Otkrivanje ljudskih prava je proces koji se odvijao postepeno, kroz istoriju. Od prvih javnih događaja u kojima su slobodni građani  učestvovali na atinskoj agori i svojim mišljenjem oblikovali život u zajednici, do savremenih procesa odlučivanja koja se sprovode u onlajn formatu, ljudi su, postepeno evoluirali i postajali više otvoreni i podržavajući za sve ono što čini njihov i život ljudi oko njih. Poštovanje i uvažavanje drugog, i njegove različitosti postaje glavna pokretačka snaga angažovana u stvaranju koncepta ljudskih prava- prava koja svakom licu pripadaju, koja ga štite i unapređuju.

Najveća prekretnica u shvatanju ljudskih prava dogodila se nakon završetka Drugog svetskog rata, kada je očuvanje mira u svetu postalo prioritet međunarodne zajednice. Suočeni sa strašnim ljudskim gubicima još iz perioda Prvog svetskog rata, svet je kraj Drugog svetskog rata dočekao sa odlučnošću da učini nešto da se ovakve tragedije nikada više ne ponove. Potrebu poštovanja ljudskih prava, kao preduslov mira, uočile su novoosnovane Ujedinjene nacije, koje su 10. decembra 1948. godine usvojile Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima. Ovaj datum obeležava se kao Međunarodni dan ljudskih prava i svake godine je podsetnik na sva stradanja kroz koje je svet prošao tokom svetskih ratova.

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima osnovni je dokument na čijim se principima zasnivaju kasnije doneti međunarodni dokumenti. Ljudska prava postala su „neotuđiva i univerzalna, svako ljudsko biće ima pravo na život, slobodu i bezbednost, rađa se slobodno i jednako u dostojanstvu i pravima koja pripadaju svakome, bez obzira na rasu, boju kože, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo uverenje, nacionalno ili društveno poreklo, imovinu ili bilo koje drugo svojstvo“.

Sedamdeset pet godina nakon usvajanja Univerzalne deklaracije, i pored značajnog napretka i izgrađenog sistema zaštite ljudskih prava u mnogim zemljama, svedoci smo brojnih primera ugrožavanja ljudskih prava na globalnom nivou, a time i urušavanja već dostignutih tekovina u ovoj oblasti. Upravo kršenja ljudskih prava iznova podsećaju na značaj poštovanja odredaba Deklaracije i potrebu kontinuiranog rada na njihovom unapređenju i podizanju svesti o njihovom značaju.

Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman uoči Međunarodnog dana ljudskih prava ukazuje na bogatstvo različitosti i zajedničkog života svih zajednica koje žive u Autonomnoj pokrajini Vojvodini. Etničke, jezičke, kulturološke i verske razlike vrednosti je potrebno štititi od bilo kakvog oblika diskriminacije. Različitost treba posmatrati kao tačku spajanja a ne razdvajanja; time što smo različiti i uvek svoji vrednost smo sami po sebi, važni smo svojoj zajednici.

(doc. dr Dragana Ćorić, Jelena Radulović Glamočak,
Uvod u publikaciju Pokrajinskog zaštitnika građana ombudsmana,
u kojoj su objavljeni prevodi Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima na 21 jeziku)

Danas je 25. novembar - Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama. Ovaj datum ujedno predstavlja i početak svetske kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“ koja se obeležava širom sveta sa ciljem skretanja pažnje na globalni problem nasilja nad ženama, i koja traje do 10. decembra, Svetskog dana ljudskih prava.

Nasilje nad ženama predstavlja najčešći i najgrublji oblik kršenja ljudskih prava, na šta upozoravaju podaci o tome da je svaka treća žena u svetu najmanje jednom tokom života doživela fizičko ili seksualno nasilje. U Srbiji je od početka ove godine ubijeno 27 žena. Kako bi promenili ovu sumornu statistiku, neophodno je transformisati štetne društvene norme kojima se normalizuje nasilje odnosno promovisati nenasilno ponašanje i rodnu ravnopravnost, unaprediti institucionalni odgovor na nasilje, kao i obezbediti kontinuiranu edukaciju profesionalaca u nadležnim službama i bolju saradnju i koordinaciju institucija.

U znak početka ove kampanje, a imajući u vidu značaj kontinuirane edukacije sadašnjih i budućih profesionalaca u organima i ustanovama nadležnim za zaštitu žena od nasilja, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman realizovao je danas predavanje za članove i članice Udruženja policajaca i građana „Bezbedna zajednica“ kao i za studente i studentkinje Kriminalističko-policijskog univerziteta u Beogradu.  Edukaciju su održale zamenica pokrajinske ombudsmanke za ravnopravnost polova Snežana Knežević i savetnica Svetlana Nešić Bajgo, a teme su bile rodna ravnopravnost, rodno zasnovano nasilje i nasilje u porodici.

Odlukom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 1999. godine, 25. novembar je proglašen za Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, kako bi se podigla svest o činjenici da su žene širom sveta žrtve silovanja, porodičnog nasilja, zlostavljanja i drugih oblika nasilja. Ovaj datum je odabran u spomen na brutalno ubistvo sestara Mirabal, političkih aktivistkinja u Dominikanskoj Republici, 1960. godine.

Dečja nedelja ove godine obeležava se pod sloganom VELIKO SRCE DECE SRBIJE. U skladu s temom, veliko dečje srce ostaće takvo i rasti još više ako mi odrasli svojim primerom pokažemo, te pomognemo da deca od najranijeg uzrasta u njih usade osnovne ljudske i civilizacijske vrline i vrednosti, čiji zajednički imenitelj je ljubav, a srce najpoznatiji simbol.

Pokrajinski zaštitnik građana podseća i ovom prilikom da su prava deteta, kao i sva ljudska prava, neotuđiva su, nedeljiva, pripadaju svakom detetu na svetu i nijedno pravo nije važnije od drugog. Da bismo obezbedili dobrobit i kvalitetnu podršku celovitom razvoju deteta, neophodno je da mu obezbedimo zaštitu i ostvarivanje svih prava, bez izuzetka, garantovanih Konvencijom UN o pravima deteta. Pristup prava deteta uvažava celokupno biće deteta, poštuje njegovo lično dostojanstvo, uključuje ga u proces koji je jednako važan kao i ishod i na taj način omogućava pun razvoj njegovih potencijala. 

Ove godine, imali smo priliku da razumemo u kojoj meri su empatija, tolerancija, građanska solidarnost i humanost važni za pojedinca i društvo. Ono što je krajnje vreme da naučimo jeste to da jedino sistemski i na pravima deteta zasnovan pristup obezbeđuje, osigurava i garantuje dugoročnu podršku celokupnom razvoju deteta, roditeljima i porodicama i održiv razvoj društva u celini. Tragični događaji koji su se desili bili su poziv svakom od nas da preispita vrednosti i postupke koje kao društvo gradimo i negujemo, kao i udeo odgovornosti svakog pojedinca da zaštitu i dobrobit dece postavimo kao prioritet delovanja institucija sistema i društva u celini.

Iskustvo Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana potvrđuje da je za punu zaštitu prava deteta nužno preduzeti sve potrebne korake ka unapređenju saradnje i zajedničkog delovanja aktera iz sistema obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite, pravosuđa te drugih oblasti čiji centar pažnje treba da bude dobrobit deteta. Podjednako važan je i razvoj preventivnih programa i usluga u zajednici namenjenih podršci deci, roditeljima i porodici, a u ovom segmentu naročiti je doprinos koji daju organizacije civilnog društva.

Odgovornost donosilaca odluka je da stvore uslove koji će omogućiti da svako dete bude odgajano u duhu mira, dostojanstva, tolerancije, slobode, ravnopravnosti i solidarnosti. Ovo, međutim, ne isključuje ličnu odgovornost svakog od nas da svojim delima i ponašanjem, atmosferom koju gradimo u međuljudskim odnosima, uzajamnim poštovanjem ličnog integriteta i dostojanstva svojih ukućana, komšija, kolega i prijatelja, usmeravamo decu u pravcu razvoja zdravih, samosvesnih, samostalnih i odgovornih pojedinaca koji daju produktivan doprinos razvoju i održivosti zajednice.

Dečja nedelja propraćena je i ove godine brojnim aktivnostima državnih institucija i organizacija civilnog društva, uz značajno učešće i same dece.

Pokrajinski ombudsman poručuje da sada, više nego ikada pre, moramo da se ujedinimo i da se posvetimo problemima, potrebama i interesima dece. Od ovog trenutka zavisi i naša budućnost, jer ono što sada uradimo „vratiće“ nam se u nekim budućim vremenima. Ujedinjeni i zajedno – roditelji, vaspitači, nastavnici, centri za socijalni rad, stručna lica i institucije koje rade za decu i sa decom, za kvalitetnije sutra naše dece.

Danas smo mi tu za njih, a oni su sutra tu za nas.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, svake godine između  700.000 i 800.000  ljudi izvrši samoubistvo, a procenjuje se da su pokušaji samoubistva i 20 puta češći od broja izvršenih suicida. Posebno zabrinjava podatak da je samoubistvo drugi uzrok smrtnosti mladih između 15 i 29 godina oba pola.

Samoubistvo je složena pojava i brojni su uzroci i činioci koji mogu dovesti do njega. Poteškoće u mentalnom zdravlju značajno su povezane sa stopom samoubistava, a rizik od ove pojave povećava se u periodima društvenih, porodičnih i individualnih kriza. Zbog toga su politike i programi prevencije, zaštite i unapređenja mentalnog zdravlja kao i razvijanje socijalnih usluga u zajednici neophodni za izgradnju i očuvanje ljudskog prava na životni standard koji obezbeđuje zdravlje i blagostanje.

Svako od nas je važan član ili članica zajednice koji može dati doprinos u prevenciji suicida na taj način što će se informisati o ovoj pojavi i resursima podrške onima kojima je potrebno, načinima kako prepoznati rizike i kako razgovarati o pojavi samoubistva bez stigme, već stvaranjem nade.

Svetski dan prevencije samoubistva se obeležava 10. septembra svake godine na inicijativu Međunarodne asocijacije za prevenciju samoubistva uz podršku Svetske zdravstvene organizacije, sa ciljem da se skrene pažnja javnosti na samoubistvo kao jedan od vodećih uzroka prerane smrti koji je moguće sprečiti. Ovogodišnja kampanja Svetske zdravstvene organizacije u prevenciji suicida odvija se pod sloganom „Stvaranje nade kroz aktivnosti u zajednici“.

Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman svojim aktivnostima nastoji da pruža doprinos razvoju svesti o mentalnom zdravlju kao ljudskom pravu i ukazuje na potrebu unapređenja i sistemskog ulaganja u prevenciju i zaštitu mentalnog zdravlja. Ove godine, Ombudsman je po treći put partner u organizaciji Festivala mentalnog zdravlja, a po prvi put će zaštita mentalnog zdravlja biti  tema međunarodne naučne konferencije koju ova institucija organizuje.

Pokrajinska zaštitnica građana – ombudsmanka doc. dr Dragana Ćorić je u okviru svojih redovnih aktivnosti tokom jula meseca 2023. godine obišla ustanove socijalne zaštite na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine. Posećeni su Gerontološki centri u Rumi, Kanjiži i Bačkoj Palanci i Dom za stare i penzionere u Apatinu. Prilikom posete obavljen je razgovor sa direktorima i zaposlenim stručnim radnicima u ustanovama, radi sticanja uvida u funkcionisanje, rad i izazove u pružanju usluga, podrške i zaštite ljudskih prava starijih osoba kao posebno ranjive kategorije stanovništva.

Budući da su tokom godine obavljene posete u još nekim Gerontološkim centrima i domovima za stare, jasno je da je potreba za pružanjem usluge domskog smeštaja, smeštaja u prihvatilište i druge vrste smeštaja za odrasle i starije osobe velika i da trenutni kapaciteti ustanova čiji je osnivač Pokrajinska vlada nisu dovoljni. Obiđeni domovi i centri su popunjeni u potpunosti ali potreba za smeštajem posebno zavisnih kategorija korisnika je i dalje velika. Pored toga struktura korisnika kojima je smeštaj potreban u sve većem broju su lica koja pored hroničnih oboljenja imaju problem sa demencijom i Alchajmerom. Ono što je pohvalno je da su sve ustanove opremljene potrebnom medicinskom opremom, da su prostori u kojima korisnici borave prilagođeni standardima potrebnim za pružanje adekvatne podrške u nesmetanom kretanju i funkcionisanju, da su kreveti posebno oni u stacionarnim delovima novi i u skladu sa najnovijim standardima, da su ustanove aktivne u konkurisanju i sprovođenju projekata koji su usmereni ka unapređenju položaja i kvaliteta boravka i rada korisnika i korisnica, da su zaposleni i pored velikih napora koje su imali tokom pandemije kovida i dalje motivisani za rad i da održavaju kvalitet rada sa korisnicima na zavidnom nivou.