Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman čestita svim građankama Osmi mart – Međunarodni dan žena.

Kao institucija koja promoviše, unapređuje i štiti ljudska prava, Pokrajinski ombudsman je zainteresovan da se položaj žena u društvu konstantno unapređuje, a prava žena efikasno štite.

Postoji čitav niz problema sa kojima se žene suočavaju – žilave predrasude, nedostatak razumevanja i podrške, birokratska inertnost, patrijarhalne tradicije, nasilje i diskriminacija, samo su neki od njih. Postoji, međutim, i spremnost da se ti problemi prevaziđu, kao i odlučnost, upornost, ogromna energija, znanje, dobar plan i želja za uspehom.

Idući u susret Međunarodnom danu žena, Pokrajinski ombudsman je početkom marta organizovao skup na kome je nekoliko žena govorilo o svom putu do uspeha. Taj put, prema svedočenju učesnica skupa, nije ni kratak, ni lak, ali je, uprkos svim kulturnim i institucionalnim barijerama, savladiv.

Želju za uspehom pokazali su i učesnici projekta „ON/A ravnopravno OsN/Aženi“, koji su u petak posetili instituciju Pokrajinskog ombudsmana. U pitanju su mladi ljudi od 16 do 28 godina starosti, čija su interesovanja fokusirana na pitanja rodne ravnopravnosti, jednakih mogućnosti, političke reprezentacije, obesnaživanja predrasuda i prevazilaženje stereotipa.

Pokrajinskog ombudsmana veoma ohrabruje činjenica da učesnici projekta svaku asimetriju u pravima između muškaraca i žena smatraju uvredljivom i apsolutno neprihvatljivom.

Put do društva ostvarene rodne ravnopravnosti nije, kao i put do uspeha, lak, a ni jednostavan, ali on, zahvaljujući ovakvim stavovima mladih ljudi, može, po mišljenju Pokrajinskog ombudsmana, biti kraći.

Dan maternjeg jezika, koji se obelažava 21. februara, međunarodnim praznikom proglašen je 1999. godine na predlog UNESKO-a. Generalna skupština UN potvrdila ga je pozivajući se na tradiciju obeležavanja Praznika za maternji jezik koji se od 1952. godine slavio u Bangladešu, nakon što je nekoliko bangladeških studenata izgubilo živote u sukobima sa policijom tadašnjeg Istočnog Pakistana, jer su protestovali zbog toga što njihov maternji jezik nije proglašen za zvanični.

Upotreba i negovanje maternjeg jezika jedno je od ključnih prava iz korpusa kulturnih prava koje određuju Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina i Evropska povelja o regionalnim ili manjinskim jezicima.

Nacionalne zajednice u Srbiji uživaju kulturnu autonomiju koja podrazumeva i ostvarivanje niza drugih prava u vezi sa upotrebom maternjeg jezika: pravo na službenu upotrebu jezika i pisma, pravo na obrazovanje i informisanje na maternjem jeziku, kao i prava u oblasti kulture značajnih za očuvanje i negovanje njihove tradicije i identiteta.

Pravo na upotrebu maternjeg jezika je jedno od osnovnih ljudskih prava. Maternji jezik je deo kulturnog identiteta naroda, predstavlja značajan element nacionalnog identiteta. Vojvodina kao jedan od etnički najšarolikijih regiona u našoj zemlji i Evropi čini sve da nas ta raznolikost ne udaljava, nego motiviše na zbližavanje i bolje upoznavanje.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman se u svom radu zalaže za poštovanje ljudskih i manjinskih prava i bori protiv diskriminacije svake vrste, pa tako i protiv diskriminacije ljudi na osnovu jezičke pripadnosti. Očuvanje maternjeg jezika služi očuvanju vlastitog identiteta, zato je važna i njegova javna i službena upotreba, kao i zastupljenost u oblasti obrazovanja i javnog informisanja. Stoga je posebno bitna dosledna primena propisa koji obezbeđuju efikasno ostvarivanje ovog ustavom zagarantovanog prava.

Ljudsko  dostojanstvo, vrednost čoveka kao ljudskog bića, u osnovi je koncepta ljudskih prava i suštinski je povezana s težnjom ka socijalnoj pravdi. Nepovredivost ljudskog dostojanstva preduslov je razvijanja i osnaživanja ličnog integriteta svih, bez obzira na godine, pol, seksualno opredeljenje, nacionalnu i versku pripadnost, fizičke i mentalne sposobnosti.

Siromaštvo i svi oblici neravnopravnosti u društvu najveće su pretnje dostizanju socijalne pravde, ličnom razvoju, održivosti ljudskog razvoja, mira i sigurnosti. Prema podacima Međunarodne organizacije rada, preko 60 odsto svih radnika nema ugovor o radu, kontinuirano opada broj radnika zaposlenih na neodređeno, dok raste broj onih koji ostaju bez posla. Prema procenama ove organizacije, do 2030. godine treba stvoriti 600 miliona novih radnih mesta da bi se ispratio rast radno sposobnog stanovništva. Zbog toga, jednak i kvalitetan pristup obrazovanju i radu, zdravstvenim i socijalnim uslugama, kulturnim sadržajima, zdravoj životnoj sredini i prirodnim resursima, prioriteti su za donosioce odluka i socijalno odgovornu državu, kao i globalno društvo i zajednicu. Sve veći jaz u raspodeli društvenih i materijalnih dobara, mora biti i poziv građanima i građankama na solidarnost, međusobno uvažavanje i podršku.

Preopoznajući potrebu za rešavanje problema siromaštva, nezaposlenosti, isključenosti,

Generalna skupština Ujedinjenih nacija 2007. godine proglasila je 20. februar za Svetski dan socijalne pravde.

U decembru 1990. godine, Generalna skupština UN usvojila je Međunarodnu konvenciju o zaštiti prava migranata i članova njihovih porodica, da bi deset godina kasnije 18. decembar bio proglašen Međunarodnim danom migranata.

Danas se o migracijama govori na raznim stranama i često u povišenom tonu. Migracije, međutim, nisu nikakva novost, jer ljudi od davnina migriraju u potrazi na novim šansama i boljim životom. Pored želje za boljim životom, na migraciona kretanja danas utiču klimatske promene i nestabilnost u pojedinim delovima sveta.

Srbija je jedna od tačaka na migracionoj ruti. Za najveći broj migranata iz Avganistana, Pakistana, Irana i drugih zemalja Srbija je samo tranzitna stanica na putu ka zemljama u EU, veoma retko je njihova krajnja destinacija. No, pored „spoljašnjih“ migracija, Srbija se iz godine u godinu suočava, kako sa „unutrašnjim“ migracijama, tako i sa emigracionim kretanjima, jer mladi i obrazovani ljudi, pre svega, napuštaju zemlju u nameri da svoju karijeru i budućnost grade na nekom drugom mestu.

Izrazitija migraciona kretanja preko Srbije traju od 2015. godine i karakterišu ih masovnost i kratak boravak migranata na teritoriji naše države.  Za razliku od nekih država u susedstvu, Srbija je pokazala da poštuje evropske standarde  i pruža organizovanu pomoć migrantima dok se nalaze na njenoj teritoriji, kako u pogledu smeštaja i ishrane u prihvatnim centrima, tako i pogledu zdravstvenih usluga. Posebna pažnja je posvećena deci migranata i deci bez roditeljske pratnje kojima je, za vreme boravka u Srbiji, organizovano školovanje.

Unutrašnje migracije prisutne su već decenijama, sporijeg su intenziteta i ne suočavaju društvo sa naglim promenama. Pošto je reč o inertnim i dugotrajnim procesima koji, jednom ustanovljeni, teško menjaju pravac i njihove posledice su veoma složene i dalekosežne. Pojedine sredine se demografski prazne, stanovništvo stari, lokalne zajednice ekonomski nazaduju i kulturno siromaše, a pojavljuju se i problemi regionalnih dispariteta.

Mogućnosti Srbije da utiče na migraciona kretanja su veće kada je reč o „unutrašnjim“ migracijama, nego kada su u pitanju migracije koje su podstaknute ratovima u drugim delovima sveta.  U slučaju ovih drugih migracija, Srbija se pokazala kao pouzdan faktor i kooperativan saradnik evropskih partnera. Unutrašnje migracije zahtevaju diferenciranu politiku koja, po mišljenju Pokrajinskog ombudsmana, mora biti fokusirana na dva cilja: prvi je sprečiti odlazak (mladih) ljudi iz zemlje, a drugi vratiti one koji već otišli.

Pokrajinski zaštitnik građana-ombudsman posvećuje pažnju zaštiti ljudskih prava migranata koji se nalaze na teritoriji AP Vojvodine. Obilazeći prihvatne centre, Pokrajinski ombudsman ostvaruje uvid u ostvarivanje prava migranata, dok posetama školama ombudsman stiče saznanja o položaju dece migranata i stepenu ostvarivanja njihovih prava, o čemu redovno obaveštava javnost. 

Pored toga, saradnjom sa prominentnim institucijama, organizovanjem konferencija i naročito svojom izdavačkom delatnošću, Pokrajinski ombudsman donosiocima odluka, stručnoj i građanskoj javnosti ukazuje na svu važnost zaštite ljudskih prava migranata.

Kao institucija zadužena za zaštitu ljudskih prava, Pokrajinski ombudsman će se i dalje uporno zalagati da se prava migranata efikasno štite, a postojeći institucionalni okvir za praćenje i upravljanje migracijama kontinuirano unapređuje. U tom pogledu, Pokrajinski ombudsman apeluje da se ojačaju kapaciteti institucija koje se na pokrajinskom i lokalnom nivou svakodnevno susreću sa različitim kategorijama migranata.

Sutra je deseti decembar - Međunarodni dan ljudskih prava.

Tim povodom, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman poziva sve nosioce javnih funkcija da ljudskim pravima pristupaju sa istom onom posvećenošću, ozbiljnošću i odgovornošću sa kojom su tvorci Univerzalne deklaracije stvarali taj dokument. 

Kao institucija zadužena za zaštitu i unapređenje ljudskih prava, Pokrajinski ombudsman zahteva od organa uprave, javnih preduzeća i ustanova koje vrše upravna i javna ovlašćenja da o pravima, interesima i obavezama građana odlučuju brzo, efikasno, stručno, zakonito i transparentno.

Podsećajući na reči iz Univerzalne deklaracije da se svi ljudi rađaju slobodni i jednaki u dostojanstvu i pravima, Pokrajinski ombudsman apeluje na građane da se jedni prema drugima odnose u duhu bratstva, posebno kada su u pitanju ranjive grupe poput dece, starih,  osoba sa invaliditetom, bolesnih, socijalno ugroženih, manjina, pripadnika LGBT populacije….

U svom radu Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman se oslanja na uticaj javnosti. Da bi kritički i emancipatorski potencijali javnosti mogli da dođu do izražaja, mediji moraju biti objektivni, jer samo takvi mogu, po dubokom uverenju Pokrajinskog ombudsmana, doprineti ostvarenju prava navedenih u Univerzalnoj deklaraciji.

Čestitajući građanima i građankama Međunarodni dan ljudskih prava, Pokrajinski ombudsman će i dalje biti solidaran sa svim žrtvama kršenja ljudskih prava i energičan u osudi  onih koji ta prava krše.