Podsećamo javnost da danas obeležavamo Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama i ujedno početak međunarodne kampanje "16 dana aktivizma borbe protiv nasilja nad ženama".
Nasilje nad ženama i devojčicama jedno je od najrasprostranjenijih i najraširenijih kršenja ljudskih prava u svetu. Podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da je više od 30 odsto žena u svetu pretrpelo nasilje od intimnog partnera ili članova porodice.
Iskorenjivanje nasilja nad ženama i devojčicama je prvi korak ka globalnom miru i bezbednosti i čini okosnicu Agende za održivi razvoj do 2030. To je preduslov za promociju, zaštitu i ostvarivanje ljudskih prava, rodne ravnopravnosti, demokratije i privrednog rasta. Jedini put ka bezbednom i sigurnom društvu jeste nulta tolerancija na nasilje. Ona je moguća promenom društvene svesti javnosti sa jedne strane i pravovremenom procenom situacije nasilja i reagovanja nadležnih organa i institucija sa druge strane. Zakoni koji se odnose na nasilje u porodici i zaštitu žena, poput Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, predstavljaju važan korak, ali ključna je njihova dosledna i efikasna primena. Institucije moraju biti brze, odgovorne i osnažene za reagovanje na svaki slučaj nasilja.
Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama je poziv na zajedništvo, solidarnost i akciju. Nijedna žena ne sme biti prepuštena sama sebi u suočavanju sa nasiljem - samo zajedničkim delovanjem možemo stvoriti sigurno i pravedno društvo u kojem nijedna žena neće biti prepoznata kao žrtva, već kao osoba koja je zaštićena, poštovana i ravnopravna.
Ujedinjene Nacije proglasile su 1999. godine rezolucijom 54/134 25. novembar kao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, kako bi se podigla svest o činjenici da su žene širom sveta žrtve seksualnog, psihičkog, fizičkog, porodičnog nasilja, zlostavljanja i mnogih drugih vidova nasilja.
Kampanja "16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama" je globalna inicijativa koja se obeležava svake godine od 25. novembra - Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, do 10. decembra - Međunarodnog dana ljudskih prava. Ova kampanja ima za cilj da kroz realizaciju različitih aktivnosti ukaže na činjenicu da je rodno zasnovano nasilje problem ljudskih prava i iskaže solidarnost sa ženama širom sveta koje se organizovano bore protiv nasilja nad ženama.
Ovogodišnja kampanja pod sloganom „Ka Pekingu +30: Ujedinimo se za okončanje nasilja nad ženama i devojčicama“ posvećena je 30. godišnjici revizije sprovođenja Pekinške deklaracije i Platforme za akciju, dokumenata koji se smatraju ključnim u globalnom nastojanju za ostvarivanje rodne ravnopravnosti i unapređenja položaja žena u društvu. Ovi dokumenti nisu samo političke izjave, već i konkretni vodiči za delovanje na nacionalnom i međunarodnom nivou.
MREŽA "ŽIVOT BEZ NASILjA", kojom od osnivanja koordinira Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, okuplja institucije koje se bave nasiljem u porodici sa teritorije AP Vojvodine - centre za socijalni rad, sudove, tužilaštva, policijske uprave, zdravstvene ustanove, pokrajinske institucije i druge relevantne ustanove i organizacije u cilju poboljšavanja pristupa problemu nasilja nad ženama i nasilja u porodici, doprinoseći na taj način jačanju njihovih kapaciteta za sprovođenje propisa u ovoj oblasti.
Koordinacioni tim Mreže čine predstavnice i predstavnici pokrajinskih sekretarijata, Zavoda za ravnopravnost polova i Zavoda za socijalnu zaštitu, a zadatak ovog tima je da organizuje i realizuje obrazovne aktivnosti i kampanje za podizanje nivoa svesti najšire javnosti o nasilju prema ženama, odnosno u porodici i rodno zasnovanom nasilju.
Članovi i članice Mreže podsećaju da je od početka 2024. godine, prema dostupnim podacima, u porodično partnerskom kontekstu u Srbiji ubijeno najmanje 17 žena. Femicid je često posledica dugotrajnog nasilja, i prema istraživanjima, većina slučajeva nasilja ostaje neprijavljena. Prepreke koje žene doživljavaju prilikom prijavljivanja nasilja uključuju nedostatak poverenja u institucije, društvenu stigmu, strah od odmazde, ekonomsku zavisnost i kulturu ćutanja.
U tom kontekstu, Mreža „ŽIVOT BEZ NASILjA“ apeluje na građanke i građane, kao i na institucije, da na svaku situaciju nasilja reaguju odgovorno i solidarno, jer nasilje ne sme biti prihvaćeno ni kao oblik rešavanja konflikata, ni kao deo porodičnih odnosa.
Članice Mreže takođe podsećaju da izveštavanje medija o nasilju nad ženama mora biti osetljivo, odgovorno i etičko i istovremeno pozivaju sve medije da ispune ovu društvenu odgovornost tako što će u svom izveštavanju uskladiti svoje aktivnosti sa najvišim etičkim standardima i principima ljudskih prava.
Važni brojevi:
POLICIJA:
Hitni pozivi 192
Prijava nasilja u porodici 0800-100-600
(0-24 časova, besplatan poziv)
SOS VOJVODINA – TELEFON ZA ŽENE U SITUACIJI NASILjA:
0800 10 10 10
(Svakog radnog dana od 10 do 20 časova, besplatan poziv)
Ili se obratiti putem mejl adrese:
Smernice za etičko izveštavanje medija o nasilju nad ženama:
https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2023/05/Smernice_Medijsko-izvestavanje.pdf
Uoči obeležavanja Međunarodnog dana deteta (ustanovila Generalna skupština Ujedinjenih nacija, 20. novembra 1954. godine) i jednog veka od Prve deklaracije o pravima deteta (usvojila Generalna skupština Lige naroda 1924. godine) i početka borbe za prava deteta, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman podseća na lik i delo žene koja je utemeljila ovaj put i koja je i danas primer neustrašive borbe za univerzalne ljudske vrednosti i energične vere da je moguće izgraditi pravedniji svet i „civilizaciju nemerljivo srećniju i sigurniju od današnje“.
Englentin Džeb (Eglantyne Jebb) rođena je u Velikoj Britaniji, kratak period radila je kao učiteljica, a duže kao socijalna radnica i aktivistkinja za ljudska prava. Zajedno sa svojom sestrom Doroti (Dorothy) osnovala je međunarodnu organizaciju „Save The Children” koja je i dan danas aktivna i prepoznatljiva po svom zalaganju u zaštiti i unapređenju prava deteta. Još za vreme njenog života ovoj organizaciji upućivani su komentari da su njeni ciljevi neostvarivi, da je patnje dece uvek bilo i uvek će je biti. Odgovor Englentin Džeb na ove komentare bio je: „Znamo za to. Nemoguće je samo ako tako učinimo. Nemoguće je samo ako odbijemo da pokušamo“. Početak borbe Englentin Džeb za dobrobit svakog deteta na svetu vezuje se za njeno učešće u humanitarnoj misiji na Balkanu početkom 1913. godine. Svedočivši nepravdama i posledicama ratova na Balkanu, a potom i Prvog svetskog rata, posebno njihovom razarajućem dejstvu na decu, usmerila je svoj aktivizam u viziju u kojoj su sva deca sveta zaštićena i ostvaruju svoja prava.
Beskompromisno i nepokolebljivo zalaganje Englentin Džeb za dobrobit svakog deteta, bez obzira na naciju, versku i bilo koju drugu pripadnost, možda se najbolje očitava u njenoj akciji na Trafalgar skveru kada je delila flajere i letke koje je sama kreirala, a na kojima je pisalo „Ovo je izazvala naša blokada - milioni dece umiru od gladi“. Naime, nakon Prvog svetskog rata, savezničke trupe nisu dozvoljavale snabdevanje Nemačke i Austrije, a u novinama su objavljivane fotografije izgladnele dece, što je bilo posledica ovakve odluke. Ljudi su odbijali da uzmu letke i zatvarali su oči pred uznemirujućim fotografijama, a Englentin Džeb je uhapšena i kažnjena zbog protesta. Sudija pred kojim se Englentin izjasnila o svom slučaju bio je toliko impresioniran njenom energijom i odlučnošću da pomogne deci, da se pridružio njenom cilju i platio je kaznu u njeno ime. Čin ovog sudije neki smatraju i prvom donacijom organizaciji „Save The Children”.
Englentin Džeb smatrala je da „Svaka generacija dece nudi čovečanstvu mogućnost da ponovo izgradi ono što je u svetu srušeno“ i u tom stavu se ogleda njena nada i vera u ljudski potencijal. Istovremeno, u uvodnom delu Ženevske deklaracije, čija je upravo ona inicijatorka i autorka, piše: „Čovečanstvo duguje Detetu ono najbolje što može da mu pruži“ i time nam ukazuje da su generacije nas odraslih, onih koji živimo sada i ovde, one koje su odgovorne za to kakav svet ostavljamo deci.
Ovih dana kada svedočimo tragičnim posledicama ugrožavanja i kršenja ljudskih prava imamo izbor i odgovornost, ali i obavezu u skladu sa međunarodnim ugovorima o ljudskim pravima, da već danas počnemo da gradimo ono što je srušeno, umesto da takav svet ostavljamo budućim generacijama. „Nemoguće je samo ako odbijemo da pokušamo“.
Izvor:
https://www.savethechildren.org/us/about-us/why-save-the-children/eglantyne-jebb
Izražavamo najdublje saučešće porodicama nastradalih u nesreći na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Povređenima u istoj tragediji želimo uspešan oporavak.
Najtužniji dani u Novom Sadu.
Evropski dan jezika - 26. septembar, dan je koji građane Evrope podseća na značaj jezika u našem društvu i važnost učenja različitih jezika, kao načina za postizanje većeg stepena međukulturološkog razumevanja i tolerancije. Višejezičnost predstavlja važnu komponentu bogatog kulturnog nasleđa našeg kontinenta.
Savet Evrope i Evropska komisija ustanovile su 2001. godine Evropski dan jezika, koji se svake godine obeležava 26. septembra. Ovaj dan nam pruža priliku da iznova ukažemo na lingvističko bogatstvo i značaj upoznavanja različitih kulturnih baština uz učenje stranih jezika, ali i na važnost očuvanja maternjeg jezika, kulture i tradicije.
U duhu ovog praznika, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman je na zvaničnom sajtu institucije objavio višejezično izdanje Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima (na srpskom, engleskom, albanskom, bošnjačkom, bunjevačkom, grčkom, mađarskom, makedonskom, nemačkom, poljskom, romskom, rumunskom, rusinskom, ruskom, slovačkom, ukrajinskom, hebrejskom, hrvatskom, crnogorskom, češkom, latinskom i esperantu), kao i brošuru o pokretanju postupka na jezicima u službenoj upotrebi u Autonomnoj pokrajini Vojvodini (na srpskom, mađarskom, rumunskom, rusinskom, slovačkom i hrvatskom), potvrđujući svoju posvećenost principima višejezičnosti i multikulturalnosti. Ova inicijativa predstavlja važan korak ka osnaživanju svih građana i osiguravanju da svi imaju pristup osnovnim ljudskim pravima, bez obzira na jezik kojim govore.
Početkom nove školske godine Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman želi da podseti sve članove društva na važnost obrazovanja i prava dece u skladu sa Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravima deteta. Ovaj dokument propisuje da obrazovanje deteta treba da bude usmereno na razvoj ličnosti deteta i razvoj obdarenosti i mentalnih i fizičkih sposobnosti do krajnjih granica; razvoj poštovanja prava čoveka i osnovnih sloboda, razvoj poštovanja roditelja deteta, njegovog kulturnog identiteta, jezika i vrednosti, nacionalnih vrednosti zemlje u kojoj dete živi i zemlje iz koje ono potiče, kao i civilizacija koje su različite od njegove; pripremu deteta za odgovoran život u slobodnom društvu, u duhu razumevanja, mira, tolerancije, jednakosti polova i prijateljstva među svim narodima, etničkim, nacionalnim i verskim grupama i licima autohtonog porekla i razvoj poštovanja prirodne sredine.
Opšti principi obrazovanja i vaspitanja u skladu sa Zakonom o osnovama sistema su, između ostalog, poštovanje ljudskih prava i prava svakog deteta, učenika i odraslog i uvažavanje ljudskog dostojanstva; obrazovanje i vaspitanje u demokratski uređenoj i socijalno odgovornoj ustanovi u kojoj se neguju otvorenost, saradnja, tolerancija, svest o kulturnoj i civilizacijskoj povezanosti u svetu, posvećenost osnovnim moralnim vrednostima, vrednostima pravde, istine, solidarnosti, slobode, poštenja i odgovornosti i u kojoj je osigurano puno poštovanje prava deteta, učenika i odraslog.
U skladu sa navedenim, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman poručuje deci da su njihova prava, kao što su pravo na obrazovanje, pravo na igru i pravo da izraze svoje mišljenje veoma važna. Pitajte, budite radoznali, istražujte. Negujte drugarstvo i zajedništvo u školi, ponekad nekome od vas može biti potrebna dodatna podrška, zato budite tu jedni za druge, slušajte i pomažite jedni drugima.
Nastavnicima želimo strpljenja, kreativnosti i posvećenosti u njihovom radu. Svaki dan proveden sa decom nije samo prilika za prenošenje znanja, već i za razvijanje veština, empatije i vrednosti koje će ih pratiti tokom celog života. Uloga nastavnika je ključna u stvaranju okruženja koje promoviše razumevanje, prihvatanje i podršku. Svako dete zaslužuje priliku da se razvija, uči i napreduje, bez obzira na svoje izazove ili poreklo. Nastavnici podstičite saradnju među učenicima i razvijajte međusobno razumevanje. Pomažite deci da identifikuju svoje snage i talente. Vaša posvećenost i strpljenje su neprocenjivi, a trud koji ulažete u svoje učenike ostavlja trajni uticaj. Zato, budite ponosni na svoj rad, hvala Vam što ste tu, što ih vodite i podržavate na njihovom putu.
Roditeljima želimo snagu i motivaciju da podrže svoju decu. Važno je da se deca osećaju sigurno, podržano i voljeno dok započinju novu školsku godinu. Potrebno je mnogo razumevanja i podrške kako bi im se olakšalo prilagođavanje i kako bi se motivisali da istražuju i uče. Saradnja između obrazovnih ustanova i roditelja je veoma važna i neophodno je podržavati i osnaživati međusobnu komunikaciju uz uvažavanje i poštovanje, koja je uslov za napredovanje dece. Zajedno, kao tim, može se stvoriti inspirativno i podržavajuće okruženje za svako dete.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman svima želi uspešnu i inspirativnu školsku godinu!
