Aniko Širkova, zamenica pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana i Jagoda Vještica, savetnica, obišle su juče dva privatna staračka doma - Vilu Ankora na Paliću i Vilu Ankora 1 u Subotici.
Dom na Paliću spada među domove visokog standarda i registrovan je kao ustanova socijalno-zdravstvene zaštite. U razgovoru sa Livijom Biro, direktoricom doma, istaknuto je da potrebe za domskim smeštajem rastu i da već sada prevazilaze raspoložive kapacitete.
U oba doma trenutno je smešteno preko šezdeset korisnika usluga – u domu na Paliću 48, a u domu u Subotici 20 korisnika. Na potrebu za proširenjem kapaciteta utiče nekoliko činjenica, a pre svega starenje stanovništva Vojvodine. S druge strane, u oba doma borave lica čiji se članovi porodica nalaze na radu u inostranstvu. Smeštaj u domu se pokazuje kao dobro rešenje za zaposlene izvan državnih granica, naročito kada domovi u koje smeštaju svoje roditelje ili starije članove domaćinstva pružaju kvalitetnu uslugu i svu potrebnu negu.
Oba doma imaju i uspešnu međunarodnu saradnju sa sličnim ustanovama u Mađarskoj i Hrvatskoj.
Posetama domovima na Paliću i Subotici Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je započeo seriju obilazaka privatnih domova za stare na teritoriji Vojvodine.
Na današnji dan, pre 69 godina, Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima. Dve godine kasnije, Ujedinjene nacije su 10. decembar proglasile Međunarodnim danom ljudskih prava.
Na osnovu pomenute Deklaracije, vremenom su donošeni i drugi, kako regionalni, tako i univerzalni pravni dokumenti, pomoću kojih je izgrađivan savremeni sistem zaštite ljudskih prava.
Pojedini članovi Univerzalne deklaracije zvuče utopijski i danas, baš kao i u godini njihovog usvajanja. Podsećamo, na primer, na član 23. stav 1. u kome se kaže da "svako, bez ikakve razlike, ima pravo na jednaku platu za jednaki rad". Postavljamo pitanje – koliko žena u Srbiji danas može reći da je u platama u potpunosti izjednačeno sa svojim muškim kolegama?
Kao članica Ujedinjenih nacija, Republika Srbija nastoji da obezbedi poštovanje i efikasnu zaštitu ljudskih prava, da unapredi prava nacionalnih manjina, dece i osoba sa invaliditetom, da doprinese ostvarivanju rodne ravnopravnosti, spreči nasilje u porodici, onemogući trgovinu ljudima, da osigura unutrašnji mir, stabilnost i pristojan život građanima, da unapredi odnose sa susedima i što više se približi članstvu u Evropskoj uniji. U tom smislu treba i pozdraviti najavu otvaranja novih pregovaračkih poglavlja.
Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima slovi kao jedan od najplemenitijih dokumenata o ljudskim pravima. Usvojena daleke 1948. godine, tri godine nakon završetka Drugog svetskog rata, ona je izraz nade i plemenitih uverenja da je moguć svet u kome će ljudi biti slobodni, ljudska prava efikasno zaštićena, a muškarci i žene u potpunosti ravnopravni. U suprotnom, svetu preti opasnost da ponovo potone u varvarstvo.
Ustanovljen u cilju zaštite ljudskih prava i sloboda, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman poziva građane i građanke da slede duh Univerzalne deklaracije i "jedni prema drugima postupaju u duhu bratstva", a donosioce odluka da poštovanje ljudskih prava drže visoko na listi svojih prioriteta i svojim ponašanjem potvrde da se "sva ljudska bića rađaju slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima".
U duhu ovogodišnjeg gesla UNICEF-a povodom 20. novembra, Svetskog dana deteta: #DecaPreuzimaju (#KidsTakeover), deci širom sveta biće omogućeno da simbolično uzmu vodeću reč kao ravnopravni učesnici u odlučivanju o svojim ljudskim pravima u najvažnijim ustanovama i drugim institucijama dnevnog političkog i društvenog života. Istupajući pre svega u ime svojih vršnjaka koji nemaju mogućnosti da se normalno školuju, leče, pa i hrane, oblače i igraju, učenici osnovnih škola sa teritorije Vojvodine sešće u klupe pokrajinskih poslanika.
Polazeći od stava da su potpuna zaštita i unapređenje prava deteta mogući tek uz obezbeđivanje smislenog i aktivnog uključivanja dece u sve aspekte društvenog života, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman u 2017. godini započeo je realizaciju edukativnih aktivnosti u vojvođanskim osnovnim školama. U njima je do sada učestvovalo oko 200 učenica i učenika četvrtih razreda u devet osnovnih škola koji su imali priliku da saznaju više o svojim pravima, odgovornostima i obavezama dece i odraslih u kontekstu zaštite prava deteta i mogućnostima aktivnijeg učešća u ostvarivanju, zaštiti i unapređenju sopstvenih prava. Učenici su tom prilikom iznosili i svoja viđenja okruženja u kom žive i odrastaju, svoj pogled na prava deteta i probleme koje ih tište.
Želeći da približi široj javnosti dečje viđenje sveta i njihov pogled na teme iz oblasti prava deteta, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman će povodom Svetskog dana deteta, organizovati izložbu likovnih i literarnih radova učenika koji su učestvovali u pomenutim edukativnim aktivnostima. Izložba učeničkih radova pod nazivom „OPRAVLjENI SVET” biće otvorena u sredu, 22. novembra 2017. godine u 11 časova u Skupštini AP Vojvodine. Istovremeno, u cilju boljeg upoznavanja učenika sa smislom i načinom rada mesta na kom se donose važne odluke u Pokrajini, kao i njihovog podsticanja na aktivniji pristup zaštiti i unapređenju svojih prava, Pokrajinski ombudsman će dan otvaranja izložbe iskoristiti i za simulaciju rada skupštine sa učenicima. Tokom ove simulacije, učenicima će biti prezentovani zaključci i zapažanja Pokrajinskog ombudsmana do kojih je došao u razgovoru s učenicima, a oni će imati priliku da ova zapažanja dopune i da izglasaju svoje zaključke. U programu će nastupiti i Dečji hor AKUDUNS „Sonja Marinković“, a učenici IV 1 odeljenja OŠ „Sveti Sava” iz Žitišta izvešće i jednu predstavu.
Pokrajinski ombudsman, u skladu s Konvencijom UN o pravima deteta, želi da podstiče aktivno učešće dece u društvenom životu koje je neophodno kako za njihov lični razvoj, razvoj samopouzdanja i društvenih veština, tako i za doprinos razvoju građanskog društva i razvoju društvene odgovornosti. Na taj način deca uče načine na koje mogu da doprinesu svojoj zajednici, kako da sama budu odgovorna, ali i kako da utiču na donosioce odluka i vlast dai oni budu odgovorniji. Zbog toga će Pokrajinski ombudsman proširiti aktivnosti edukacije dece, mladih, ali i stručnjaka iz različitih oblasti društvenog i javnog života, donosioce odluka, predstavnike lokalnih i pokrajinskih vlasti o pravima deteta. Istovremeno, planirano je i iniciranje i razvijanje saradnje sa učeničkim parlamentima vojvođanskih osnovnih i srednjih škola, formiranje Dečjeg saveta Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana, kao i podsticanje uspostavljanja sličnih tela na nivou jedinica lokalne samouprave u AP Vojvodini. Imajući to u vidu, već sledeća aktivnost ombudsmana u novembru biće svojevrsni „čas o ljudskim pravima”, koji će se održati u Gimnaziji „Svetozar Marković” u Novom Sadu. Tom prilikom gimnazijalci će se upoznati sa konceptom dečijih i ljudskih prava, kao i sa normativnim, institucionalnim i funkcionalnim okvirima njihovog ostvarivanja i zaštite. Mladima će biti ukazano načine na koje i sami mogu učestvovati u razgovorima i aktivnostima u vezi sa pitanjima koja se tiču prava deteta i time obezbedili poštovanje sopstvenog prava na participaciju, jednog od četiri osnovna principa Konvencije o pravima deteta, na čijoj primeni nadležni Komitet UN posebno insistira.
Svetski dan deteta, 20. novembar, obeležava se na dan kada je, na Generalnoj skupštini UN 1989. godine, usvojena Konvencija o pravima deteta, dokument u kojem su na jednom mestu obuhvaćena sva dečja ljudska prava. Uz pravo na život, opstanak i razvoj, pravo na zaštitu od diskriminacije, te najbolji interes deteta, Konvencija izdiže pravo deteta na participaciju na nivo principa bez čijeg ostvarenja nije moguća adekavatna zaštita svih drugih prava. Brojnim promotivnim aktivnostima širom sveta ovaj datum obeležava se kako bi se skrenula pažnja na specifičnost detinjstva, kao i na posebnost i potencijal svakog deteta.
Fotografija: Internet
Demografske projekcije Republičkog zavoda za statistiku ukazuju na intenziviranje procesa starenja stanovništva u Republici Srbiji, kao i na to da će do 2030. godine više od 21 posto njenog stanovništva biti starije od 65, a pet odsto starije od 80 godina.
Značajna posledica starenja stanovništva u našoj zemlji, ali i u svetu, jeste i promena porodične strukture. Starije osobe u većini zemalja u razvoju još uvek žive sa svojom decom, a sa ostarelim roditeljima najčešće ostaje bar jedno njihovo dete u odraslom dobu. Sa svojom decom i unucima u manje razvijenim regionima sveta živi tri četvrtine starijih od 60 godina, dok u razvijenim zemljama to čini tek jedna trećina. Starije osobe pružaju negu i podršku mlađima, ali se i oslanjaju na njihovu pomoć, naročito kada su bolesni ili više ne mogu samostalno da se staraju o sebi. Međutim, čak i kada su starije osobe primaoci pomoći, one neretko pomažu u brizi o unucima i poslovima u domaćinstvu.
Podaci Fonda Ujedinjenih nacija za stanovništvo (UNFPA), međutim, ukazuju na to da je u poslednjih nekoliko godina udeo starijih osoba koje žive same u mnogim zemljama porastao, naročito u onim razvijenim. Promene u porodičnoj strukturi ogledaju se i u tome što se brakovi sklapaju kasnije, razvodi su učestaliji, dok je učešće žena u radnoj snazi povećano. Posledice ovih trendova su to da su zahtevi drugih članova porodice prema starijim osobama u njoj povećani. Sa druge strane, način i tempo života mlađih članova porodice skraćuju vreme koje se posvećuje nezi starijih osoba i brizi za njihovu dobrobit uopšte. Posebno ugrožena kategorija starijih osoba u tom smislu u našoj zemlji su žene, budući da one, prema podacima Republičkog zavoda za statistuku, čine 54 posto populacije starijih od 60 godina i 63 posto populacije starijih od 80 godina.
Usled poproduženja životnog veka stanovništva tokom proteklih nekoliko decenija, nameće se i pitanje starenja u kontekstu očuvanja zdravlja i kvaliteta života u poznim godinama. Starije osobe najčešće oboljevaju od hroničnih nezaraznih bolesti, poput bolesti srca i krvnih sudova, kancera i šećerne bolesti, najčešće u kombinaciji sa drugim zdravstvenim problemima. Poslednja procena međunarodne organizacije „Ejdž internešenal” (Age International) iz 2015. godine, koja se odnosi na globalno opterećenje starijih osoba bolestima, ukazuje na to da u poslednjih 20 godina očekivnao trajanje dela njihovog života provedenog u zdravlju raste sporije nego ukupno očekivano trajanje života. Upoređivanjem podataka od pre dve decenije sa skorašnjim podacima o broju godina provedenih u zdravlju i bez invalidnosti, ispostavilo se da ljudi današnjice stariji od 50 godina tokom svake godine života zdravi i neopterećeni bolešću provedu devet i po meseci. Drugim rečima, to znači da su na mesečnom nivou bolesni u proseku i do pet dana.
Prema podacima trećeg nacionalnog istraživanja zdravlja stanovništva sprovedenog od strane Instituta za javno zdravlje Srbije, preko 40 posto starijeg stanovništva u našoj zemlji svoje zdravstveno stanje ocenjuje kao loše ili vrlo loše. Tri četvrtine starijeg stanovništva izjavilo je da ima neku dugotrajnu bolest ili zdravstveni problem. Ozbiljne teškoće u obavljanju svakodnevnih kućnih aktivnosti ima preko jedna trećina njih, dok preko jedne desetine ima problema u obavljanju aktivnosti lične nege. Uz to, sa starenjem se povećava rizik od fizičke i senzorne invalidnosti, poput oštećenja sluha i vida, kao i od poremećaja mentalnog zdravlja. Podaci poslednjeg popisa stanovništva u Republici Srbiji pokazuju da stariji od 65 godina čine preko jedne četvrtine ukupnog stanovništva i preko 60 posto populacije osoba sa invaliditetom.
Demencija, čija se mogućnost nastupanja povećava sa produženjem ljudskog veka, globalno predstavlja sve veći socijalni, zdravstveni i ekonomski izazov. Dementne osobe nejčešće su u potpunosti zavisne od tuđe nege. Prema procenama međunarodne organizacije „Alchajmer diziz internešenal” (Alzheimer Disease International) iz 2015. godine, svaka deveta osoba u svetu starija od 65 godina ima dijagnostikovanu Alchajmerovu bolest, dok je u uzrastu od preko 85 godina ima svaka četvrta. Udruženje građana „Alchajmer” procenjuje da je od ove bolesti u Srbiji obolelo 13 posto ukupne populacije osoba starijih od 65 godina. Uprkos tome, u našoj zemlji i dalje ne postoji registar obolelih od ove bolesti, dok tek četiri posto osoba kod kojih je ona dijagnostifikovana prima adekvatnu terapiju.
Naposletku, procene UNFPA ukazuju na to da će starenje stanovništva biti najistaknutiji demografski trend u 21. veku. Sve zemlje sveta moraće stoga svoj strateški pristup propisima, ekonomiji, socijalnoj i politici uopšte da razmotre sa stanovišta brige o starijim osobama, uključujući i to kako im obezbediti kvalitetnu negu, siguran prihod i pristup dobrima, fleksibilnije zapošljavanje u starijem dobu i njihovo veće uključivanje u sve sfere društvenog života. Na potrebu da se više pažnje posveti ostvarivanju prava ove naročito ranjive društvene grupe već godinama unazad ukazuje i iskustvo Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana u radu po pritužbama građana, kao i redovne posete institucije ustanovama socijalne zaštite koje pružaju usluge starijim osobama. Najveći izazov i dalje ostaje pitanje kako ove, jednako kao i usluge sistema zdravstvene zaštite namenjene starijim osobama, učiniti dostupnijim i kvalitetnijim na rentabilan, efikasan i održiv način. Pritom je pitanju starijih osoba potrebno pristupiti sa aspekta ljudskih prava, imajući u vidu da je ova populacija, suprotno uvreženom mišljenju, vrlo šarolika i da zbog svog životnog iskustva i znanja predstavlja značajan potencijal društvenog razvoja.
Migracije kao bezbednosni izazovi duž zapadno-balkanske rute bile su tema trodnevne međunarodne naučna konferencije koja je juče završena na Paliću. Namera njenih organizatora - beogradskog Instituta za međunarodnu politiku i privredu, fondacije Hans Zajdel (Hanns Seidel Stiftung) i Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana, bila je da njeni učesnici sa naučnog, pravnog i bezbednosnog aspekta razmotre izazove sa kojima je migrantska kriza suočila nadležne državne organe, ali institucije za zaštitu njudksih prava, medije i akademsku zajednicu u zemljama regiona.
Konferencija je okupila nekoliko desetina predstavnika zainteresovane javnosti. Više od trideset izlagača na konferenciji bilo je iz visokoškolskih ustanova, instituta, institucija za zaštitu ljudskih prava, međunarodnih organizacija, organa nadležnih za postupanje prema izbeglicama i migrantima i medija iz Bugarske, Makedonije, Republike Srpske, Rumunije, Rusije Mađarske i Srbije. Uz organizatore, svoj doprinos konferenciji dali su i predstavnik Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja u Vladi Republike Srbije, Komesarijata za izbeglice Republike Srbije, kao i predstavnici pravosudnih organa sa iskustvom u postupanju prema migrantima, izbeglicama i tražiocima azila u Republici Srbiji. Svoje radove na temu migracija i bezbednosti na konferenciji su predstavili učesnici iz Ruske akademije nauka iz Moskve, Pravnog fakulteta Univerziteta u Temišvaru, Jugozapadnog univerziteta „Neofit Rilski” iz Bugarske, Univerziteta „Sveti Kliment Ohridski” iz Makedonije, Univerziteta u Pečuju u Mađarskoj, beogradskog Filološkog, Fakulteta političkih nauka i Fakulteta bezbednosti, Vojne akademije, Kriminalistiko-policijske i Akademije ekonomskih nauka, Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja i Instituta za evrospke studije, Visoke poslovne škole, RTV Vojvodine, kao i Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana.
Teme konferencije bile su uzroci migracija, pravni izazovi migrantske krize i njihova rešenja, socio-ekonomske posledice migrantske krize, bezbednost i ljudska prava u kontekstu migracija, statusna pitanja i bezbednost migranata, medijsko izveštavanje o migrantskoj krizi, kao i reagovanja na nju. Na kraju konferencije formulisani su zaključci i preporuke koje bi nadležnim organima, ali i drugim interesnim grupama (akademskoj zajednici, organizacijama civilnog društva i medijima) trebalo da posluže kao smernice za bavljenje pitanjima migracija, izbeglištva i azila.
Preporuke vladama zemalja u regionu, donatorima i međunarodnoj zajednici usmerene su prevashodno na unapređenje procesa saradnje u regionu Zapadnog Balkana. Osim intenziviranja dijaloga i saradnje sa susednim i drugim zemljama Balkana koje su pogođene migrantskom krizom, poštujući Ustav i zakone Republike Srbije, a u cilju efikasnijeg odgovora na migrantsku krizu, Srbija bi u sklopu svojih odnosa sa Evropskom unijom trebalo i sa njom da ostvari korisnu saradnju na polju usaglašavanja aktivnosti i mera za rešavanje migrantske krize. Nadalje, zemlje duž balkanske rute trebalo bi da migrantima efikasniji pristup postupku traženja azila i puno poštovanje načela o zabrani proterivanja ili prisiljavanja na boravak.
Zbog trajnosti i obima migrantske krize, te sada već trajnijeg zadržavanje lica koja kao izbeglice, ili iregularni migranti borave na teritoriji Republike Srbije, kao i zbog rastućeg ekonomskog opterećivanja državnog budžeta i budžeta lokalnih samouprava, prevencije narušavanja javnog reda i mira, te obezbeđivanja pravne i druge zakonima zagarantovane pomoći državljanima Republike Srbije, izbeglicama i iregularnim migrantima, potrebno jeanalizirati postojeći pravni okvir zakonodavstva Republike Srbije kako bi se razmotrilo da li je potrebno promeniti ili dopuniti postojeća ili usvojiti nova zakonska rešenja, i druge pravne norme.
Srednjoročne preporuke ranije pomenutim akterima su da je potrebno posvetiti više pažnje prevenciji sekundarnih kretanja migranata, uskladiti granične propise, proveriti statuse tzv. sigurnih trećih zemlja, omogućiti prostor, forume i platforme za uključivanje zainteresovanih aktera u ove procese.
Dugoročno gledano, uputno bi bilo vratiti se praksi integrisanog upravljanja granicom. Migrante i izbeglice potrebno je posmatrati kao osobe koje mogu doprineti lokalnoj ekonomiji, a ne isključivo kao socijalni teret. Ove osobe potrebno je konsultovati, u meri u kojoj je to moguće i izvodljivo i u koordinaciji sa organima jedinica lokalne samouprave, u vezi sa njihovom integracijom u određenu sredinu. Svi akteri trebalo bi da ulože maksimalne napore u nastojanja da migrantska kriza u regionu ne postane kamen spoticanja u svetlu procesa pristupanja Evropskoj uniji.
Ove preporuke potrebno je razmotriti imajući u vidu i potrebe i očekivanja građana zemalja duž migrantske rute, kao i pravednu i pravičnu potrebu ukazivanja humanitarne i druge pomoći migrantima, u srazmeri sa mogućnostima.
