Vlada Srbije je prošle godine 18. maj proglasila za Dan sećanja na ubijene žene, žrtve nasilja.
Godinu dana nakon toga, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja saopštava da je u Srbiji od početka godine ubijeno 18 žena.
Ako imamo u vidu da je prošle godine u porodično-partnerskim odnosima stradalo 29 žena, ovogodišnja brojka deluje zastrašujuće. Ona govori da je život žena postao veoma jeftin. Njegovu vrednost ne obara samo nasilje partnera i violentog člana porodice, nego i neefikasnost državnih organa da, pravovremenom reakcijom, spreče najgori ishod.
Izgleda da se polako navikavamo na to da je nasilje nad ženama sastavni deo opore svakodnevice i da je ono u životima žena, sudeći prema istraživanjima, kapilarno prisutno. Ono, na trenutak, u slučaju spektakularnog ubistva postane predmet javne pažnje, da bi posle nekoliko dana bilo potisnuto, a pažnja javnosti preusmerena na druga, manje uznemiravajuća zbivanja.
Broj ubijenih žena šalje društvu poruku da nije dovoljno samo prepoznati nasilnika. Društvo i njegove institucije moraju biti korak ispred njega, jer od tog koraka zavisi sudbina žena koje trpe nasilje. Zaostajemo za ljudski život, a to kao pojedinci, društvo i zajednica ne smemo sebi dozvoliti.
Sutra će u Srbiji raznim manifestacijama biti obeležen 17. maj - Međunarodni dan borbe protiv homofobije i transfobije.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman smatra veoma zabrinjavajućom činjenicu da je u Srbiji, 28. godina nakon što je Svetska zdravstvena organizacija homoseksualnost uklonila iz Međunarodne klasifikacije bolesti, homofobija još uvek dominantan odnos prema istopolno orijentisanim osobama.
Snažno privržen ideji da se ljudska bića rađaju slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman podseća da su svi građani i građanke ove zemlje ravnopravni i da je država Srbija dužna da štiti njihova ustavom zagarantovana prava.
Ni jednog trenutka ne dovodeći u pitanje važnost medija, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman apeluje na novinare i urednike medija da ne podilaze senzacionalizmu i predrasudama, kada se bave pitanjem seksualnih manjina, nego da poštuju dostojanstvo, prava i privatnost svih.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman smatra posebno važnim i sledeće:
Manifestativni karakter obeležavanja 17. maja možda priliči etabliranim demokratijama i društvima sa snažnom i u navikama građana ukorenjenom demokratskom političkom kulturom, te sistemom vrednosti koji snažno favorizuje prava pojedinca. U društvima u kojima je homofobija prisutna i u kojima nailazi na razumevanje, ako već ne i na otvorenu podršku, od državnih organa se očekuje da energično reaguju na svaki ispad.
Od pravovremenosti, odlučnosti i efikasnosti te reakcije zavisi i status ljudskih prava u društvu. Moramo biti svesni činjenice da nisu homofobi ti koji ideju ljudskih prava pretvaraju u frazu. Ljudska prava se pretvaraju u mrtvo slovo na papiru svaki put kada ne reagujemo na uvredljiv govor, diskriminaciju i nasilje nad, u ovom slučaju, pripadnicima LGBT populacije.
Porodica deli sudbinu društva. Periodi kriza, naročito tako dugotrajnih kriza, kao u slučaju naše zemlje, direktno se odražavaju na funkcionisanje porodice. Borba za oskudne resurse, kakvo je zaposlenje, odražava se i na odnose unutar porodice, u kojoj onda, umesto odnosa zasnovanih na uzajamnom poštovanju i ravnopravnom dostojanstvu, umesto sigurnog utočišta i prostora dobrobiti (ekonomske, socijalne, kulturne, lične…), porodica postaje nesigurno i nebezbedno mesto u kom jačaju autoritarni obrasci u odnosima u čijoj je osnovi neravnopravna raspodela moći. Široko rasprostranjeno nasilje u porodici i u društvu najbolje ilustruje navedeno. Podaci koje Pokrajinski zaštitnik građana već 10 godina prikuplja od institucija nadležnih za postupanje u slučajevima porodičnog nasilja, potvrđuju, iz godine u godinu, da su žene i deca u 90 odsto slučajeva žrtve. Nastojanja države i institucija da rešavaju problem nasilja u porodici, primetna su, ali daleko od toga da daju zadovoljavajuće rezultate. Na osnovu podataka institucija, Pokrajinski ombudsman uočio je da sam početak primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici doprineo vidljivosti i zaštiti žena žrtava nasilja u porodici, a da su deca ona koja su nevidljiva i nezaštićena. Istovremeno, u postupcima Pokrajinskog ombudsmana u vezi sa zaštitom dece od vršnjačkog nasilja, najčešće budu utvrđeni propusti u postupanju nadležnih organa, a neretko se dešava da roditelji, nezadovoljni i razočarani u institucije, objave slučaj u medijima, čime sami doprinose daljem riziku deteta od nasilja i izlažu ga retraumatizaciji.
U društvenim okolnostima u kojima vlada nesigurnost, a sam sistem nije krojen po meri porodice, ova važna društvena zajednica izložena je i drugim rizicima, počev od teškoća u vezi sa zadovoljavanjem osnovnih egzistencijalnih potreba svojih članova, preko problema u ostvarivanju prava na kvalitetnu zdravstvenu i socijalnu zaštitu, obrazovanje i rad, pa sve do toga da i zaposleni roditelji teško uspevaju da usklade svoje porodične i profesionalne obaveze, a mladi odrasli članovi odlažu zasnivanje svoje porodice. Izazovi su utoliko veći ukoliko je reč o samohranim i jednoroditeljskim porodicama, staračkim domaćinstvima, materijalno i socijalno ugroženim porodicama, migrantskim i izbegličkim porodicama.
Danas je u našem društvu posebna pažnja posvećena demografskom padu stanovništva, a država je prošle godine usvojila nov Zakon o podršci porodici sa decom. Usklađivanje rada i roditeljstva, odnosno porodičnog i profesionalnog života, bilo je polazna osnova za donošenje ovog zakona, jer se bez sistemske podrške roditeljima ne može očekivati povećanje nataliteta. Kao najznačajnija novina zakona ističe se uvođenje novog prava na ostale naknade po osnovu rođenja, nege i posebne nege deteta, koje će omogućiti većem broju žena da po prvi put ostvare prava na finansijsku podršku u periodu po rođenju deteta. Međutim, povremena i jednokratna novčana sredstva nisu dovoljne, potrebne su korenite promene u svim segmentima društvenog života usmerene na osnaživanje roditelja i radno sposobnih članova porodice. Neke od mera koje bi tome doprinele su uvođenje fleksibilnog radnog vremena, pružanje podrške roditeljima u obezbeđivanju odgovarajuće nege i zdravog razvoja njihove dece, otvaranje većeg broja predškolskih ustanova i programa za rad s decom i podršku porodici, promovisanje većeg stepena uključivanja očeva u brigu o deci i ravnopravnog učešća muškaraca i žena u porodičnim obavezama, uključujući i brigu o starijim članovima porodice, kao i jačanje kapaciteta institucija za zaštitu dece od neadekvatnog roditeljskog staranja.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je 1993. godine rezoluciju kojom je 15. maj proglasila Svetskim danom porodice. Od tog dana, širom sveta ovaj datum se obeležava s ciljem da se ukaže na značaj i poveća znanje o socijalnim, ekonomskim i demografskim procesima koji utiču na porodicu i porodične vrednosti.
Ništa nas više, kao pripadnike čovečanstva, ne ujedinjuje kao želja za životom u zdravlju. Kada se javi potreba za ozdravljenjem, ništa drugo više nije važno, ni boja kože, ni pol, ni nacionalna pripadnost, ni društveno poreklo, ni imovno stanje, ni političko ili drugo uverenje.
Iz ovog razloga i sve nosioce društvenih promena treba da vodi najviši zajednički interes svih ka neprestanom podizanju standarda koji omogućava fizičko, mentalno i socijalno blagostanje. Upravo zato Pokrajinski zaštitnik građana će u 2018.godini naročito pratiti efekte afirmativnih mera sa čijom primenom su odgovorni organi i ustanove Autonomne pokrajine Vojvodine započeli kroz finansijsko ulaganje u zdravstveni sistem i organizovanje zdravstvenih službi sa ciljem iznalaženja efikasnih i celishodnih načina ostvarenja prava na zdravstvenu zaštitu.
Od obeležavanja prvog Svetskog dana zdravlja - 7. aprila, i pored razvoja sistema zdravstvene zaštite i dostignuća savremene medicine, tema pod kojom je te davne 1950. godine ovaj značajan datum obeležen – Upoznajte svoj zdravstveni sistem (Know your Health Services), čini se jednako aktuelna i danas. I 68 godina kasnije, ombudsman prepoznaje neinformisanost, nepoznavanje prava i obaveza, kao koren problema u ovoj oblasti. Ova manjkavost postoji kod korisnika zdravstvene zaštite, ali i na strani zdravstvene službe.
Pacijent ima pravo na dostupnu, blagovremenu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, u skladu sa svojim zdravstvenim stanjem i utvrđenim stručnim standardima, a u granicama materijalnih mogućnosti sistema zdravstvene zaštite. Ovo uključuje pravo na zakazivanje pregleda, dijagnostičkih procedura, kao i drugih medicinskih mera i postupaka u najkraćem mogućem roku.
Mada su pomenuti rokovi konkretizovani, te instituti i mehanizmi ostvarivanja prava, kao i supsidijarni metodi koje je donosilac propisa sjajno osmislio kao ekstenzivni i korektivni element ostvarenja zdravstvene zaštite, i dalje u službi realističkog okvira „u granicama materijalnih mogućnosti sistema zdravstvene zaštite“, detaljno su propisani i razrađeni, pa ipak dostupnost zdravstvene zaštite danas nije na zadovoljavajućem nivou.
Rezultate istraživanja o ovom aspektu ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu, Pokrajinski zaštitnik građana nedavno je objavio, te koristi priliku da Svetski dan zdravlja obeleži tako što će ponovo pozvati sve učesnike u zdravstvenoj zaštiti – zdravstvenu službu, organizaciju za zdravstveno osiguranje, organe, ustanove i organizacije Republike Srbije, AP Vojvodine i jedinica lokalne samouprave, ali i ostale aktere društvene brige za javno zdravlje, kao što su sredstva javnog informisanja, udruženja građana, stručna javnost i pojedinci, da se upoznaju sa sadržinom izveštaja kako bi svoja znanja, veštine i aktivnosti adekvatno usmerili na postizanje efikasnije primene zakonom utvrđenog prava na informisanje pacijenta o zdravstvenoj službi i načinu kako da je koristi, te na zaštitu i unapređenje poštovanja načela javnosti koje se ostvaruje pravom osiguranih lica na sve vrste informacija u vezi sa pravima iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i postupcima za ostvarivanje tih prava.
I ovogodišnji Međunarodni dan žena dočekujemo bez novog zakona o rodnoj ravnopravnosti, ali zato suočeni sa novim i veoma zabrinjavajućim talasom nasilja. Od početka godine do danas u Srbiji je ubijeno devet žena.
Nasilje nad ženama samo je jedan od problema na koji Pokrajinski ombudsman godinama fokusira pažnju javnosti. Pored ovog, postoji i niz drugih problema koje treba energično rešavati, kao što su nejednakost u zaradama za jednaki rad, asimetrija u vlasničkim pravima, nedovoljna zastupljenost žena u izvršnoj vlasti, uslovljavanje prava, seksizam, diskriminacija i drugi.
Po mišljenju Pokrajinskog ombudsmana, na Međunarodni dan žena treba podsećati zbog njegovog emancipatorskog sadržaja. Zahtevi koje su ispostavljale žene nikada se nisu svodili samo na ekonomska prava - na bolje radne uslove, kraće radno vreme i veće plate, nego i na pravo glasa. I ne samo na prava žena, nego i na zabranu eksploatacije dečijeg rada. Solidarnost na koju su se pozivale žene u borbi za svoja, ali i prava drugih potisnutih i marginalizovanih grupa, jedna je od pretpostavki uspešne borbe za rodnu ravnopravnost.
Ideja da su sva ljudska bića jednaka u dostojanstvu i ljudskim pravima znači da svako od nas može doprineti unapređenju jednakosti. A kako ličnosti iz sveta filma, muzike i sporta mogu doprineti rodnoj ravnopravnosti govoriće se danas u Jugoslovenskoj kinoteci, na skupu kojim simbolički započinje realizacija projekta „Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti“.
Skupu će prisustvovati i Snežana Knežević, zamenica pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova, a prisutnima će se obratiti Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije, Sem Fabrici, šef Delegacije EU u Srbiji i Sabin Frejzer, zamenica regionalne direktorke UN Women iz Instanbula.
