимању активности и мера у циљу едукације становништва о значају вакцинације и посебно карактеристикама ММР вакцина.
Омбудсман је претходних година више пута саопштењима указивао на важност вакцинације у остваривању и заштити права детета и организовао јавне трибине са циљем да јавност упозна са научно заснованим и провереним информацијама и тиме допринесе борби против предрасуда и страха од вакцинације, те спречавању слабог обухвата вакцинацијом и настанку епидемија. Омбудсман је упозоравао на чињеницу да обухват деце обавезном вакцинацијом, посебно ММР вакцином, из године у годину опада. Омбудсман подсећа на то да је Институт за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“ објавио да је током првих шест месеци 2021. године ММР вакцину примило само 38,8 одсто деце. Нажалост, према актуелним подацима, обухват ММР вакцине на нивоу Србије износи 74,8 одсто, а жељених 95 одсто није постигнуто ни у једном округу. Посебно забрињава податак да је обухват ММР вакцине у Новом Саду у 2022. години износио само 24 одсто, што сврстава овај град при дну обухвата вакцинацијом у Србији.
Омбудсман подсећа на то да се имунизација, као превентивна мера заштите особа, нарочито деце, од заразних болести давањем вакцина сматра једном од најважнијих јавно здравствених мера чије спровођење има приоритет у односу на спровођење свих других мера у области здравствене заштите Вакцинацијом деце обезбеђује се њихова заштита од последица заразних и потенцијално смртоносних болести. Истовремено, важно је знати да вакцинисане особе не само да штите себе од заразних болести, него спречавају ширење болести унутар заједнице, те се само високим процентом вакцинисаних обезбеђује колективни имунитет. Дугогодишњи висок обухват вакцинама доприноси томе да се неке заразне болести искорене или сведу на ретку појаву.
Спровођење мера заштите становништва од заразних болести законом је утврђено као приоритет у односу на спровођење осталих мера у области здравствене заштите, те је обавезна имунизација (у коју је уврштена и ревакцинација применом ММР вакцине) дефинисана законом као имунизација лица одређеног узраста, као и других лица одређених законом, коју лице које треба да се имунизује, као ни родитељ, не може да одбије, осим у случају постојања медицинске привремене или трајне контраиндикације. Обавезна имунизација посебно је предвиђена као неопходан услов за боравак деце у предшколским и школским установама. Боравак невакцинисаног детета у школи непосредно угрожава право на живот, опстанак и развој све деце. Како је исто резултат занемаривања родитељских дужности да се старају о животу и здрављу и да обезбеде основно школовање детету, у случајевима када ученик уписан у први разред, на дан поласка у школу није вакцинисан, односно није утврђена контраиндикација за имунизацију, о чему је доказе дужан да достави родитељ, школа треба да предузме одговарајуће мере.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман позива све грађане и грађанке, а првенствено родитеље и старатеље да се информишу о вакцинацији деце из проверених извора и на основу научно заснованих чињеница.
Више информација и одговори на бројна питања у вези са вакцинацијом доступни су на страницама Института за јавно здравље Војводине:
Вакцине? - питања и одговори и Вакцине? - Ово је одговор који Вам дају лекари!
Одлуком Генералне Скупштине Уједињених нација 1950. године проглашен је Дан људских права као стални подсетник на постојање људских права и континуинирани развој истих. По питању заштите и реализацике људских права, институције система и грађани и грађанке се налазе на истом, важном задатку.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман поступајући по притужбама грађана, спровођењем истраживања о стварном стању примене и поштовања закона, ширењем свести о људским правима и њиховом значају, кроз едукацију и остале активности настоји да допринесе једнаком и достојанственом третману и равноправном положају свих грађана и грађанки.
Међународни дан борбе против насиља над женама, 25. новембар, прилика је да се још једном укаже на проблем насиља према женама и на важност заједничких настојања у стварању друштвеног и институционалног окружења које не толерише насиље.
У претходном периоду унапређен је законодавни и стратешки оквир у области превенције и заштите од насиља у породици и насиља према женама. Ипак, насиље према женама остаје и даље присутно и распрострањено – процене говоре да је свака трећа жена била жртва неке врсте насиља. Потребно је улагати додатне напоре како би систем заштите и превенције био ефикаснији - поред подразумеване делотворне и благовремене координације и сарадње свих надлежних институција, за превенцију и заустављање насиља кључно је веровати жртвама, оснажити девојке и девојчице, и трансформисати штетне друштвене норме којима се нормализује насиље. Посебна пажња треба да буде посвећена спречавању и заштити од родно заснованог насиља вишеструко маргинализованих група жена - жена на селу, жена са инвалидитетом и Ромкиња.
Потребне су и континуиране едукације професионалаца у органима и установама надлежним за заштиту жена од насиља, а неопходно је и повећати број стручњака, нарочито у центрима за социјални рад. Када постоји пријава на насиље у породици, неопходно је да се хитно спроведе процена ризика за безбедност детета и да се пружи заштита детету преко подршке ненасилном родитељу. Дете које присуствује насиљу у породици мора се препознати као жртва насиља - последице изложености насиљу бројне су и битно утичу на ментално здравље не само оних који су им непосредно изложени, већ и оних који га посматрају.
Као координатор мреже „Живот без насиља“, Покрајински омбудсман континуирано спроводи активности са циљем унапређења капацитета мреже „Живот без насиља“ као и активности у оквиру обележавања међународне кампање „16 дана активизма против насиља над женама“. У сусрет овој кампањи, Покрајински омбудсман је уз подршку Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена (UN Women) организовао састанке за представнике/це правосуђа и полиције, као и за професионалце/ке из центара за социјални рад на тему превенције фемицида - најекстремније манифестације родно заснованог насиља према женама. Састанци су одржани у циљу бољег разумевања динамике, природе и облика фемицида, као и побољшања активности које доприносе бољој процени ризика и ефикасној интервенцији у превенцији фемицида.
Уједињене Нације прогласиле су 1999. године резолуцијом 54/134 25. новембар као Међународни дан борбе против насиља над женама, како би се подигла свест о чињеници да су жене широм света жртве сексуалног, психичког, физичког, породичног насиља, злостављања и многих других видова насиља. Овај датум је одабран као дан сећања на сестре Мирабал (Патрију, Минерву и Марију Тересу) које је брутално убио диктатор Рафаел Трухиљо у Доминиканској републици 1960. године. Овај дан уједно представља и почетак глобалне кампање „16 дана активизма против насиља над женама“, коју обележава преко 1.700 организација широм света, а која траје до 10. децембра, Међународног дана људских права. Циљ кампање је подизање свести јавности и предузимање активности за сузбијање насиља над женама.
Поводом обележавања 15. октобра – Међународног дана жена на селу, Покрајински заштитник грађана – омбудсман подсећа да су жене на селу још увек суочене са бројним проблемима - неплаћеним радом, доминантним родним стереотипима и предрасудама у вези са улогом жене, неадекватним приступом здравству, образовању, социјалним и другим услугама, финансијским и осталим средствима. Жене на селу преоптерећене су пословима у домаћинству, кућни послови и брига о деци и старијим члановима домаћинства послови су којима се готово искључиво баве жене, уз интензивни рад у пољопривреди, док у организацији газдинства углавном имају ограничени приступ приходима, имовини и одлучивању. Мушкарци чине 86 одсто запослених на пољопривредном газдинству, док жене раде у пољопривреди као помажући чланови домаћинства. Иако је њихов допринос немерљив, њихов рад је готово невидљив.
Родни јаз у пољопривреди спречава развој и доприноси одумирању села а укључивање жена са села на тржиште рада представља предуслов локалног развоја – због тога њихово економско оснаживање мора бити приоритет у домену остваривања родне равноправности. За унапређење положаја жена на селу неопходно је континуирано спровођење мера и активности са циљем подизања свести јавности о родној равноправности и промене традиционалних, патријархалних стереотипа о родним улогама. Такође, кључно је удруживање и умрежавање жена са села, подршка раду удружења од стране локалних самоуправа, као и развијање програма самозапошљавања и пружање стручне подршке женама предузетницама.
Препознајући значајан допринос женских удружења унапређењу положаја жена на селу, Покрајински заштитник грађана – омбудсман обележио је Међународни дан сеоских жена посетом Удружењу жена „Велико срце“ у Лазареву.
Ово удружење основано је 2012. године и на његовом челу налази се Миланка Фуртула, која је, за допринос промоцији равноправности полова, добила покрајинско признање „Милица Томић“. Основна делатност удружења, у којем је активно 25 чланица, је економско оснаживање жена у руралним срединама. У фокусу рада Удружења жена „Велико срце“ су едукације о важности економског оснаживања жена у руралним подручјима и јачању свести о економском осамостаљивању, очување традиције и старих заната, подстицање жена да се што више укључују у процесе одлучивања на локалном нивоу у циљу заједничког проналажења начина побољшања свог економског положаја и едукације о свим видовима насиља над женама у породици.
Петнаести октобар установљен је као Међународни дан жена на селу Резолуцијом Генералне скупштине УН из 2007. године, препознајући важну улогу и допринос жена са села унапређивању пољопривредног и руралног развоја, обезбеђивању хране и смањењу сиромаштва у сеоским срединама.
Девојчице широм света и даље се суочавају са изазовима у приступу образовању, заштити њиховог физичког и менталног здравља, посебно заштити која је потребна за живот без насиља. Према подацима УНИЦЕФ-а, скоро једна од четири девојчице узраста од 15 до 19 година не ради и не школује се, у поређењу са једним од десет дечака истог узраста. У временима мира и сукоба, девојчице адолесцентског узраста суочавају се са највећим ризиком од родно заснованог насиља и дечјих бракова, са којима су повезане ране и честе трудноће које осим последица по здравље носе и економске и социјалне последице - велики број девојчица прекида школовање након порођаја чиме им је ускраћено право на образовање. Истраживање Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана о малолетничким трудноћама и порођајима на територији АП Војводине показало је да је превентивна заштита репродуктивног здравља младих недовољно заступљена, да је потребно развијати едукативне и саветодавне активности у раду са децом, као и локалне услуге у овој области.
Како би се усмерила пажња на специфичне изазове са којима се девојчице широм света суочавају, Уједињене нације су 2011. године усвојиле 11. октобар као Међународни дан девојчица. На овај дан промовише се оснаживање девојчица и напори да се, у партнерству са њима, задовоље њихове потребе и остваре њихова права. Тема овогодишњег Међународног дана девојчица је „Наше време је сада – наша права, наша будућност“.
Препознавање потенцијала девојчица и промовисање родне равноправности су од кључног значаја за изгадњу истински инклузивног друштва једнаких могућности за све, у чему одлучујућу улогу има образовање, заговарање родне равноправности и искорењивање родних стереотипа.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман је данас, на Међународни дан девојчица, присуствовао презентацији Малих научних радова и свечаном уручењу награда ученицама основних школа у организацији Удружења научница Србије „Срна“ и Покрајинског секретаријата за привреду и туризам . Конкурс за израду Малог научног рада расписан је за ученице основних школа с циљем популаризације науке међу децом.
