Izražena zabrinutost građana za budućnost naseljenih mesta u seoskim sredinama, u kojima se broj stanovnika ubrzano smanjuje zbog odseljavanja radno sposobnog stanovništva, naročito mladih u reproduktivnom periodu, obeležila je ovogodišnje posete institucije Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana naseljenim mestima na teritoriji AP Vojvodine. Pritužbe građana na loš materijalni položaj usled izuzetno ograničenih mogućnosti zapošljavanja i ostvarivanja prihoda ukazuju na jedan o ključnih razloga zbog kojih se stanovnici manjih mesta u Vojvodini odlučuju da žive u gradovima ili, još češće, da se odsele u inostranstvo i sa sobom povedu celu porodicu.
Tokom ovih poseta, građani su ukazivali i na to da se u Republici Srbiji, odnosno na teritoriji AP Vojvodine pitanju populacione politike ne pristupa strateški čak ni na lokalnom nivou, uprkos tome što u Programu demografskog razvoja AP Vojvodine značajno mesto zauzima deo koji se odnosi na podsticanje jedinica lokalne samouprave na veću aktivnost u ovoj oblasti. Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je još 2014. godine, u istraživanju o lokalnim populacionim politikama, ukazao na to da ni dve trećine vojvođanskih lokalnih samouprava tada nije imalo usvojenu lokalnu strategiju socijalne zaštite, dok oko trećina njih nije imala niti ovaj, niti druge strateške dokumente u oblasti populacione politike. Usvajanje i - što je najvažnije - sprovođenje mera sadržanih u ovakvim dokumentima ublažilo bi negativna demografska kretanja, uz sprovođenje odgovarajućih mera i u oblasti zapošljavanja i obrazovanja.
Imajući u vidu, međutim, smanjivanje budžetskih sredstava na svim nivoima tokom protekle dve godine, sasvim je izvesno da se situacija vezi sa pružanjem podrške porodicama sa decom i drugim merama populacione politike nije bitno promenila. Na to ukazuju i informacije dobijene od građana, koji su tokom razgovora sa zamenicama pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana isticali naročito težak položaj pojedinih kategorija stanovništva u seoskim sredinama - mladih, žena svih uzrasta, nezaposlenih i izdržavanih lica, kao i osoba koje usled narušenog zdravstvenog stanja često ili stalno koriste usluge ustanova zdravstvene i socijalne zaštite, a koje su im teško dostupne zbog udaljenosti od njihovog mesta stanovanja ili zbog toga što usled siromaštva te usluge ne mogu sebi da priušte.
Preporuke koje su jedinicama lokalne samouprave upućene 2014. godine relevantne su i danas. Potrebno je analizirati demografsku sliku lokalne sredine, identifikovati resurse koji u njoj postoje, uspostaviti institucionalni okvir za sprovođenje lokalne populacione politike i međusektorsku saradnju. Lokalne mere populacione politike potrebno je definisati imajući u vidu i njenu rodnu dimenziju i obezbediti sredstva za sprovođenje ovih mera. Rodnoj dimenziji populacione politike posvećen je i ovogodišnji Svetski dan stanovništva, koji se bavidruštvenim ulaganjem u razvoj svesti devojčica u tinejdžerskom uzrastu, među kojima je još uvek značajan broj onih kojima je uskraćena mogućnost ostvarivanja osnovnih ljudskih prava, poput prava na informisanost o sopstvenim pravima, na zdrav život ili na obrazovanje.
Prema podacima UNICEF-a i Republičkog zavoda za statistiku iz 2014. godine, oko 4 procenta mladih žena u Srbiji uzrasta 15-19 godina su trenutno udate ili žive u vanbračnoj zajednici. Kod žena iz najsiromašnijih domaćinstava taj procenat je 9 posto. Među ženama starosti 20–49 godina, 7 procenata se udalo pre navršene 18. godine života. Među mladim ženama starosti 15–19 godina iz romskih naselja, skoro polovina su trenutno udate, ali taj pokazatelj je još veći (52 procenta) kod žena iz najsiromašnijih domaćinstava i sa osnovnim obrazovanjem. Pre navršene 15. godine udala se gotovo petina devojaka i žena uzrasta 15–49 godina, dok se gotovo dve trećine žena starosti 20–49 godina udalo pre navršene 18. godine.
Svetski dan stanovništva, 11. jul ustanovljen je 1989. godine na inicijativu Fonda za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP), čiji programi su oduvek bili usmerenii ka pružanju podrške devojčicama - ka ukidanju prakse sklapanja dečjih brakova i smanjenju broj trudnoća među maloletnicama, a posebno ka tome da se one dovoljno osnaže kako bi na osnovu pouzdanih i naučno zasnovanih informacija mogle odlučivati o svom zdravlju i životu.
Osobe izložene torturi, mučenjui drugimoblicima nehumanog i nečovečnog postupanjažrtve su najgrubljeg kršenja osnovnih ljudskih prava. Zbog surovosti ovakvih postupaka ne iznenađuje to da se o njima nerado govori izvan stručnih krugova, jednako kao i o traumama žrtava i njihovih najbližih. Tortura i drugi vidovi nečovečnog ponašanja zastupljeniji su u društvima u kojima je smanjena svest pojedinaca o potrebama i pravima posebno ranjivih društvenih grupa. Sa druge strane, institucije za zaštitu ljudskih prava dužne su da ukazuju kako na prava osoba koje su pod naročitim rizikom da postanu žrtve torture i drugih vidova nehumanog ponašanja, tako i na manjkavosti sistema njihove zaštite, koji bi u sebi trebao da sadrži i mehanizme za prevenciju ove pojave.
Korisnice i korisnici ustanova socijalne zaštite su i osobe čije zdravstveno stanje je takvo da može dovesto do njihovog samopovređivanja ili povređivanja drugih lica u njihovom okruženju. Uprkos tome, ustanove socijalne zaštite u Republici Srbiji, odnosno Autonomnoj pokrajini Vojvodini još uvek nemaju poseban pravilnik za primenu mera fizičkog sputavanja i izolacije korisnika. Na ovu činjenicu, kao i na načine kako se u nedostatku prvilnika postupa u ovim ustanovama, institucija Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana ukazala je još prošle godine u istraživanju „Primena mera fizičkog sputavanja i izolacije u ustanovama socijalne zaštite u AP Vojvodini”.
Rezultati istraživanja ukazuju na to da se restriktivnije mere fizičkog sputavanja i izolacije korisnika i korisnica retko primenjuju i to samo u slučaju osoba koje bi svojim ponašanjem mogle ugroziti sopstvenu ili bezbednost drugih lica. Međutim, u nedostatku pravilnika, postupak odlučivanja o primeni ovih mera, kao i način njihove primene, razlikuje se od ustanove do ustanove. Ovakvo stanje, odnosno nedovoljna pravna uređenost primene mera fizičkog sputavanja i izolacije u ustanovama socijalne zaštite, predstavlja ozbiljan problem zaposlenima u njima. Ove mere odnose se na situacije u kojima je, zbog bolešću uzrokovanog, nekontrolisanog i opasnog ponašanja korisnika, njihovu slobodu kretanja potrebno privremeno ograničiti u njihovom najboljem interesu, imajući u vidu kako ljudska prava samih korisnika nad kojima se odgovarajuća mera primenjuje, tako i bezbednost osoblja ustanove koje ove mere sprovodi. Osim što bi obezbedila obaveznost i jednooobraznost postupanja po odgovarajućim normama, direktori ustanova socijalne zaštite smatraju da bi odgovarajuća regulativa znatno smanjila i prostor za greške i arbitrarnosti.
Povodom 26. juna, Međunarodnog dana podrške žrtvama torture, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman poziva nadležne da, u saradnji sa stručnjacima u oblasti zdravstvene i socijalne zaštite i ljudskih prava, u najskorije vreme izrade i usvoje odgovarajući pravilnik za primenu mera fizičkog sputavanja i izolacije korisnika u ustanovama socijalne zaštite, koji će ne samo unaprediti kvalitet usluga u ovim ustanovama, nego doprineti i prevenciji torture, mučenjai drugihoblika nehumanog i nečovečnog postupanja prema jednoj od najranjivijih društvenih grupa o čijim pravima i načinu života se u javnosti malo zna i govori.
Prema podacima institucija nadležnim za rešavanje problema nasilja u porodici, a koje Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman prikuplja već 10 godina, oko 20 odsto dece i mladih do 18 godina neposredno trpi nasilje od roditelja i/ili članova porodice, dok su u 80 odsto ukupnog broja slučajeva nasilja u porodici deca njegovi svedoci i uvek sekundarne žrtve.
Među pritužbama Ombudsmanu u oblasti zaštite prava deteta, u velikom broju slučajeva su i one u kojim se roditelji tokom i nakon razvoda braka spore oko starateljstva nad detetom. Otvoreni konflikti između bivših supružnika/partnera negativno se odražavaju na decu i time što tokom ovih postupaka potrebe dece podređuju svojim interesima,optužujući se međusobno i manupulišući kako detetovim položajem, tako i njegovim najboljim interesom i osećanjima.
Pokrajinski ombudsman svake godine zaprimi i nemali broj pritužbi u vezi sa slučajevima vršnjačkog nasilja, a u poslednje vreme povećao se i broj pritužbi roditelja koji ukazuju na to da su deca izložena nasilju od strane nastavnika i zaposlenih u vaspitno-obrazovnim ustanovama. U zaključcima istraživanja o sprečavanju nasilja u školama koje je Pokrajinski ombudsman sproveo 2012. godine, navodi se da, uprkos zakonodavnom okviru koji to predviđa, učenici ne uživaju odgovarajući stepen zaštite od nasilja, da su nedovoljno uključeni u vršnjačku podršku, a u svega 40 odsto škola tek deo zaposlenih je prošao obuku o vršnjačkom nasilju.
Deca su nažalost i najranjivija grupa korisnika interneta. U istraživanju Pokrajinskog ombudsmana „Eksploatacija dece na internetu”, sprovedenom 2012. godine u okviru istoimenog projekta, utvrđeno je da zaposleni u institucijama i ustanovama koje se bave decom nemaju dovoljno stručnog znanja u ovoj oblasti i ukazano je na potrebu za njihovom kontinuiranom obukom o nasilju nad decom putem informacionih i komunikacionih tehnologija.
Pokrajinski ombudsman ističe i posebno težak položaj dece migranata koja putuju bez pratnje, ili tokom puta bivaju odvojena od roditelja, staratelja ili druge osobe odgovorne za dete. Ova deca, kao i deca koja prose, deca ulice i deca iz siromašnih porodica posebno su ranjiva i pod većim su rizikom od seksualne i radne eksploatacije i drugih vrsta zloupotrebe i nasilja. Posebno je zabrinjavajuće to što su institucije,u kojimaova deca mogu da ostvare svoja prava u oblasti zdravstva, socijalne zaštite i obrazovanja, zavećinu njih nedostupni.Naime, ova deca vrlo često nemaju ni osnovna lična dokumenta,te tako u očima državnih institucija ona nemaju identitet i ne postoje.
U postupcima u kojima postoje saznanja o posrednom ili direktnom nasilju nad decom i prema njima, Pokrajinski ombudsman ukazuje nadležnima na potrebu za međuinstitucionalnom i međusektorskom saradnjom budući da ona u ovakvim slučajevima često izostaje. Potrebno je da obrazovne i ustanove zdravstvene, i socijalne zaštite, kao i pravosuđe u svim slučajevima nasilja nad decom i njihovog zanemarivanja ili zlostavljanja preduzmu neodložne mere, da obaveštavaju jedni druge o ovakvim slučajevima i da koordinirano postupaju, rukovodeći se svaki put najboljim interesom deteta. Mnogo više pažnje potrebno je posvetiti preventivnim merama, kao i stručno-psihološkoj podršci roditeljima i osobama odgovornima za dete.
Rezolucijom Ujedinjenih Nacija iz 1982. godine, 4. jun proglašen je za Međunarodni dan dece nevinih žrtava agresije. Svrha obeležavanja ovog dana je da se javnosti ukaže na patnju dece širom sveta uzrokovanu njihovim fizičkim, mentalnim i emocionalnim zlostavljanjem.
Odrastanje deteta u porodičnom okruženju u kojem se neguju ljubav i razumevanje neophodno za celokupan i skladan razvoj ličnosti deteta osnovna je poruka rezolucije Ujedinjenih nacija kojom je ustanovljen Međunarodni dan roditelja.
Danas je, međutim, veliki izazov za roditelje da usklade privatan i poslovni život, imajući u vidu savremene tokove poslovanja s jedne i uslove u kojima još vlada tradicionalno shvatanje rodnih uloga, s druge strane.
Ovakve okolnosti se posebno negativno odražavaju na žene koje se u društvu prvenstveno vide kao majke i osobe koje brinu o deci i drugim članovima domaćinstva. Stereotipno shvatanje uloga muškaraca i žena utiče na neravnopravnu raspodelu odgovornosti između njih u porodici. Istovremeno, u poslovnom okruženju žena koja je i majka u većem je riziku od zastoja i nemogućnosti napredovanja na radnom mestu jer češće koristi bolovanje i odsustvuje s posla zbog obaveza prema deci. Dok je na porodiljskom odsustvu i odsustvu radi nege deteta, koje značajno češće koristi iako na odsustvo radi nege deteta pravo ima i muškarac, žena ostaje neocenjena, poslodavci je ređe ili uopšte ne pozivaju i ne upućuju na dodatne obuke što takođe utiče na mogućnost napredovanja, ali i na njeno samopouzdanje i motivaciju za rad. Naposletku, žene su spremnije da rade i za nižu platu i da se odriču razvoja svoje karijere kako bi odgovorile očekivanjima, a istovremeno obavljaju više sati neplaćenog kućnog rada.
Usklađivanje poslovnog i privatnog života je problem koji direktno pogađa pojedinke i pojedince sa roditeljskim obavezama, ali se odražava i na poslodavce i celokupno društvo. Država i poslodavci treba da prepoznaju ovaj problem i obezbede organizovanu podršku porodicama s decom, odnosno roditeljima, kako materijalnu, tako i razvijanjem različitih usluga, pre svega stručno-psiholoških. Reč je o uslugama koje bi olakšale teret koji porodice s decom imaju i koje bi smanjile psihološku i ekonomsku cenu roditeljstva.
Pokrajinski zaštitnk građana – ombudsman poziva nadležne i odgovorne na svim nivoima vlasti, kao i poslodavce da rade na stvaranju porodično odgovorne politike i da preduzimaju mere koje osiguravaju ravnopravnost prilikom zapošljavanja, ali i razvoj karijere bez obzira na roditeljstvo i pol. S tim u vezi, očeve je moguće podsticati i podržavati da koriste odsustvo s rada radi nege deteta, omogućiti prilagođavanje radnog vremena i uslova rada zaposlenima sa porodičnim obavezama, podsticati majke da ne odustaju od poslovnih ciljeva i razvoja karijere zbog porodičnih obaveza. Na taj način, kao društvo razmišljamo i o socijalnoj odgovornosti, te pružajući odgovarajuću podršku roditeljima, zajedno radimo na kreiranju i razvoju okruženja odgovornog prema deci.
Međunarodni dan roditelja ustanovljen je 2012. godine Rezolucijom Generalne skupštine UN u znak zahvalnosti roditeljima širom sveta za njihovu nesebičnu posvećenost deci i brigu o njima.
Povodom Međunarodnog dana nestale dece Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman skreće pažnju na neke od situacija koje predstavljaju rizik za otmicu ili nestanak dece, kao i na potrebu da nadležne institucije uvek i pravovremeno rešavaju ove probleme.
Imajući u vidu aktuelnu izbegličku krizu, posebno ukazujemo na činjenicu da je jedan broj dece migranata bez pratnje roditelja, staratelja ili poznate osobe, kao i da velik broj dece u toku migracionih kretanja bude razdvojen od roditelja, zbog čega su ova deca su u posebnom riziku od otmica i trgovine ljudima.
Duži niz godina u našoj zemlji aktuelan je i problem nestalih beba. Početkom godine održana je poslednja javna rasprava o Nacrtu zakona o postupku utvrđivanja činjenica o položaju novorođene dece za koju se sumnja da su nestala u našim porodilištima. Iako prolazi već treća godina otkako je Evropski sud za ljudska prava naložio Republici Srbiji da uspostavi mehanizme za obezbeđenje pojedinačnog obeštećenja svim roditeljima koji su se našli u ovoj situaciji, rešenje ovih slučajeva se odlaže i neadekvatno rešava.
Pokrajinski ombudsman ukazuje i na slučajeve koji se, na prvi pogled, ne dovode u vezu s otmicom dece ali su često razlozi za prijavu nestanka deteta. Reč je o nezakonitoj promeni prebivališta deteta ili putovanja deteta u inostranstvo s jednim roditeljem bez saglasnosti drugog roditelja.
Naposletku, skrećemo pažnju i na novo rešenje iz Zakona o policiji, prema kome policija odmah po saznanju sprovodi mere traganja za licima čiji je nestanak prijavljen, što je važan korak ka uspostvljanju adekvatnije zaštite dece i lica za koja se sumnja da su nestala .
Pokrajinski ombudsman očekuje da će nadležni organi posvećeno raditi na rešavanju ovih problema za koje roditelji i javnost opravdano pokazuju veliko interesovanje, ali da će uložiti i više napora na stvaranju uslova da do ovakvih situacija što ređe dolazi.
