Svake godine, polovinom novembra, politički, civilni i medijski akteri govore o toleranciji.  To je  razumljivo, jer se 16. novembra obeležava Međunarodni dan tolerancije. Živimo u društvu čiji članovi neguju različite običaje, usvajaju različite kulturne obrasce, slede različita uverenja i koncepcije životnog dobra, imaju različite interese i oprečne ciljeve. Takvom društvu tolerancija je potrebna zato što njegovim članovima omogućuje zajednički život.

Odgovor na razlike, međutim, nije uvek afirmativan. U pozadini negativnog odnosa prema razlikama stoji uverenje da je tolerancija znak slabosti. Takva uverenja svojim načinom ponašanja često podupiru javni, medijski eksponirani akteri, ali i anonimni pojedinci. Žilavosti pomenutih uverenja pogoduje preovlađujuća politička kultura, kao i višegodišnja kriza, već time što brutalizuje odnose u društvu. Stoga i ne čudi, što podrška toleranciji erodira, a ljudski život gubi vrednost koju bi trebao da ima.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman želi da istakne i donosioce odluka podseti na to da tolerancija nije samo stav, nego i čin i da, u više navrata davana obećanja o nultoj toleranciji prema nasilju, kriminalu, korupciji i diskriminaciji obavezuju. Tolerancija ne čini život lepšim, ona ga čini mogućim. O tome bi, suočeni sa brutalnim scenama svakodnevice, posebno morali da vode računa oni kojima je povereno društveno vođstvo.

Privržen doslednoj zaštiti ljudskih prava, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman će, kao što je to i do sada činio, nastojati da u granicama svojih nadležnosti doprinese osposobljavanju građana za odgovoran i tolerantan život u pluralističkom društvu. 

Fotografija: Internet

Povodom Međunarodnog dana borbe protiv fašizma i antisemitizma, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman već godinama ukazuje na to da je o povredama ljudskog dostojanstva, diskriminaciji i kršenju ljudskih prava, nepravdi i nasilju potrebno govoriti javno i sa jasnom osudom.

Svedoci smo, međutim, toga da se temeljne društvene vrednosti ljudskih prava i ravnopravnosti u današnjem društvu i posle više od 70 godina nakon Kristalne noći, još uvek relativizuju, gotovo banalizuju, naročito u javnom diskursu. Savremeno društveno okruženje i dalje nas, pod plaštom slobode govora i prava na informisanje, neprestano podseća na to da je dugogodišnja politička i ekonomska kriza izuzetno pogodno tlo za širenje ideja koje su svojevremeno dovele i do bujanja ideja nacizma i fašizma i njihovih pogubnih posledica.

Obeležavanje 9. novembra kao sinonima za početak progona Jevreja od strane nacističkih vlasti i uvod u holokaust, danas bi trebalo da znači odgovorno ponašanje svih građanki i građana, kao pojedinaca i grupa, prema ljudskim pravima, kako sopstvenim, tako i tuđim. Institucije na svim nivoima treba na tom putu građanima da šalju poruku da će biti dosledne u primeni zakona i reagovati pravovremeno, efikasno i svrsishodno. Međutim, u okruženju u kom se još uvek sleže prašina oružanih sukoba sa kraja XX veka, institucije bi prvenstveno trebalo da deluju preventivno.

Fotografija: Internet

Podaci Ujedinjenih nacija tokom protekle decenije ukazuju na to da stanovništvo Srbije spada među pet najstarijih na svetu, dok projekcije Republičkog zavoda za narednih trideset godina ukazuju na to da će se starenje stanovništva u Srbiji nastaviti. Ovom trendu doprineće i konstantni odlazak pripadnica i pripadnika mlađih generacija, naročito radno sposobnog stanovništva u reproduktivnom dobu, iz sela u gradove ili u inostranstvo, te su procene da će do 2041. godine preko jedne četvrtine stanovništva naše zemlje činiti osobe starije od 65 godina, a posebno teška situacija biće u seoskim sredinama.

Najveći broj starijih osoba koje se obraćaju Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu traži pravni savet u vezi sa ostvarivanjem prava u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite, penzijskog i invalidskog osiguranja, kao i načinima na koje mogu da ostvare određene pogodnosti prilikom plaćanja komunalnih usluga, poreza i drugih dažbina. Njihova obraćanja i pritužbe ukazuju na izuzetno nizak nivo prihoda i težak materijalni položaj starijih osoba, od kojih je značajan broj onih koji su u situaciji da na različite načine - finansijski, čuvanjem dece i obavljanjem kućnih poslova, uzgojem živine i stoke, voća i povrća u okviru domaćinstva - doprinose kućnom budžetu svoje dece i unuka. Uprkos ovim okolnostima, koje ukazuju na opadanje kvaliteta života starijih osoba, ove građanke i građani se još uvek retko, odnosno u relativno malom broju obraćaju institucijama nadležnim za ostvarivanje, zaštitu i unapređenje ljudskih prava. Oni koji im ipak obrate tvrde da su dugo razmišljali da li da to učine usled svojevrsnog stida zbog sopstvenog položaja, ali i iz straha da će zbog toga trpeti neke „sankcije” od strane organa i ustanova na čiji rad imaju pritužbe. Zbog činjenice da su pogođeni siromaštvom i nemogućnošću da podmire nekada i svoje osnovne potrebe, pa čak i nasiljem u porodici, koje je u našem društvu još uvek svojevrsna tabu tema, značajan broj starijih osoba svoj društveni položaj i uslove života smatra teškim, lošim, pa čak i sramotnim.  

Uprkos raznim vidovima usluga dostupnih u okviru sistema socijalne zaštite i pogodnostima koje se odnose na plaćanje pojedinih usluga od strane starijih lica, porodice u kojima su starije osobe u mogućnosti da koriste usluge domova za stare u okviru sistema socijalne zaštite su relativno malobrojne. Jedan od razloga za to je popunjenost kapaciteta ovih ustanova. Stanje je poteklih godina donekle popravljeno licenciranjem određenog broja ustanova u privantom vlasništvu, kao i zatvaranjem izvesnog broja nelegalnih domova za smeštaj starijih osoba. Međutim, broj onih koji sebi ne mogu da priušte ove usluge ili pomoć stručnih lica prilikom negovanja obolelih starijih osoba u kućnim uslovima i dalje višestruko prevazilazi broj onih koji to mogu.

Pritužbe sa kojima se građanke i građani tzv. trećeg doba obraćaju insituciji Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana, kao i posete manjim naseljenim mestima u seoskim sredinama u kojima ova populacija predstavlja većinu, nedvosmisleno ukazuju na to da značajan broj njih vodi nedostojanstven život na društvenoj margini. Otežana dostupnost ili nedostupnost usluga sistema zdravstvene i socijalne zaštite usled nemaštine, fizičke nemogućnosti da se do njih dođe usled starosti i bolesti, obim i iznosi materijalne pomoći koji često ne podmiruju objektivne potrebe nege starijih lica, kao i loš socioekonomski položaj celokupnog stanovništva povećava izglede za ugrožavanje prava ove populacije, smanjujući ujedno i izglede da će se njihov, a samim tim i položaj njihovih porodica, u dogledno vreme promeniti na bolje.

Fotografija: Internet

Povodom 21. septembra, Svetskog dana borbe protiv Alchajmerove bolesti i pred kraj meseca posvećenog podizanju svesti javnosti u vezi sa ovom bolešću i demencijom, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman skreće pažnju na godišnji izveštaj Međunarodne mreže ADI, koja je posvećena ostvarivanju, zaštiti i unapređenju prava i kvaliteta života osoba sa demencijom i obolelih od Alchajmerove bolesti. Mreža ADI, koju čini 85 organizacija širom sveta koje se bave ovom temom, sarađuje sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, a njen izveštaj za 2016. godinu sačinili su istraživači i istraživačice Svetskog centra za praćenje nege starijih i dementnih osoba Kraljevskog koledža i Odeljenja za istraživanje usluga sistema socijalne zaštite pojedincima Fakuleteta za ekonomiju i politiku u Londonu.

Opšti zaključak ovog izveštaja podudara se sa iskustvima Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana u vezi sa ostvarivanjem i zaštitom prava dementnih i osoba obolelih od Alchajmerove bolesti, a to je da kod najvećeg broja ljudi koji pate od demencije, kao prvog pokazatelja mogućnosti da je osoba obolela od Alchajmerove bolesti,  ona tek treba da bude dijagnostifikovana. To znači da je podmirivanje potreba ovih osoba upitno, a ostvarivanje njihovog prava na lečenje i negu u najmanju ruku ograničeno.

Procenjuje se da je od demencije obolelo oko 47 miliona ljudi u svetu, a do 2050. godine taj broj će biti i višestruko veći. U razvijenim zemljama dijagnozu ima oko polovine dementnih osoba, dok je u srednje razvijenim i nerazvijenim zemljama dijagnoza postavljena tek svakoj desetoj osobi za koju je utvrđeno da boluje od demencije. Najveća prepreka unapređenju stanja po ovom pitanju je to što i lečenje i nega dementnih osoba spadaju u delokrug lekara specijalista. Procenjuje se da bi veće angažovanje zaposlenih u primarnoj zdravstvenoj zaštiti u ovoj oblasti povećalo kapacitete celokupnog sistema zdravstvene i socijalne zaštite za staranje o obolelima od demencije, a što bi kasnije troškove lečenja i nege ovih osoba smanjilo i do 40 posto. Troškovi prilagođavanja sistema zdravstvene zaštite u ovom trenutnku bili bi oko 0,5 posto do 2030. godine, što je prihvatljivo imajući u vidu dugoročne uštede i broj ljudi obolelih od demencije i njihove porodice kojima bi se unapređenim uslugama zdravstvenog sistema poboljšao kvalitet života.

Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman je još 2014. godine ukazao na to da se o dementnim i osobama obolelim od Alchajmerove bolesti u našoj zemlji ne vodi se nikakva posebna, zbirna evidencija. Broj obolelih od Alchajmerove bolesti u Srbiji procenjuje se na preko 200.000, dok je broj obolelih od drugih vrsta demencije nepoznat zbog toga što demencija u našem društvu nije prepoznata kao oboljenje, nego se pripisuje procesu starenja. Samim tim lečenje dementnih osoba najčešće počinje kada su šanse za uvođenje efikasne terapije i održanje dotadašnjeg kvaliteta života već svedene na minimum. Naposletku, neprepoznavanje demencije ima neposredne posledice po celo društvo, na šta nedvosmisleno ukazuju i podaci iz izveštaja Mreže ADI.

Tekst izveštaja o Alchajmerovoj bolesti u svetu tokom 2016. godine dostupan je ovde.

Na današnji dan, pre devet godina, Generalna skupština Ujedinjenih nacija donela je odluku da se 15. septembar proglasi Međunarodnim danom demokratije. Tog dana se u svetu privrženost demokratiji iskazuje raznim manfestacijama i na različite načine.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman podseća na činjenicu da je demokratija zahtevan poredak,  koji ne može da opstane ako ne uživa široku podršku građana. Ta će podrška biti utoliko veća ukoliko građani uživaju široka prava i slobode, ukoliko se njihova prava u slučaju povrede efikasno štite i ukoliko su organi javne vlasti sposobni da zadovolje zahteve i interese građana i obezbede ekonomski uspon, veću zaposlenost, sigurnost i viši životni standard.

U suprotnom, podrška demokratiji neće samo slabiti, nego će je građani u sve većoj meri poistovećivati sa partokratijom, korupcijom i pljačkaškom privatizacijom. U takvoj situaciji obeležavanje Međunarodnog dana demokratije gubi svaki smisao.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je stava da tranzicija u Srbiji predugo traje i da se ekonomska i socijalna prava građana veoma često krše. Možda se efikasnom zaštitom ovih prava ne može skratiti proces tranzicije, ali se zato može ojačati legitimnost institucija na kojima počiva demokratski poredak. Posvećen zaštiti ljudskih prava Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman će i dalje funkcionisati kao brana daljoj eroziji demokratije.