Devetog maja obeležavaju se Međunarodni dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope. Iako je Dan pobede važniji, Dan Evrope je prisutniji u medijskim napisima i retorici političara. To ne iznenađuje - ulazak Srbije u Evropsku uniju jedan je od ciljeva zvanične politike, a građani i građanke očekuju da će članstvo u Uniji doneti i veći stepen ostvarivanja, zaštite i unapređenja ljudskih prava, kako ličnih i kolektivnih u privatnoj sferi, tako i onih koja se ostvaruju institucionalnim putem
Pored toga, priča o Danu Evrope nosi manji rizik od priče o antifašizmu. Dan Evrope danas simboliše jedan uzlazni, razvojni put u novijoj istoriji država na evropskom kontinentu, kome je i antifašistički pokret značajno doprineo. Sa druge strane, antifašizam u današnjoj Evropi čini se aktuelniji nego ikad, protivno očekivanjima nakon „velikog sloma fašizma” po okončanju Drugog svetskog rata.
Simbolička važnost 9. maja, ne sme se umanjivati. Na Dan Evrope treba se prisećati Roberta Šumana i njegove vizije Evrope bez rata, sastanka u Milanu i odluke iz 1985. godine, kada je ovaj dan i ustanovljen, ali treba ga obeležavati i kao Dan pobede i podsećati na zlo fašizma. To podsećanje je produktivno, ono ima smisla ako vodi prepoznavanju fašizma u sadašnjosti, ako budi otpor svakoj njegovoj relativizaciji, ukoliko jača kritičku svest i spremnost da se stane na put svemu što unižava ljudsko dostojanstvo, ograničava slobode i negira ljudska prava.
Uostalom, nade antifašista da je moguć bolji i pravedniji svet moraju naći svoj izraz i u obeležavanju Dana Evrope u onoj meri u kojoj Evropa baštini velike ideale slobode, bratstva, jednakosti i pravde.
Odlukom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija iz 1993. godine, treći maj je proglašen Svetskim danom slobode medija.
Kao institucija zadužena da štiti ljudska prava, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman je zainteresovan da se granice slobode medija u društvu šire i da se novinarima, uvek kada su izloženi pritiscima, pruži efikasna zaštita.
Štiteći novinare, štiti se i pravo građana na pravovremeno, pouzdano i objektivno informisanje. Bez takvog informisanja građani lako postaju žrtve manipulacije, a vlast, lišena kritike, klizi u autoritarizam.
Podsećajući da je pravo na slobodno informisanje pravo građana, a obaveza medija, Pokrajinski zaštitnik građana zahteva od vlade da stvori uslove kako bi novinari i mediji svoje obaveze prema građanima ispunjavali slobodno i bez straha.
U suprotnom, razne vrste pritisaka i zabrinjavajuće prisustvo cenzure i autocenzure – prema podacima iz UNS-ovog istraživanja 48 posto ispitanih novinara veruje da njihove kolege pribegavaju autocenzuri povremeno, a 29 posto u velikoj meri – u potpunosti će obesmisliti funkciju medija, a kritički govor o problemima društva će biti zamenjen neumerenim pohvalama vlasti.
„Velika ponuda jeftine radne snage na tržištu rada omogućuje poslodavcima da, ignorišući zakonske obaveze, krše prava zaposlenih. S druge strane, inspekcije ignorišu prijave građana i izbegavaju da sprovode kontrole,” stoji u uvodu Izveštaja Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za 2014. godinu.
Gotovo deset odsto pritužbi građanki i građana ovoj instituciji tokom 2014. godine odnosilo se na kršenje, odnosno nemogućnost ostvarivanja prava po osnovu radnog odnosa. U oblasti ravnopravnosti polova udeo ovakvih pritužbi je preko jedne petine, odnosno 22,22 odsto, a sa pritužbama na mobing ovaj procenat prelazi jednu četvrtinu pritužbi u ovoj oblasti. Uz određene starosne grupe stanovništva, naročito mlade i osobe kojima je ostalo još nekoliko godina do sticanja uslova za penziju, trudnice i porodilje spadaju među one kojima se najčešće krše prava po osnovu radnog odnosa.
Zbog ekonomske krize i velike ponude radne snage, veliki broj građana pristaje na nepovoljne uslove zapošljavanja i rada. Pritužbe građana se najčešće odnose na to da poslodavci prilikom zapošljavanja postavljaju uslove koji nisu u skladu sa propisima, a na koje građani pristaju kako bi obezbedili makar egzistencijalni minimum. Stupanje u radni odnos često se odvija bez prethodnog uvida u ugovor o radu. Neretko se dešava da tek po stupanju u radni odnos zaposleni shvate da su im dodeljeni poslovi i zadaci o kojima prilikom inicijalnih dogovora sa poslodavcem nije bilo reči.Pojedini poslodavci neblagovremeno, delimično ili uopšte ne isplaćuju zaradu zaposlenima, a česti su slučajevi neobračunavanja i neuplaćivanja doprinosa.Zaposleni su često onemogućenida ostvare i druga zakonom garantovana prava, kao što je pravo na dnevni odmor, godišnji odmor ili odsustvo sa rada zbog bolesti. Prekovremeni i rad u neradne dane kod velikog broja privatnih poslodavaca ne isplaćuje se u uvećanom iznosu u skladu sa zakonom. Zaplašeni izgledima da im neće biti isplaćen ni minimum ostvarene zarade, zaposleni se često ne obaziru ni na fizičke i materijalne uslove pod kojima rade, što se kasnije sve više odražava na njihov učinak, motivaciju za rad, pa i zdravstveno stanje.
Tek veoma retki se odlučuju na to da svoja prava zaštite i nesavesne, neodgovorne poslodavce prijave nadležnima. Čak i oni koji podnesu prijavu, najčešće nisu zadovoljni odgovorom inspekcije. Oni koji se do sada nisu nikome obraćali, svoju neodlučnost pravdaju stanjem na tržištu rada, gotovo ujednakoj meri kao i nepoverenjem prema organima uprave. Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman deli mišljenje podnosilaca pritužbi na rad inspekcija, da ovakvo stanje pogoduje isključivo bahatim poslodavcima. Ukoliko se nešto u radu inspekcija ubrzo ne promeni, biće sve manje savesnihposlodavaca koji poštuju prava zaposlenih, dok će broj onih koji rade protivno propisima, jednako kao i učestalost i stepen kršenja prava zaposlenih, nastaviti da se povećava.
Uprkos obavezama koje je Republika Srbija preuzela po osnovu ratifikovanih međunarodnih dokumenata u oblasti ljudskih i manjinskih prava, kao i u okviru Dekade Roma, položaj koordinatora za romska pitanja pri lokalnim samoupravama u AP Vojvodini i dalje je nezavidan.
Kordinatori za romska pitanja često su jedina veza između lokalne romske zajednice i državnih organa, institucija i službi. Razgovori sa koordinatorima za romska pitanja u AP Vojvodini pokazali su da većina njih taj posao već više godina obavlja na osnovu ugovora o radu na određeno vreme ili ugovora o delu, a što je protivno propisima. Značajan broj njih ni posle višegodišnjeg radnog ili volonterskog angažovanja nije stalno zaposlen u lokalnoj samoupravi.
Pripadnici i pripadnice romske zajednice se koordinatorima za romska pitanja najčešće obraćaju za pomoć prilikom pribavljanja ličnih isprava i ostvarivanja i zaštite prava u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite, obrazovanja, zapošljavanja i stanovanja. Ova činjenica dovoljno govori o stepenu informisanosti, znanja, iskustva, stručne osposobljenosti i odgovornosti koju ovo radno mesto nameće. Uprkos tome, čak i koordinatori za romska pitanja koji su u radnom odnosu na neodređeno vreme najčešće nisu u prilici da se u dovoljnoj meri i uz pomoć kompetentnih, stručnih osoba kontinuirano edukuju u oblastima relevantnim za njihov rad.
Većina lokalnih samouprava nije donela strateške dokumente, akcione planove i druga akta u oblastima koje su relevantne za unapređenje položaja Roma i Romkinja. Kao primer ističu se planovi detaljne regulacije koji na teritoriji lokalnih samouprava predstavljaju najznačajniji urbanistički dokument u oblasti unapređenja stanovanja i osnovu za dugoročno planiranje. Čak i tamo gde su doneti, oni najčešće ne obuhvataju neformalna naselja ili delove naseljenih mesta u kojima žive Romi i Romkinje. U nekoliko lokalnih samouprava ocenjeno je da su zbog neorganizovanosti i neprepoznavanja položaja Roma i Romkinja, kao pitanja koje se tiče cele lokalne zajednice, od strane lokalne samouprave propuštene prilike za uključivanje u veće i dugoročnije projekte, naročito u oblasti infrastrukture i stanovanja.
Razgovori sa koordinatorima za romska pitanja u lokalnim samoupravama u AP Vojvodini vođeni su u okviru istoimenog projekta institucije Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana u oblasti zaštite prava nacionalnih manjina. Po okončanju ovog projekta, o njegovim rezultatima biće objavljen izveštaj sa preporukama nadležnim organima za unapređenje položaja koordinatora za romska pitanja u lokalnim samoupravama.
Aniko Muškinja Hajnrih, pokrajinska ombudsmanka, predala je danas godišnji izveštaj Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana za 2014. godinu Ištvanu Pastoru, predsedniku Skupštine AP Vojvodine.
Prema Pokrajinskoj skupštinskoj odluci o Pokrajinskom zaštitniku građana – ombudsmanu, Pokrajinski ombudsman, najkasnije do 31. marta, podnosi Skupštini redovan godišnji izveštaj u kome se navode podaci o aktivnostima u prethodnoj godini, podaci o uočenim nedostacima u radu organa uprave, daje opšta ocena rada organa uprave sa stanovišta primene propisa, kao i predlozi za poboljšanje položaja građana u odnosu na organe uprave. Izveštaj sadrži i posebne delove za oblasti prava nacionalnih manjina, prava deteta i prava po osnovu ravnopravnosti polova.
Izveštaj, takođe, sadrži i podatke o broju i strukturi pritužbi, uočene propuste i preporuke za njihovo otklanjanje, kao i kritike i pohvale pojedinim organima uprave i funkcionerima.
Na zahtev ombudsmana, Skupština AP Vojvodine će na jednoj od idućih sednica raspravljati o izveštaju.
Izveštaj Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za 2014. godinu možete preuzeti ovde.
