Оснаживање жена је оснаживање човечанства – учините га видљивим слоган је Уједињених нација под којим ове године обележава 8. март - Међународни дан жена и поручује да је могућ свет у коме свака жена и девојчица може да бира – да учествује у политици, добије образовање, има приходе и живи у друштву без насиља и дискриминације. Тим поводом генерални секретар ове међународне организације Бан Ки Мун нагласио је да равноправност полова и оснаживање жена морају бити приоритет развоја после 2015. године да би свет био истински преображен. Свет никада неће остварити 100 одсто својих циљева уколико половина становништва не може да оствари свој пун потенцијал.
Због тога је важно нагласити овом приликом да се, упркос значајном напретку, економска неравноправност жена још налази у самом корену свих других облика кршења права жена на основу пола, њиховог брачног и породичног статуса и материнства.
Економски положај огромног броја жена је лош, а дуготрајна економска криза додатно је повећала њихову економску неравноправност. Незапосленост жена већа је него незапосленост мушкараца. Жене имају слабију контролу над власништвом и ресурсима друштва и чешће су заступљене у неформалним видовима запошљавања са нижим зарадама, а више времена троше на неплаћеним пословима. Дискриминација је нарочито изражена према трудницама и породиљама, које се теже запошљавају и лакше остају без посла. Уочено је да послодавци не поштују обавезе да пријављују запослене на осигурање и не уплаћују доприносе. Запослене жене често су изложене вређању, па и претњама и уценама на радном месту. Превише девојака и жена су мета насиља у породици и других облика насиља које оптерећују не само појединке, него оштећују читаво друштво. На све ове појаве институција Покрајинског омбудсмана указује годинама и тражи од надлежних органа да предузимају одговарајуће мере за заштиту жена, позива на поштовање прописа и Закона о равноправности полова.
Последња посета Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана Дому за лица ометена у развоју „Отхон” у Старој Моравици показала је да се смртност корисника и корисница током последњих година повећала. Поједини корисници у изолацији бораве још од 2011. године, без изгледа или јасне намере надлежних да се њихова ситуација у догледно време промени.
Корисници Дома углавном су особе које немају породицу или се породица о њима из неког разлога не стара. Повод последње посете заменика покрајинског заштитника грађана - омбудсмана Стевана Арамбашића „Отхону” било је стицање увида у тренутно здравствено стање корисника М. Т. који се од 2011. године налази у трајној изолацији и у вези са којим је у току поступак лишења пословне способности. Овај корисник практично већ пету годину живи потпуно изолован у нехуманим условима, у соби без текуће воде и санитарног чвора на чијим вратима и прозорима су решетке. Упркос препорукама да са М. Т. треба радити тимски и интензивно како би се социјализовао и вратио у колектив, у Дому тврде да индивидуалне активности са њим није било могуће реализовати услед недовољног броја запослених. С обзиром на дужину периода проведеног у изолацији и његово тренутно психичко стање, руководство Дома јединим решењем у циљу адекватног лечења и заштите овог корисника види његов премештај у другу установу, односно болницу.
Сутра, 10. фебруара, обележава се Дан безбедног интернета под слоганом „Створимо бољи интернет заједно“. Ситуација у области заштите деце од насиља на интернету у Србији је и даље веома неповољна, јер је број случајева насиља на интернету у константном порасту, посебно међу најмлађом групом корисника интернета.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман подсећа да је 2013. године, у оквиру регионалног пројекта уз подршку организације Save the Children International, спровео истраживање под називом „Експлоатација деце на интернету“. Резултати овог истраживања показали су да ниједан правни акт, односно стратешки документ на националном нивоу не препознаје нити дефинише експлоатацију деце путем информационо-комуникационих технологија (ИКТ) као посебан вид злостављања, насиља и/или злоупотребе деце. Надлежни извршни органи овој теми приступају првенствено са криминолошког аспекта, те су у поступању у вези са овим проблемом више усмерени на кажњавање починилаца кривичног дела експлоатације деце који су при томе користили и ИКТ и сузбијање ове појаве након што се она већ догодила, него на њену превенцију путем информисања деце и одраслих и едукација о правилном коришћењу ИКТ и одговарајућој превентивној заштити.
Тврдња о наводној изјави заменице покрајинског заштитника грађана - омбудсмана Еве Вукашиновић објављена у јучерашњем тексту на порталу на мађарском језику „Вајдашаг ма” који извештава о конференцији за штампу ДЗВМ-а, а који је данас као извор послужио и за текст на порталу 021, није истинита. У тексту се потпуно неосновано тврди да је заменица омбудсмана наводно изјавила, односно скренула пажњу на то да Национални савет мађарске националне мањине користи буџетска средства без формалног и правног основа.
Заменица Вукашиновић је 22. јануара 2015. године започела са посетама националним саветима националних мањина чији припадници живе на територији АП Војводине. Истог дана је посетила Националне савете румунске и словачке националне мањине, а о чему су информисани и медији и јавност. У званичном тексту институције о овом догађају наводи се да „кључни проблеми са којима се национални савети сусрећу у свом раду произлазе из чињенице да они нису препознати у другим законима који се непосредно или посредно тичу остваривања права припадника националних мањина. Национални савети формалноправно нису ни државне институције, ни органи управе, ни удружења грађана, а врше јавна овлашћења и корисници су буџетских средстава. Са тим у вези намеће се питање планирања и спровођења активности националних савета будући да се средства из буџета исплаћују нередовно и са закашњењем.”
Институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана указује на чињеницу да у Граду Новом Саду постоје бројни напуштени грађевински објекти чије привођење намени није могуће због дуготрајних поступака у вези са нерешеним имовинско правним односима. Због лошег стања у ком се налазе, ови објекти представљају опасност по здравље и живот грађана.
Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману се 26. јануара 2015. године у име Скупштине станара неколико зграда у Улици Алексе Шантића обратио И. Б. из Новог Сада. Станари се жале на то да су им људска права угрожена због тога што станују у близини напуштеног и небезбедног стамбено-пословног објекта. Објекат о коме је реч изграђен је 1993. године, али ни до данас није усељен, нити је у међувремену одржаван. Осим што са њега отпадају делови фасаде и тиме нарушавају безбедност грађана, овај објекат се користи и као јавни тоалет, услед чега долази до изливања отпадних садржаја на јавну површину. У објекту се накупила и знатна количина смећа, практично мала депонија, са које се шире непријатни мириси, а која представља и могући извор заразе. Око објекта се налазе отворени, незаштићени шахтови који представљају опасност за све пролазнике, а нарочито за децу која похађају регистровану предшколску установу у његовој непосредној близини.
