Светски дан здравља обележава се широм света 7.априла сваке године под покровитељством Светске здравствене организације. Овај дан се обележава да би се скренула пажња светске јавности на најзначајније проблеме у вези са здрављем људи на глобалном нивоу. Светски дан здравља признају и обележавају многе владине и невладине организације заинтересоване за јавно здравље, а међу њима је и Влада Републике Србије.

Институт за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут уз подршку Министарства здравља Републике Србије и Светске здравствене организације - Канцеларије за Србију, сваке године обележава 7.април Светски дан здравља, као један од значајнијих датума из календара јавног здравља, па се поводом тога организују различита међународна, регионална и локална дешавања са фокусом на тему коју је за ту годину препоручила Светска здравствена организација. Циљ је да се укаже на конкретан проблем, да се подигне свест људи о његовом значају, као и да се предложе одговарајуће мере, односно конкретна решења и да се финансијски и на друге начине помогне свим регионима, с акцентом на оне који су најугроженији.

Ове године глобална кампања спроводи се под слоганом “Градимо правичнији, здравији свет за све”.

Основно људско право је право на здравље. Доступност здравствене заштите је једно од основних права сваког човека без обзира на пол, расну или верску припадност, социјално или економско стање или политичко уверење.

У Републици Србији је у последњих неколико година здравствени систем подигнут на високу лествицу, којом се омогућава грађанима да користе  здравствене услуге како у превентивне сврхе, тако и у сврхе самог лечења, па је самим тим свима омогућено да у сваком моменту имају све неопходне информације које се тичу здравља и доступним услугама у здравственом систему, како би се водила адекватна брига о сопственом, али и здрављу свих чланова породице.

Пандемија Ковид19 снажно је погодила целу планету, све слојеве друштва, не познајући границе нити класне поделе, а највише је утицала на оне заједнице које су већ биле угрожене сиромаштвом и ограниченим приступом здравственим услугама, а тиме и на повећање социјалних неједнакости у здрављу.

Од непроцењивог је значаја да сваком појединцу буду омогућени животни и радни услови који подржавају здравље. Лидери земаља, као и сви они који се налазе на ланцу креирања здравствених и социјалних политика и доношења одлука, морају бити свесни значаја здравља као главног ресурса за просперитет. Зато би главна тежња сваког друштва морала бити да у будућности сваком грађанину омогући адекватне услове и услуге здравственог система, како у превенцији, тако и у самом лечењу.

Покрајински заштитник грађана - омбудсман позива све чланове нашег друштва да нам се придруже у обележавању Светског дана здравља и промоцији једнаких права и могућности за све. За здравији свет за све.

НУЛТА ТОЛЕРАНЦИЈА

21. марта 1960. године полиција је рафалном паљбом засула мирне демонстранте у јужноафричком граду Шарпвилу и том приликом убила 69 људи који су протестовали против закона о апартхејду. У знак сећања на тај догађај је на XXИ заседању Генералне скупштине Уједињених нација 21. март проглашен за Међународни дан борбе против расне дискриминације.

Више милиона људи се у разним деловима света из дана у дан суочава са дискриминацијом по основу расне или етничке припадности, те мушкарци, жене и деца и даље бивају жртве због боје коже, расе, порекла, припадности некој нацији, националности, касти или вери.

Управо због тога је циљ овог дана посвећеног антирасизму заустављање процеса расне дискриминације, промовисање нужности и законитости саживота различитих култура, афирмација бољег међусобног разумевања и прихватања, као и присећање на све оне који су свој живот посветили борби против расне дискриминације.

Овај дан уједно скреће пажњу на опасности од све присутних појава широм света које су усмерене на друштвену изолацију и изопштење појединих група људи. Расизам, ксенофобија, тј. свака дискриминација која се заснива на расним, етничким, националним карактеристикама, верском убеђењу, језичким или културним разликама представља грубо кршење људских права и због тога је неопходна одлучна борба против ње свим законским средствима. Покрајински заштитник грађана - омбудсман и овом приликом наглашава свој непоколебљив став да различитост не представља претњу, него снагу која може само да обогати једно друштво.

И поводом Међународног дана борбе против расне дискриминације, Покрајински омбудсман потврђује своју посвећеност борби против расизма, расне дискриминације, ксенофобије и нетолеранције, укључујући ту и све њихове облике који се данас јављају.

Покрајински омбудсман се упорно залаже за елиминисање свих појава расне дискриминације, а то изискује заједнички наступ и сарадњу међународне заједнице, свих релевантних страних и домаћих институција, организација и цивилног друштва, стварање институционалног, али и дигиталног простора за ажурну размену информација и указивање на примере добре праксе. Покрајински омбудсман је током свог рада увек тежио ка постизању циља да се према расизму и свим другим облицима дискриминације ефикасно примени принцип нулте толеранције, јер је дискриминација у супротности са општеприхваћеним вредностима и принципима: основним људским правима и слободама.

Пре 23 године Генерална скупштина Уједињених нација прогласила је 21. фебруар за Међународни дан матерњег језика. Првобитна идеја о одређивању и обележавању једног дана као дана матерњег језика потекла је од Бангладеша. Сврха обележавања Дана матерњег језика широм света јесте промоција језичке и културолошке различитости. Језик је битан елемент културног и етничког идентитета појединца, у мултикултуралним срединама  вишејезичност је важан фактор у инклузији појединца и групе у друштво као целину. Познавајући језик нашег комшије лакше се међусобно упознајемо, зближавамо наше обичаје и културу, боље се разумемо и остварујемо квалитетан суживот. Тема овогодишњег Међународног дана матерњег језика је „ Употреба технологије за учење језика: Прилике и изазови“ . И заиста, савремена технологија чини доступнијом него икад могућност учења језика. Знање сваког од  језика представља богатство,  како лично тако и друштва чији је члан тај појединац, а употреба технологије у сврху образовања од врхунског је значаја за напредак човечанства.  

Право на употребу матерњег језика у приватној и јавној сфери као и право на образовање чине делове темеља савременог демократског, мултикултуралног и инклузивног друштва какво, на глобалном и локалном нивоу, тежимо да будемо.

Покрајински заштитник грађана се свакодневно залаже за поштовање људских и мањинских права и бори против дискриминације сваке врсте, па тако и дискриминације на основу језика. Због тога је веома важна доследна примена прописа који обезбеђују ефикасно остваривање језичких права и доприносе очувању језичке разноликости која је једна од битних одлика наше домовине.

Организовањем и учешћем на скуповима посвећеним службеној употреби језика и писама, те поучавањем наших грађана о њиховом језичким правима пред надлежним органима кроз поступање по притужбама Покрајински заштитник грађана даје свој активан допринос очувању и унапређивању вишејезичности у Војводини.

Генерална скупштина Уједињених нација је 2007. године прогласила и усвојила 20. фебруар за Међународни дан социјалне правде, међутим први пут је обележен 20. фебруара 2009. године. Овај датум се обележава са циљем да подстакне напоре међународне заједнице да искорени сиромаштво, промовише пуну запосленост и достојанствен рад, родну равноправност и приступ социјалном благостању и правди за све. Такође, ово је дан када је јединствена прилика да се друштво подсети да је она могућа једино ако заједно радимо на искорењивању родне неједнакости, сиромаштву и насиљу.

Борба за социјалну правду је у основи глобалне мисије Уједињених нација да промовишу развој и људско достојанство. Усвајањем Декларације о социјалној правди за правичну глобализацију 2008. године показан је један од примера посвећености Уједињених нација овој тежњи. Декларација се односи на обезбеђивање исхода за све путем запошљавања, социјалне заштите, социјалног дијалога и основних права на рад.

Социјална правда је основни принцип који се заснива на принципима поштења, једнакости, поштовања различитости и примене људских права у свим сегментима живота и успешној коезистенцији међу народима. Овај принцип се уважава приликом промовисања родне равноправности, права миграната, као и радних места.

Социјална правда се унапређује кроз уклањање препрека са којима се људи суочавају због свог пола, година живота, расе, етничке припадности, религије, културе или инвалидитета. Бројни су показатељи који представљају ризике за социјалну искљученост, а најважнији од њих су:

• Материјална угроженост
• Статус у друштву
• Болест
• Инвалидност
• Припадност одређеном полу
• Етничке и верске припадности и др.

Ови ризици појединаца или групе становништва удаљавају од могућности за запослење, остваривање прихода и могућности образовања, као и од укључивања и учешћа у друштвеним токовима и активностима у заједници.

Сиромашни се често срећу са осуђујућим ставовима, особе са инвалидитетом са физичким баријерама, особе са менталним сметњама са одбацивањем. Такође, бројни су показатељи да се друштво и заједница срећу са великим проблемом трговине људима, највише децом и женама, као последица социјалне угрожености, који су били приморани да пружају сексуалне услуге, приморавани на просјачење, на вршење кривичних дела, као и друге облике искоришћавања. Према статистичким подацима, око 75% жртава су имале претходно искуство насиља, 50% од њих су деца, просечног узраста од 14 година, што говори о томе да нису развијени специфични програми за превенцију насиља и трговину људима. Групације које су рањиве су најчешће особе које су доживеле насиље у породици, које живе у сиромаштву, које су доживеле било који вид дискриминације, незапослена лица, као и лица која су искључена из образовног система и лишена основних права. Институционални механизми у Републици Србији чине да жртве буду укључене у друштво, да не буду рањиве и подложне поновном ризику виктимизације, те се на овај начин помаже и да породице жртава не буду угрожене и да се преживљене трауме не одражавају негативно и на њихову децу, јер би то производило шире последице по друштво и доприносило би порасту сиромаштва, социјалне дистанце и насиља.

Људско достојанство, породична стабилност и социјални мир, уз развој јаке средње класе, циљеви су којима је неопходно тежити.  Као друштво морамо озбиљно да се забринемо због растуће социјалне неједнакости међу људима, јер су сиромаштво грађана Србије и незапосленост, поготово међу младима, видљиви на сваком кораку и представљају озбиљан проблем са којим се суочавамо.

Ако је човек осуђен да живи у сиромаштву и без запослења – то је повреда његових основних људских права. Социјална правда огледа се и кроз дијалог. У ситуацији када се укидају средства за многе услуге за децу, младе, старе, када се смањују права из социјалне и здравствене заштите, када у буџетским средствима све мање места има за најсиромашније, све указује на то да у будућности, без подршке, партнерства, сарадње свих чланова у заједници неће бити могуће досезање друштва које се темељи на вредностима које чине – солидарност, праведност, слобода и једнакост.

Можемо слободно рећи, да се у протеклој деценији доста радило на креирању система као подршке за жртве трговине људима како у нашој земљи, тако и у свету, али да је неопходно да се све институције заједно укључе и пруже подршку, јер на тај начин ћемо постићи суштински помак у овој области.

Покрајински заштитник грађана - омбудсман позива све чланове нашег друштва да нам се придруже у обележавању Светског дана социјалне правде и промоцији једнаких права и могућности за све. Зато што се тиче свих нас!

Покрајински заштитник грађана – омбудсман је у обављању послова Националног механизама за превенцију тортуре (НПМ) а у сарадњи са тимом Заштитника грађана дана 28. јануара 2022. године посетио Окружни затвор и Полицијску управу у Суботици. Ово је била ненајављена посета са циљем да превентивно делује и усмерава органе јавне власти и службена лица на стварање услова и поступања према лицима лишеним слободе у складу са важећим прописима и стандардима.

Надаље како је циљ посете  био усмерен  и на поступање службених лица у поступцима лишења слободе извршен је обилазак просторија у којима се врши притвор лица лишених слободе и задржавање лица у просторијама за задржавање Полицијске управе Суботица. Током предметне посете члановима тима пружене су све тражене информације, омогућен им је обилазак и фотографисање просторија за задржавање, обављен је ненадзирани разговор са притвореним лицима и увид и фотокопирање затражене документације.

Након посете о свему ће бити сачињен извештај о обављеној посети Окружном затвору и Полицијској управи у Суботици.