Danas se u svetu obeležava međunarodni Dan seoskih žena. Ovaj dan je ustanovljen  rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 2007. godine, kako bi se ukazalo na težak položaj žena na selu.

Rad i život seoskih žena često je nevidljiv. Marginalizovane, lišene plate za svoj rad, imovine i u starosti bez penzije, ove žene nepravedno ostaju izvan fokusa javnosti. 

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman skreće pažnju na činjenicu da su žene na selu ekonomski zavisne, da su uglavnom pomažući članovi poljoprivrednog gazdinstva i da su u veoma malom broju slučajeva vlasnice poljoprivrednog gazdinstva.

Iz ekonomske zavisnosti proističe i svaka druga, kao i nepristupačnost zdravstvenih, obrazovnih i socijalnih usluga. Nikako ne treba smetnuti sa uma da su žene na selu često izložene  porodičnom i rodno zasnovanom nasilju.

Sve navedeno bi moralo da podstakne političke i društvene aktere da ulože maksimalan napor kako bi se položaj žena na selu unapredio i poboljšao, život učinio lakšim i sadržajnijim, a njihovom radu pridala važnost kakvu zaslužuje.

Po mišljenju Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana nema ni jednog razloga da se rad, stvaralaštvo i pregnuće žena sa sela marginalizuje i zanemaruje, posebno ako se ima u vidu podatak da žene sa sela čine više od jedne četvrtine svetske populacije.

Pokrajinski zaštitnik građana-ombudsman je sa zabrinutošću primio vest da su u noći između subote i nedelje pretučena dva mladića albanske nacionalnosti u Novom Sadu. Autonomna pokrajina Vojvodina treba i dalje da služi kao primer dobrih međunacionalnih odnosa i tolerantnog odnosa među njenim stanovništvom, te Pokrajinski zaštitnik građana-ombudsman najoštrije osuđuje sve oblike nasilja, a naročito incidente koji su usmereni ka pripadnicima druge nacionalnosti i podržava nadležne organe u njihovom radu na otkrivanju počinilaca.

Već 46 godina zaredom u svetu se, svakog petog juna, obeležava Svetski dan zaštite životne sredine. Iako spada u treću generaciju ljudskih prava, pravo na zdravu životnu sredinu neraskidivo je povezano sa fundamentalnim pravima iz prve generacije ljudskih prava, pre svega sa pravom na život.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman podseća da svaki pojedinac ima pravo na zdravu životnu sredinu, ali i obavezu da se o njoj brine i unapređuje je.

U želji da podstaknu promenu svesti, a preko nje i promenu odnosa prema životnoj sredini, razne vladine i nevladine organizacije svakog petog juna organizuju brojne aktivnosti, kojima propagiraju odgovorniji odnos prema životnom okruženju.

Odgovoran odnos prema životnoj sredini je posebno važan za nas u Srbiji, jer se tiče, kako našeg pristupanja Evropskoj uniji, tako i kvalitetnog i bezbednog života, u ekološki sigurnom okruženju.

U potpunosti svestan značaja zdrave životne sredine, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman apeluje na pokrajinske organe, preduzeća, nevladine organizacije i pojedince da, u granicama svojih mogućnosti, doprinose njezinom očuvanju. Na to ih, po dubokom uverenju Pokrajinskog ombudsmana, upućuju njihovi vitalni interesi.

Osnovna ljudska prava neraskidivo su povezana sa očuvanjem životne sredine, i to ne samo kada je zdravlje ljudi u pitanje, nego kada je reč i o bezbednim uslovima rada, okupljanja i naučnog stvaranja, itd.

Na kraju, čovek je i deo prirode, pa se prema njoj mora ophoditi s istom onom obzirnošću sa kojom se ophodi prema sebi, a to, na žalost, često nije slučaj.

Uoči obeležavanja 4. juna, Međunarodnog dana dece nevinih žrtava agresije, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman želi da podseti stručnu i celokupnu javnost na činjenicu na to da su deca u našem društvu izložena nasilju u prevelikoj meri i da ukaže na potrebu za kontinuiranom i sistemskom pristupu rešavanja problema nasilja prema deci.

Više od 60 odsto ukupnog broja postupaka koje Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman vodi u oblasti zaštite prava deteta u vezi je s pojavom nasilja. Reč je o pojavi koja je zastupljena u svim kontekstima počev od porodice, škole, različitih institucija i ustanova, sve do šire zajednice i digitalnog prostora. Praksa u postupanju Pokrajinskog ombudsmana potvrđuje da se nasilje prema deci preliva iz jednog konteksta u drugi i da nema adekvatne zaštite deteta od nasilja bez intersektorskog povezivanja i jačanja međuinsitiucionalne saradnje u odgovoru na nasilje. Stavovi, vrednosti i kulturni obrasci koje karakteriše tolerancija prema fizičkom kažnjavanju dece i nasilnim metodama vaspitanja, predrasude i stereotipi prema deci iz osetljivih grupa stanovništva, deci s invaliditetom, pripadnicima romske nacionalnosti, drugačije seksualne orijentacije, migrantima, utkani su u sve strukture društva što povećava rizike od nasilja prema pojedinim grupama dece i šteti svoj deci.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman ukazuje na alarmantne podatke koji proizlaze iz istraživanja o postupanju institucija u sprečavanju i zaštiti od nasilja u porodici, koje sprovodi kontinuirano deset godina, a koji ukazuju na to da su deca kao žrtve porodičnog nasilja nevidljiva za sistem. Deca čine 15 odsto žrtava porodičnog nasilja po evidencijama centara za socijalni rad, devet odsto žrtava prema podacima sudova po Porodičnom zakonu, šest odsto žrtava prema policijskim evidencijama, pet odsto u evidencijama tužilaštava i četiri odsto prema evidencijama sudova u krivičnom postupku. Ujedno, deca su i jedina starosna grupa kod koje su oba pola podjednako izložena riziku od nasilja u porodici.

Zakonski okvir u oblasti sprečavanja i zaštite dece od nasilja moguće je i potrebno dalje unapređivati, a praksa Pokrajinskog zaštitnika građana pokazuje da je primena postojećeg okvira daleko od dovoljne i adekvatne. Uz unapređivanje postupanja institucija u primeni konkretnih mera i aktivnosti u zaštiti dece pod rizikom i izložene nasilju, njihove međusobne saradnje i koordinacije, potrebno je povezivati i umrežavati različite politike i strategije u različitim oblastima – socijalna politika, zdravlje, obrazovanje, zapošljavanje. Naposletku, važno je da kao društvo uspostavimo odnose zasnovane na uzajamnim poštovanju i ravnopravnom ljudskom dostojanstvu između dece i odraslih.

Rezolucijom Ujedinjenih Nacija iz 1982. godine, 4. jun proglašen je za Međunarodni dan dece nevinih žrtava agresije. Svrha obeležavanja ovog dana je da se javnosti ukaže na patnju dece širom sveta uzrokovanu njihovim fizičkim, mentalnim i emocionalnim zlostavljanjem. Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta obavezuje države ugovornice da preduzimaju sve odgovarajuće mere da obezbede zaštitu i brigu o deci koja su pogođena oružanim sukobom, kao i da podstiču fizički i psihički oporavak i društvenu reintegraciju dece žrtava. Shodno tome, Pokrajinski zaštitnik građana nastavio je i ove godine da obilazi prihvatne centre za izbeglice i migrante u AP Vojvodini, kao i škole koje pohađaju deca migranti, kako bi stekao uvid u ostvarivanje njihovih prava, procesa njihovog uključivanja u sistem obrazovanja i vaspitanja i ostvarivanje psihosocijalne, zdravstvene i drugih vidova podrške.