U Stokholmu je 5. juna 1972. godine u organizaciji Ujedinjenih nacija, pod nazivom „Čovek i biosfera“, održana prva svetska konferencija u vezi sa zaštitom životne sredine. Na predlog učesnika konferencije, Skupština UN je 5. jun proglasila za svetski dan zaštite životne sredine, kako bi skrenula  pažnju na posledice zagađenja životne sredine, promovisala važnost zajedničkog delovanja, širenja ideje održivog razvoja, štednje energije, korišćenja obnovljivih prirodnih  resursa, kao i smanjenja  količine otpada.

Prema rečima Odre Azula, direktora UNESKA, poslednji događaji u svetu ukazuju na potrebu da „zaključimo novi sprorazum sa životnom sredinom“, promenimo obrasce ponašanja i na inovativan se način odnosimo prema životnoj sredini. Na nužnost te promene na posebno dramatičan način je upozorila i pandemija Kovid 19. Pandemija je  obelodanila tesnu povezanost čovečanstva i biodiverziteta i pokazala da čovečanstvo ne može izbeći posledice ugrožavanja biodiverziteta.

Ustavom utvrđena posebna odgovornost autonomne pokrajine za zaštitu životne sredine koja pre svega podrazumeva dužnost čuvanja i poboljšavanja životne sredine, saglasno zajemčenim pravom svakog na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju oličena je i u obavezi ispunjenja ciljeva utvrđenih Deklaracijom o zaštiti životne sredine u AP Vojvodini. Saglasno nadležnostima zaštite i unapređenja ljudskih prava koje se odnose na praćenje primene međunarodnih standarda, sprovođenja istraživanja, informisanja građana, te organizovanja kampanja u oblasti obrazovanja o ljudskim pravima, Pokrajinski ombudsman od postavljenih zadataka u ovom dokumentu naročito ističe te aktivno učestvuje u preduzimanju mera da se u procesu obrazovanja mladih stiču znanja i podiže svest o značaju zaštite, unapređivanja životne sredine i održivog razvoja, kao i o izvorima, uzrocima i posledicama njenog zagađivanja, u podsticanju rada institucija javne uprave, kao i rada naučnoistraživačkih i obrazovnih institucija, te u naporima u razvijanju saradnje sa organizacijama civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman podseća da se tranzicija od životne sredine ka zdravoj životnoj sredini ne može ostvariti ako u nju aktivno nisu uključeni građani i njihove asocijacije, jer njima ne može biti svejedno u kakvoj sredini ostvaruju svoja fundamentalna ljudska prava.

Takođe, pristupanje Evropskoj uniji zahteva od Srbije da modernizuje svoju „eko-politiku“, da inovira postojeće i donese nove propise, kao i da uloži značajna materijalna sredstva u oblast zaštite životne sredine.

Ombudsman pozdravlja sve pozitivne korake učinjene na tom polju i podseća građane i donosioce odluka da je pravo na zdravu životnu sredinu tesno povezano sa fundamentalnim ljudskim pravom – pravom na život. Ustav Srbije svakome garantuje pravo na zdravu životnu sredinu, ali i od svakoga zahteva da se prema životnoj sredini odgovorno odnosi – da je čuva, štiti i unapređuje.

Kulturna raznovrsnost je deo ljudskih prava i sloboda

Glavna skupština UNESKA usvojila je 21 maja 2001. godine Opštu deklaraciju o kulturnoj raznolikosti, čiji je cilj pomoći državama da u sopstvenim sredinama unaprede poštovanje i promovisanje kulturne raznolikosti, a 2002. godine ovaj dan je proglašen za Svetski dan kulturne raznolikosti za dijalog i razvoj.

Tom istorijskom deklaracijom, države sveta su kulturnu raznolikost priznale kao zajedničku baštinu čovečanstva. Svrha joj je produbljivanje razumevanja i promovisanje svesti o važnom odnosu kulture i razvoja, kao i važnosti dijaloga između kultura. Sve kulture i civilizacije doprinose bogatstvu čovečanstva. Kulturna raznolikost je snaga razvoja temeljenog na toleranciji, međusobnom poštovanju, razumevanju i prihvatanju. Kultura je način na koji živimo, naš opšti stav vrednosti, tradicije, umetnosti i verovanja. U našem sve raznovrsnijem svetu, zaštita kulturne raznovrsnosti predstavlja etički imperativ, nerazdvojiv od poštovanja ljudskog dostojanstva, ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je institucija zadužena za zaštitu ljudskih prava građana i kao takva smatra da bi na ovaj dan svi trebalo da se zapitaju šta je to raznolikost, koliko nam je bitna i gde nas njeni putevi vode.

Srbija je država mnogih naroda i religija, Srba i ostalih, koji su zajedno krojili istoriju države, time i njenu sadašnjost i budućnost. Državljani Srbije mogu biti ponosni na svoju heterogenost i po broju nacionalnih manjina, koje nas kulturološki ističu naspram drugih, i gde pripadnici nacionalnih manjina imaju ista prava kao i ostali - i u nacionalnom i u verskom pogledu. Pokrajinski ombudsman ističe da nas zalaganje za očuvanje kulturne raznolikosti i dijalog čini snažnim i složnim, doprinoseći time raznolikosti i razvoju celokupne Republike Srbije. Pozitivnim odnosom prema kulturnoj raznolikosti smo primer dobre prakse kako se zaista štite i unapređuju ljudska prava u jednom društvu.

Reagujmo blagovremeno - ne dozvolimo letalne ishode

Vlada Republike Srbije proglasila je 2017. godine 18. maj Danom sećanja na žene žrtve nasilja. Ovaj datum je odabran jer je 16, 17. i 18. maja 2015. godine čak sedam žena u Srbiji ubijeno u porodično-partnerskom nasilju.

Prema podacima Ministarstva pravde, žene su žrtve u više od 90 odsto slučajeva nasilja u porodici. Femicid predstavlja najekstremniji vid nasilja prema ženama. To je „rodno zasnovano ubistvo“, odnosno  ubistvo žene od strane muškarca zato što je žena. Izvršenje dela je motivisano mržnjom, prezirom, netrpeljivošću prema ženama i željom za dominacijom i kontrolom muškarca nad ženom, a najrasprostranjeniji oblik je femicid u partnerskoj vezi. Femicid je najčešće rezultat dugotrajnog trpljenja nasilja, a štetni rodni stereotipi o ulogama žena i muškaraca u našem društvu predstavljaju osnovni uzrok femicida  i drugih oblika nasilja prema ženama, što potvrđuje i Istanbulska konvencija.

U prethodnih deset godina, u Republici Srbiji je ubijeno preko 300 žena od strane partnera i članova porodice, a broj femicida na godišnjem nivou se ne smanjuje. Ovaj podatak nedvosmisleno ukazuje da postoji potreba za produbljenim i permanentnim društvenim i institucionalnim odgovorom na nasilje prema ženama. Uprkos pozitivnim pomacima u ovoj oblasti, na nasilje se i dalje neretko gleda kao na privatnu stvar pojedinca, a mnogi oblici ispoljavanja nasilja prema ženama, uključujući i one fatalne, mogli bi biti sprečeni uz blagovremenu prijavu nasilja, kao i adekvatan odgovor institucija na svaki oblik nasilja.

Adekvatna procena rizika od eskalacije nasilja i smrtne posledice i intenzivnija međusektorska i međuinstitucionalna saradnja ključni su za prevenciju femicida i davanje efikasne zaštite i podrške, što je moguće samo kontinuiranu realizaciju edukativnih programa za profesionalce i pružaoce usluga. U cilju izgradnje nenasilnog, pravednog i tolerantnog društva potrebno je uključiti u obrazovni sistem edukaciju o rodnoj ravnopravnosti, diskriminaciji i rodno zasnovanom nasilju. Važno je i podsticati etičko i odgovorno medijsko izveštavanje o nasilju prema ženama u cilju podizanja nivoa svesti građana  o nedopustivosti svakog oblika nasilja i razvijanju nulte tolerancije na rodno zasnovano nasilje.

Kao i prethodnih godina, Pokrajinski ombudsman je tokom 2020. godine na osnovu saznanja iz medijskih napisa o slučajevima ubistava u porodično-partnerskim odnosima koja su se dogodila na teritoriji AP Vojvodine pokretao postupke po sopstvenoj inicijativi obraćanjem nadležnim centrima za socijalni rad. Od deset ubistava, u osam slučajeva žrtve su bile žene. Ni u jednom slučaju nisu evidentirane ranije prijave za nasilje u porodici. U pet slučajeva žrtve su usmrćene hicima iz vatrenog oružja, u dva slučaja žrtva je usmrćena ubodima nožem, dok je u jednom slučaju ubistvo izvršeno eksplozivnom napravom. U tri slučaja radilo se o ubistvu unutar bračne zajednice, u tri slučaja žene su usmrtili vanbračni odnosno emotivni partneri, u jednom slučaju učinilac je bio bivši supružnik, dok je u jednom slučaju žrtvu usmrtio sin. Kada je starosna struktura žrtava u pitanju, najmlađa ubijena žena imala je 28 godina, a najstarija 85 godina – prosečna starost žrtve bila je oko 50 godina.

Imajući u vidu nove izazove koje je nametnula pandemija virusa kovid 19 i mere usmerene na suzbijanje virusa, neophodno je da nadležne institucije ne zapostave sprečavanje i prevenciju nasilja u porodici, već da nastave sa svojim aktivnostima i da dosledno i blagovremeno reaguju na svaku prijavu, kako ne bi došlo da njegovog najbrutalnijeg oblika – femicida.

I u „novoj stvarnosti“ porodica je osnov dobrobiti i blagostanja pojedinca

Porodica već duži niz godina prolazi kroz transformacije koje prate promene u društvu u celini. Tehničko-tehnološki razvoj, klimatske promene, migracije i urbanizacija neki su od najznačajnijih pokretača i uticaja savremenih društvenih promena na globalnom nivou.U uslovima pandemije Kovid-19 i „nove stvarnosti“ ove promene postale su još vidljivije. Ovo se posebno odrazilo na intenzivniju upotrebu digitalne tehnologije i tehnoloških inovacija, zahvaljujući kojima smo, u velikoj meri, uspeli da očuvamo socijalne kontakte, da razvijemo fleksibilnije načine rada na poslu i od kuće, da omogućimo deci kontinuitet u obrazovanju, kao i da učimo kako da efikasno koristimo i biramo tehnologiju za svoju decu. Uz to, postalo je jasno da su potrebna ulaganja u smislu kreiranja programa, strategija, aktivnosti i mera kojima će biti obuhvaćene socio-ekonomski ugrožene porodice, kao i porodice sa decom sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kako bi svakom detetu bila omogućena upotreba informaciono komunikacionih tehnologija i obezbeđeno adekvatno i kontinuirano obrazovanje i podrška njegovom celokupnom razvoju. Budući da su informaciono komunikacione tehnologije realnost i potreba današnjice, neophodno je ugraditi programe obuke o digitalnoj pismenosti za roditelje, decu, ali i nastavnike i profesionalce koji rade sa decom i porodicama u akte i aktivnosti na svim nivoima donošenja odluka u državi.

 Kako bismo smanjili negativan uticaj digitalnih tehnologija na razvoj dece i odnose u porodici, ono što možemo već danas je da odložimo ili smanjimo upotrebu telefona, kucanje poruka, proveru i odgovaranje na imejl poštu tokom vremena koje provodimo sa porodicom. Digitalna komunikacija može biti i korisna i zabavna, a za decu posebno može biti podsticajna onda kada im pomognemo da digitalne sadržaje povežu sa njihovim životom i stvarnošću. Ipak, digitalne tehnologije i vreme provedeno na društvenim mrežama ne mogu biti zamena za razgovor i bliskost koja se ostvaruje licem u lice između partnera, dece, roditelja i dece, za vreme koje provodimo u čitanju slikovnica i knjiga sa decom, igranju sa njima, za mogućnosti koje nam „živ kontakt“ daje za međusobno povezivanje, za učenje o sebi, drugima, o ličnim i društvenim granicama i odgovornostima koje imamo u porodici i široj društvenoj zajednici. Zbog toga je ne samo odgovornost roditelja, već i državnih institucija i lokalne zajednice, da stvaraju uslove, podršku i da stimulišu kvalitetne odnose u porodici i osnažuju porodice na upotrebu digitalnih tehnologija na način koji im donosi dobrobit. Svetski dan porodice obeležava se od 1993. godine, a Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila 15. maj Svetskim danom porodice sa ciljem da podigne svest o problemima i pitanjima porodice i kako bi pomogla da ova pitanja zauzmu značajnije mesto u aktivnostima država članica. Ove godine, obeležavanje Svetskog dana porodice usredsređeno je na uticaj novih tehnologija na dobrobit porodice.

Savet Evrope ove godine obeležava 10 godina od potpisivanja Konvencije o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, poznatije kao Istanbulska konvencija. Istanbulska konvencija potpisana je  u Istanbulu 11. maja 2011. godine i predstavlja prvi sveobuhvatan obavezujući sporazum koji  uspostavlja obavezu država potpisnica da se sistematski obračunaju sa rodno zasnovanim nasiljem.

Istanbulska konvencija je ključni međunarodno-pravni instrument koji je uspostavio najznačajnije standarde u borbi protiv nasilja prema ženama i to kako u  zakonodavnoj oblasti tako i u oblasti prevencije, obuhvatnih mera pravne i institucionalne zaštite i podrške žrtvama, kao i efikasnog procesuiranja i kažnjavanja počinilaca, uključujući programe tretmana za njih. Za razliku od mnogih drugih međunarodnih konvencija koje sadrže uopštene pravne norme, Istanbulska konvencija sadrži vrlo specifična i detaljna uputstva i smernice državama za borbu protiv nasilja nad ženama, odnosno za kreiranje zakonodavno-strateškog okvira i efikasnu implementaciju na nacionalnom nivou.

Potvrđujući svoju odlučnost u borbi protiv nasilja prema ženama, Srbija je 2013. godine ratifikovala Istanbulsku konvenciju, koja je, stupanjem na snagu 1. avgusta 2014. godine, postala sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije. Od tada je naša država donela zakonodavne akte, nacionalne akcione planove i strategije koje se bave raznim oblicima nasilja nad ženama i nasilja u porodici koji su obuhvaćeni ovom konvencijom.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman podržava napore koje je država preduzela i i dalje preduzima na primeni Istanbulske konvencije, smatrajući da je neophodno nastaviti sa radom na prevenciji i suzbijanju rodnih stereotipa, podizanju svesti o svim oblicima nasilja koji su obuhvaćeni ovom konvencijom, ali  i obezbediti edukaciju mladih naraštaja na svim nivoima obrazovanja  u cilju promovisanja ravnopravnosti muškaraca i žena, pozitivnih rodnih odnosa, nenasilnog ponašanja, međusobnog uvažavanja i sprečavanja rodno zasnovanog nasilja.