Међу најважније проблеме са којима се суочавају млади људи, према подацима бројних истраживања у свету и код нас, убрајају се незапосленост и образовање неприлагођено потребама тржишта рада и развоју вештина које доприносе повећању запошљивости младих. Међународна организација рада упозорава да је од 2017. године у порасту број младих који нису обухваћени запошљавањем, образовањем и обукама, међу којима три четвртине чине младе жене, док је ризик за незапосленост код младих пре појаве пандемије вируса корона био три пута већи него за одрасле.
Глобални тренд у напредовању техологије представља велики изазов за креирање квалитетних радних места за младе, будући да у великој мери утиче на креирање потреба тржишта рада, а да се све више послова аутоматизује и да брзина промена у овој области намеће потребу за великим континуираним прилагођавањем образовног система и политике запошљавања. Уз све изазове који стоје на путу образовању и запошљавању младих, у периоду пандемије вируса корона, широм света затваране су школе, а обука на даљину постала је доминантан начин образовања и обучавања. Не само да је то велики изазов за даљи развој вештина, посебно оних које захтевају практичну примену и искуство, већ је и изазов за развој друштвених односа младих и њихових социјалних компетенција.
У околностима које карактерише велика неизвесност и бројни изазови са различитих страна, резилијентност, као способност и вештина да се адекватно суочимо и превладамо тешкоће и стресне ситуације, можда је и кључна када је реч о улагању и развоју вештина младих. Ово подразумева оснаживање унутрашњих капацитета младих за прилагођавање нарастајућим изазовима у будућности, њиховог менталног здравља, флексибилности, самопоштовања, личне и друштвене одговорности, али захтева и најширу сарадњу свих државних и привредних актера у давању приоритета континуираном развоју вештина, отварању нових радних места, бољих и равноправних услова рада, могућности самозапошљавања, поштовању радних права. У том смислу, Покрајински заштитник грађана – омбудсман подржава дуално образовање као модел образовања који оспособљава младе практичним вештинама и олакшава транзицију од школе до посла. Истовремено, Покрајински омбудсман позива младе људе да се активније укључе у друштвене процесе, те да у волонтерском раду, солидарним и хуманитарним активностима у заједници пронађу мотивацију да дају свој глас и допринос унапређењу друштва, док истовремено развијају личне капацитете и стичу различите вештине и компетенције потребне за учешће на тржишту рада.
Светски дан вештина младих прогласила је Генерална скупштина Уједињених нација 2014. године, да би указала на важност и значај оспособљавања младих људи вештинама за запошљавање, пристојан рад и предузетништво.
У мултиетничкој Војводини и Републици Србији нема места за било коју врсту дискриминације, поручио је Покрајински заштитник грађана – омбудсман поводом исписивања антимигрантског графита на једној згради у новосадском насељу Грбавица.
Најоштрије осуђујући исписивање графита, Покрајински омбудсман подржава надлежне органе у њиховом раду да писце графита брзо идентификују и предузму све активности везане за поступање и у превентивном смислу, а комуналне службе позива да поменути графит уклоне у најкраћем року.
Покрајински омбудсман са забринутошћу констатује да су се графити, уперени против миграната, и раније исписивали у Новом Саду. Град који се толико поноси својом мултуикутуралношћу и толеранцијом мора, по мишљењу Покрајинског омбудсмана, и даље да континуирано обесхрабрује писце мрзитељских (дискриминаторских) порука и да свима који су се из овог или оног разлога у њему нашли пожели добродошлицу, упути речи подршке и пружи несебичну помоћ.
Свој идентитет и дух наше друштво, по мишљењу Покрајинског омбудсмана, на најбољи начин може да чува само ако је велико у солидарности са свим невољницима и јасно и одлучно у осуди говора мржње.
Насиље над старијим особама представља грубо кршење људских права. Оно се односи на малтретирање или занемаривање које старије особе трпе од стране својих супружника, деце, других чланова породице, неговатеља, пружалаца услуга, појединаца на положају моћи или особа од поверења. Оно је присутно у различитим облицима – као напуштање од стране чланова породице, физичко, економско, психолошко или сексуално насиље, преваре, неадекватна нега или потпуно занемаривање, као и све врсте дискриминације. Према процени Светске здравствене организације, око 16% старијих од 60 година трпи неки вид насиља. Оно се углавном догађа иза затворених врата, а услед страха, многе старије особе ћуте и трпе насиље, често у изолацији. Епидемија вируса COVID-19 је нагласила рањивост старијих људи, који су морали да се ослањају, готово у потпуности, на помоћ, емпатију и солидарност људи из своје близине.
Насиљу су додатно изложене старије жене, које често не пријављују насиље из страха од могућих последица, ускраћивања материјалне или друге помоћи, казне или осећаја породичне лојалности. Неопходно је омогућити старијим особама приступ информацијама о свим врстама помоћи и подршке у заједници - од стране здравствених, социјалних и других служби, полиције и невладиних организација. Истраживања су показала да се насиље над старијима мање пријављује и теже открива у односу на насиље над члановима породице нижег старосног доба. Важно је подстаћи друштво и све његове чланове да препознају насиље над старијим особама, пријаве га и помогну у оснаживању особа које трпе насиље да то саме учине.
У изградњи друштва солидарности, ненасиља, социјалне правде и родне равноправности, кључну улогу има образовни систем, који мора да обезбеди одгајање млађих чланова друштва у духу солидарности, емпатије и међугенерацијске толеранције. Одговорност државе и доносилаца одлука је креирање и спровођење политика које штите права старијих људи, а одговорност целокупног друштва, појединаца и појединки, уважавање чињенице да су старије особе вредни и продуктивни грађани и грађанке које имају право да се према њима поступа достојанствено и са поштовањем.
Генерална скупштина Уједињених нација је у својој резолуцији 66/127 прогласила 15. јун за Светски дан борбе против насиља над старијим особама. То је дан у години када цео свет изражава противљење злостављању и патњи усмереним ка нашим старијим суграђанима и суграђанкама.
На Конференцији о заштити животне средине, која је одржана у Штокхолму 1972.године, скупштина УН је донела одлуку да се сваког 5. јуна указује на важност заштите животне средине. И јавност, као и научници, освестили су себи чињеницу да је пропадање животне средине постало највећи проблем човечанства. Обележавањем међународног дана заштите животне средине желе се подстаћи активности људи на очувању човекове околине.
Задаци који су постављени на конференцији у Штокхолму, као и на свим каснијим конференцијама у прошлих више од 40 година, само су делимично остварени, а у међувремену су се јавила нова загађења и нове опасности које су повезане са начином производње и потрошње, урбанизацијом, са демографском експлозијом, све тежом ситуацијом у вези са снабдевањем храном, енергијом, чистом пијаћом водом. Све већи проблем представља и огромна количина отпада, његово одлагање и рециклажа.
До извесног унапређења дошло је на идејном плану, јер је идеја важности заштите животне средине попримила глобални карактер. Свет је схватио да мора уложити позамашна средства да би смањио, а касније и елиминисао штету која је начињена животној средини.
Србија, у оквиру процеса приступања Европској унији, чини велики напоре у изради мера за заштиту животне средине. Почев од државних па до локалних власти извајају се средства за заштиту животне средине, израђују се статегије и акциони планови који се у доброј мери и остварују. Не треба занемарити ни активности бројних цивилних организација, које придоносе подизању свести грађана у вези са заштитом животне средине.
Покрајински заштитник грађана-омбудсман поздравља све позитивне кораке који су у нашем друштву предузети, јер у њима види значајан допринос остварењу уставног права на здраву животну средину и изражава наду да ће се применом мера из поглавља 27 ситуација на пољу заштите животне средине побољшати, а животни стандард грађана и грађанки значајно унапредити.
Право на заштиту од свих облика насиља утврђено је Конвенцијом УН о правима детета и низом међународних и регионалних уговора у области заштите људских права. Међутим, према подацима Уједињених нација, 250 милиона деце живе у земљама и областима погођеним сукобима, а последњих година у већини ових области, повећан је број насиља према деци. Један од начина којим се промовише заштита деце од насиља и настоји да се обезбеди одговорност за кршење права деце, на међународном нивоу, је дефинисање посебног циља Агенде одрживог развоја за 2030. годину о заустављање свих облика насиља над децом, а окончање злостављања, занемаривања и искориштавања деце интегрисано је у више других циљева везаних за насиље.
Уочи обележавања 4. јуна, Међународног дана деце невиних жртава агресије, Покрајински заштитник грађана – омбудсман жели да подсети стручну и целокупну јавност на чињеницу да су деца изложена насиљу у великој мери и да укаже на потребу за континуираним и системским приступом решавања проблема насиља према деци. На основу поступања по притужбама грађана и података истраживања која реализује, Омбудсман континирано указује на закључак да су деца недовољно информисана или охрабрена да о насиљу говоре и да га пријављују, док надлежне инсититуције недовољно користе све мере заштите деце од насиља које су им на располагању, а њихова међусобна сарадња је слаба, неразвијена и недовољно заступљена. Насиље према деци дешава се свакодневно у различитим облицима и широко је распрострањено - у породици, школи, у институцијама, у заједници, у дигиталном простору. Немогуће је заштитити децу од насиља без системске подршке и транссекторске умрежености свих релевантних актера, од државних инситуција, правосуђа, јавног сектора, организација цивилног друштва, заједнице и породице. У којој мери је насиље према деци присутно говори и јавна дебата присутна последњих година у нашој земљи у вези са забраном физичког кажњавања деце. Када је реч о деци која су у сукобу са законом, често смо у прилици да сведочимо и о говору мржње коју грађани испољавају у јавном медијском простору према њима, заборављајући да једно насиље изазива друго, а свака агресија нову агресију.
Стога, Покрајински заштитник грађана – омбудсман користи прилику да нагласи да је насиље према деци сваки облик вербалног или невербалног понашања које има за последицу стварно или потенцијално угрожавање здравља, развоја и достаојанства детета. Апелујемо на све одговорне органе и инсититуције да одлучно и неодложно приступе решавању проблема насиља према деци, од креирања и усвајања аката и прописа, до успостављања праксе нулте толеранције за насиље према деци и обезбеђивања умрежене и снажне транссекторске сарадње свих релевантних актера.
Резолуцијом Уједињених Нација из 1982. године, 4. јун проглашен је за Међународни дан деце невиних жртава агресије. У ситуацијама избијања оружаних сукоба, најугроженији чланови друштва и највише погођени последицама рата, свакако су деца. Међународни дан деце невиних жртава агресије потврђује залагање УН да се заштитите права и истакне патња деце широм света узрокована њиховим физичким, менталним и емоционалним злостављањем. Конвенција Уједињених нација о правима детета обавезује државе уговорнице да предузимају све одговарајуће мере да обезбеде заштиту и бригу о деци која су погођена оружаним сукобом, као и да подстичу физички и психички опоравак и друштвену реинтеграцију деце жртава.
